Viseće sahrane na Filipinima
Foto: Printscreen/Foto: Youtube/Printscreen

Na najvećem filipinskom ostrvu Luzon, u zabačenom selu Sagada, koje je udaljeno devet ili više sati vožnje od Manile, živi narod Igorot, čija je pogrebna tradicija toliko jedinstvena da je postala turistička atrakcija.

U pogrebnom ritualu, za koji se veruje da je star više od dve hiljade godina, leševi pokojnika se ne sahranjuju, već vezuju ili kače za litice visoko iznad zemlje.

Viseće sahrane na Filipinima

Foto: Youtube/Printscreen

 

 

Takav pogrebni obred je jedinstven za Filipine, ali se takve prakse često susreću kroz istoriju u delovima Kine i Indonezije.

I dok je drugde ova tradicija napuštena, ona i dalje živi u Sagadi. Iako se danas mnogo manje praktikuju "viseće sahrane" nego što je to bio slučaj ranije, Igoroti veruju da će se tradicija nastaviti.

Poslednjih godina radoznali putnici i turisti su počeli da posećuju Sagadu, pa se može reći da su se pokojnici pobrinuli da njihovi potomci i meštani dobiju preko potreban ekonomski podsticaj.

Pogrebni običaj Igorota počinje i pre nego što osoba umre. Stariji ručno oblikuju svoj kovčeg od drvenih brvana i rezbare ga, najčešće ispisuju svoje ime da se zna ko u njemu leži. Ako je neko bolestan ili suviše slab da sam pripremi kovčeg, pomaže mu porodica.

 

Ranije su kovčezi bili kraći, dužine svega oko metar, pa su kosti pokojnika često morale da se lome kako bi stale u tu premalu kutiju. Ali, iako zvuči surovo, simbolika kratkih kovčega je bila da se "sve vraća na početak", odnosno da se pokojnik vraća u položaj fetusa, u kojem je rođen. Danas su viseći kovčezi obično veći - dužine oko dva metra, ali su ostali elementi tradicije ostali nepromenjeni.

Pre nego što se mrtvo telo stavi u kovčeg, ono se stavlja u drvenu "stolicu smrti", vezuje listovima ratana i vinove loze i prekriva ćebetom. Telo se dimi da bi se njegovo raspadanje odložilo nekoliko dana da bi rođaci imali vremena da odaju počast.

Za to vreme, klinovi koji će ga držati, zabijaju se u liticu na mesto gde će biti okačen novi sanduk. Veruje se da što su mrtvi više postavljeni, veća je šansa da će njihovi duhovi dostići viši nivo u zagrobnom životu.

Do mnogih mesta gde se nalaze leševi teško je doći, ali možda je tako bolje - iz poštovanja prema pokojnicima, ali i zbog bezbednosti.

Iako su neki od kovčega stari i preko sto godina, izgled groblja se stalno menja kako drveni kovčezi trunu i raspadaju se i konačno potpuno padaju sa svojih vrlih "balkona".

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading