OVAJ "LUDI MONAH" JE ZAUVEK OSTAO ZAGONETKA PROPASTI RUSIJE Živeo je SKANDALOZNO, vladao iz SENKE, a njegova SMRT...

Grigorij Jefimović Raspućin, ruski mistik, vidovnjak, čudotvorac, ubijen je 30. decembra 1916. godine. Raspućin je neko ko je poznat kao osoba koja je uspela da se nametne poslednjem ruskom caru Nikolaju II i njegovoj ženi, carici Aleksandri.

Imao je veliki uticaj na poslednje dane ruske dinastije Romanovih, i značajnu ulogu u životima cara Nikolaja II, žene Aleksandre i njihovog sina Alekseja koji je patio od nasleđene hemofilije od kraljice Viktorije. Njegovi oponenti su ga zvali “ludi monah” iako nikad nije postao monah.

Neki su govorili da je psihički i duhovni iscelitelj, a takođe, smatra se jednom od najkontroverznijih ličnosti 20. veka.

Detinjstvo i mladost

Grigorije Raspućin, koji ime dobija po Svetom Grigoriju Nisijskom, rođen je u malom sibirskom selu Pokrovsko, na obali reke Ture u Tobolskoj guberniji. Njegovi roditelji su pored njega imali još sedmoro dece, od kojih je većina pomrla.

Nema mnogo podataka o njegovom detinjstvu, a ono što je poznato najverovatnije su izneli članovi njegove porodice. Zna se da je imao sestru Mariju i starijeg brata Dimitrija. Marija, koja je po svemu sudeći bolovala od epilepsije, udavila se u reci. Jednom prilikom, dok su se Raspućin i Dimitrije igrali pored jezera, Dimitrije je upao u jezero, a Raspućin je skočio da ga spase. Obojicu ih je iz jezera izvukao jedan slučajni prolaznik, ali je Dimitrije potom umro od upale pluća. Gubitak sestre i brata ostavili su dubok trag na Raspućina, koji je svoje dvoje dece nazvao Marija i Dimitrije.

Sa napunjenih 18 godina odlazi na tri meseca u Verhoturski manastir. Tamo se pridružuje zabranjenoj sekti Klisti Ruske pravoslavne crkve. 1901. odlazi od kuće u Pokrovskoju kao hodočasnik i putuje preko Grčke i Jerusalima. 1903. Raspućin stiže u Petrograd, gde se predstavlja kao starec, ili sveti čovek, sa isceliteljskim i vidovnjačkim moćima.

Poznanstvo sa carskom porodicom

Na svom putešestviju kao hodočasnik saznao je za Aleksejevu bolest koju je nasledio od čukunbabe kraljice Viktorije, engleske kraljice. Nakon pada sa konja na odmoru sa familijom, Aleksej je zadobio unutrašnje krvarenje. Tražeći svuda pomoć svome sinu, carica se obratila najboljoj prijateljici Ani Virubovoj, koja je preporučila Raspućina. On je zaista olakšao dečakove muke, navodno kroz molitve, ali pretpostavlja se da je koristeći pijavice ili hipnozu uspevao da dečaku zaustavi krvarenje.

Nakon nekoliko uspešnih lečenja, Raspućin je zadobio poverenje cara, koji ga je proglasio prijateljem familije i svetim čovekom. Postepeno, Raspućin zadobija sve veći i veći uticaj na caricu Aleksandru, čak i u političkom pogledu.

Kontroverze

Raspućin je u međuvremenu postao kontroverzna ličnost, vodeći skandalozni lični život sa ženama petrogradskog visokog društva. Štaviše, viđan je često kako odlazi sa prostitutkama, opija se i ne vraća kući do rano ujutru. Bio je uvek prljav, retko se kupao i nekulturno se ponašao na javnim mestima. Zbog svega toga, petrogradska elita ga nije baš širokogrudo prihvatala.

Imao je i konflikt sa Ruskom pravoslavnom crkvom zbog svoga uverenja da se povezanost sa Bogom stvara kroz greh, jer po njegovom mišljenju, greh je neizostavni element ljudskog ponašanja, i da kroz vernikovo priznanje o počinjenom grehu i prihvatanju poniženja od drugih, zadobija milost Boga.

Na početku rata, Raspućin proriče da će ruska armija biti uspešna samo ako sam car uzme komandu nad vojskom, što je zbog loše pripremljenog cara Nikolaja rezultovalo lošim posledicama po Rusiju. Dok je car bio na frontu, Raspućinov uticaj na caricu Aleksandru je rastao. Ubrzo je postao lični savetnik carice i napunio politička mesta svojim kandidatima. Zbog Raspućinovog uticaja, a i zbog Prvog svetskog rata, ruska ekonomija je počela naglo da propada. Okrivljena je carica Aleksandra, a sa njom i Raspućin jer se znalo o njegovom uticaju na nju.

Raspućinov uticaj su koristili političari i novinari kojima je bilo u cilju da oslabe integritet dinastije Romanov, prisile cara da se odrekne apsolutne vlasti i odvoje Rusku pravoslavnu crkvu od države.

Smrt

Možda nije imao devet života, poput mačke, ali su se njegovi neprijatelji propisno namučili dok su ga ubili. Knez Feliks Jusupov, rođak carice Aleksandre, doneo je odluku da sa grupom svojih prijatelja ubije Raspućina, te ga je u veče 30. decembra 1916. godine pozvao na večeru. Kako mu vino i kolači začinjeni cijanidom nisu naškodili, Jusupov je pucao u njega iz neposredne blizine.

Nakon nekoliko trenutaka, kada su svi pomislili da je mrtav, ipak je ustao, udario Jusupova i dao se u beg. Zaverenici su ga ipak stigli, ispalili u njega još nekoliko metaka i telo uvili u ćebe i bacili u ledenu Nevu. Ipak, kada je pronađen, neverovatno, ali istinito, konstatovana je smrt davljenjem, jer su mu pluća bila puna vode.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI