„KO IZBRIŠE OVO, NJEGOVO IME BIĆE IZBRISANO ZAUVEK“ Neverovatni natpisi u hramu drevne egipatske boginje (FOTO)

Otkako je napravljen u 4. veku pre nove ere pa narednih 8 vekova Izidin hram na malom ostrvu File u Nilu posećivale su gomile hodočasnika. Dolazili su iz svih delova Egipta, ali i iz udaljenih mesta poput Kipra i iz Rima, kako bi prošli između 30 metara visokih kula i prisustvovali ritualima na kojima se slavilo to što je Izida vaskrsla svog muža Ozirisa i rodila sina Horusa, piše Smitshonian Magazine. Slavili su kraljicu egipatskog panteona i zahvaljivali joj na pomoći koju im je pružila.

Pre nego što su odlazili kući, mnogi od hodočasnika ostavljali su svoj trag – urezivali su sliku božanstva, ime, datum dolaska ili kratku molitvu na masivnim zidovima u kompleksu hrama. Neki su samo svedočili o svom teškom putovanju porukom. „Izida, ti si gospodarica puta“, napisao je nubijski izaslanik iz 3. veka po imenu Sasan ostavljajući i veoma loš autoportret. „Naša srca predata su ti tokom ovog putovanja“. Druge natpise su možda ucrtavali i sveštenici po nečijem nalogu, pa postoji natpis: „Njegovo ime opstaće večno: Nesmeti, Izidin bankar. Ako neko izbriše ovaj natpis, njegovo ime biće izbrisano zauvek“.

 

 

Kada su evropski istraživači počeli da posećuju File u 19. veku, više od milenijuma nakon što je verovanje u Izidu otišlo u istoriju, označili su ove natpise kao grafite, škrabotine na italijanskom. Za ove posetioce, fenomen je bio neobičan, a mnogi su ga smatrali vandalizmom. Generacijama, većinu arheologa zanimala je epska arhitektura hrama i zvanični ukrasi na zidu.

Tokom poslednje dve nedelje, zapisi hodočasnika u File i na druga mesta antičkog sveta polako su postale fokus ozbiljnih istraživanja. To je jedno veliko skretanje od monarha i spomenika koji su dugo dominirali proučavanjem prošlosti i ograničavali našu istorijsku percepciju.

- Ljudi sve više istražuju žene, robove, one koji su bili izostavljeni iz istorijskih izvora, a grafiti su jedan od najboljih načina da se čuje i njihov glas – rekla je za Smithsonian Magazine Džeklin Dibijasi-Samons sa Univerziteta u Misisipiju, koja se bavi istraživanjem grafita u Herkulanumu i Pompeji.

Drevni grafiti su bili jednostavni: nož, dleto ili komad uglja. Ali ovi istraživači koriste modernu tehnologiju koja im pomaže u otkrivanju i očuvanju tih „škrabotina“ i digitalizaciju slika.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI