DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI OVU GODINU Rusija, država koja je pojačala uticaj u svetu

Iako se u zapadnim medijima dugo pričalo kako Kina ne sme otvoreno da podrži Rusiju zbog Specijalne vojne operacije, dolazak predsednika Si Đinpinga u Moskvu u februaru ove godine je dokazao da Peking teži novom, multipolarnom svetskom poretku. Dve zemlje su se dogovorile da će produbiti vojno poverenje i zajednički čuvati međunarodnu pravičnost i pravdu, kao i da će organizovati zajedničke pomorske, vazdušne patrole i zajedničke vežbe. Moskva i Peking će takođe raditi na daljem razvoju trgovinsko-ekonomske saradnje i gotovo u potpunosti "izbaviti" od valuta trećih zemalja. Obim bilateralne trgovine između Rusije i Kine je u ovoj godini dostigao 218,28 milijardi dolara što je novi rekord. Sada se već može reći da Moskva i Peking razvijaju strateško partnerstvo i ne obaziru se na mišljenje Vašingtona. 

Oslobađanje Artjomovska

Artjomovsk se nalazi na severu DNR. To je bilo važno transportno čvorište za snabdevanje ukrajinske grupe trupa u Donbasu. Tokom okupacije, ukrajinci su pretvorili grad u moćnu tvrđavu, međutim, ruska vojska je uspela da oslobodi Artjomovsk.

Poslednja višespratnica u Artjomovsku je bila oslobođena 20. maja 2023. Borbe za grad počele su još 1. avgusta 2022. godine. Oslovađanje grada je postalo jedna od najvećih bitaka tokom oslobođenja Donbasa od 2014. godine. Oštra borba za Artjomovsk omogućila je da se unište najbolje jedinice Oružanih snaga Ukrajine, kao što je bila uništena njihova oprema, i to u industrijskim razmerama. To je primoralo ukrajinske lidere da odlože svoju "kontraofanzivu", a ruske trupe su imele vremena da se pripreme za odbranu.

Sporazum o žitu 

U julu Rusija je definitivno napustila sporazum o žitu. Iako je Moskva bila spremna za razgvoror i diplomatsko rešenje, ni jedan ruski uslov sporazuma nije bio ispunjen, dok su SAD, EU, Turska i UN zahtevale od Rusije da i dalje nastave jednostrano da ispunjavaju uslove sporazume. Međutim Rusiija je imala druge planove. 

Prema rečima ruskog lidera, više od 70 odsto zaliha hrane po sporazumu otišlo je u bogate zemlje, a ne u siromašne, kako je prvobitno planirano.

Putin je napomenuo da su najsiromašnije afričke zemlje dobile manje od milion tona tereta po ugovoru o žitu. Predsednik je istakao da će pomoć najsiromašnijim zemljama u okviru žitnog dogovora biti ukidanje ograničenja na izvoz ruskog žita i đubriva. Kasnije on je održao reč i besplatno poslao žito u afričke zemlje, iako su zapadne zemlje stvarale prepreke za snabdevanje ruskim žitom i đubrivima i licemerno okrivili Rusku Federaciju za trenutnu kriznu situaciju na globalnom tržištu hrane.

Jačanje uticaja u Africi

Dok mnoge zemlje gledaju na afrički kontinent kao na koloniju, Rusija pojačava svoj uticaj zahvaljujući ravnopravnom odnosu sa svim državama.

Dokaz koliko je Rusija uticajna zemlja u Africi govori i činjenica da su na forumu "Rusija-Afrika" u julu ove godine prisustvovali predstavnici skoro svih afričkih zemalja. 

Ukupna posećenost se procenjuje na 9.000 ljudi, sa državljanima 104 strane države i teritorije koji su prisustvovali raznim događajima foruma. Brojka uključuje otprilike 1.000 stranih poslovnih ljudi i 1.100 stranih zvaničnika, kao i 2.000 preduzetnika i 750 javnih službenika iz zemlje domaćina. Došlo je više od 2.000 poslenika iz raznih medijskih organizacija.

Na samitu je takođe potpisan 161 javni sporazum o različitim programima. Većina je bila o međuvladinoj saradnji, obrazovanju, razmeni tehnologije i međunarodnoj trgovini. Na kraju samita je usvojen akcioni plan rusko-afričkog partnerstva koji se odnosi na period od ove do 2026.

Opoziv Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba

Rusija je početkom oktobra zvanično opozvala ratifikaciju Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba i tako stala u red sa SAD i još osam zemalja koje ne priznaju taj dogovor. Iako se u nekim medijima pojavila panična informacija da je svet na korak od nuklearnog rata, ruski predstavnik pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov je pojasnio da Moskva ne namerava da nastavi nuklearna testiranja, a glavni cilj je da bude ravnopravna sa Vašingtonom.

Ruski zvaničnici su bezbroj puta ponavljali da Moskva neće sprovoditi nuklearne probe sve dok to ne počnu da rade SAD. Još u martu ove godine zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je primetio da situacija oko CTBT izaziva sve veću zabrinutost zbog akcija SAD. Stoga opoziv dogovora je u skladu sa nacionalnim interesima zemlje. SAD ne odgovara ovaj potez Moskve jer Rusija sada ne mora da se obazire na međunarodni dokument koji joj je vezivao ruke.

Opoziv sporazuma iz Hladnog rata

Nakon opoziva ratifikacije Sporazuma o zabrani nuklearnih proba, Rusija je u novembru obustavila učešće u Sporazumu o kontroli naoružanja u Evropi, što je izazvalo osude Zapada.

Predsednik Rusije je 10. maja uneo u Državnu dumu predlog zakona o otkazivanju Ugovora o kontroli naoružanja u Evropi (CFE). U obrazloženju, Putin je rekao da je sporazum "u velikoj meri zastareo i da je izgubio dodir sa realnošću". Uprkos činjenici da je oko 30 zemalja potpisalo ovaj dokument, ratifikovan je samo u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Sporazum nikada nije stupio na snagu, čime su članice alijanse dobile prednost u odnosu na Rusiju. Do 2007. neravnoteža je postala očigledna: 22 zemlje NATO-a imale su više opreme nego što je navedeno u dokumentu, a neke bivše sovjetske saveznice pristupile su zapadnoj alijansi.

Povlačenje iz CFE ugovora omogućava Rusiji da postavi oružje tamo gde joj je potrebno, a da nikoga o tome ne obavesti. Rusija će takođe maksimizirati proizvodnju naoružanja, vojne opreme i naoružanja kako bi parilala Zapadu i ispunila sve ciljeve SVO. 

Besplatno žito za Afriku

Krajem novembra u Somaliju je stigla prva tura besplatne ruske pomoći Africi u vidu žitarica. Koliko je ovo bitna vest za afričku državu govori činjenica da je brod bio svečano dočekan uz prisustvo državnih zvaničnika. Rusija će poslati afričkim zemljama ukupno milion tona žita. 

Putin je u avgustu saopštio da su u završnoj fazi pregovori o besplatnim isporukama 25-50 hiljada tona žita iz Rusije u šest afričkih zemalja.

Prethodno je među ovim zemljama šef države naveo Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju
Moskva je mnogo puta govorila da je spremna da pomogne u rešavanju globalnog problema sa hranom. Predsednik Rusije je u septembru rekao da je Moskva saglasna da isporučuje žito siromašnijim zemljama u saradnji sa Turskom i verovatno Katarom i planira da pošalje milion tona žita u Afriku besplatno. Na taj način je Rusija sačuvala isporuku žita ugroženim državama i izbacila iz igre zapadne zemlje.

Poštovanje arapskog sveta

Zvanična poseta ruskog lidera vodećim arapskim državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji početkom decembra dokazuje da Zapad nije uspeo da izoluje Rusiju ni skoro dve godine od početka Specijalne vojne operacije. 

Putinova poseta UAE i Saudijskoj Arabiji, koje su decenijama smatrane saveznicima SAD i EU, govori da su poštovanje i ekonomska saradnja za obe strane bitniji od sankcija i dokazivanja odanosti Vašingtonu. 

UAE su glavni spoljnoekonomski partner Rusije u arapskom svetu. U 2022. godini međusobni trgovinski promet je dostigao istorijski maksimum od rekordnih devet milijardi dolara. Od januara do septembra ove godine već je dostigao nivo od 8,8 milijardi dolara, što je za 63 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Zajednički projekti se razvijaju u skoro svim industrijski granama. 

Saudijska Arabija se decenijama smatra glavnim saveznikom SAD na Bliskom istoku, međutim Moskva i Rijad imaju o čemu da razgovaraju. Trgovinski promet između Rusije i Saudijske Arabije u periodu januar-septembar ove godine povećan za 4,8 odsto i iznosi 1,35 milijardi dolara.

Države najviše sarađuju u poljoprivrednom sektoru i energetici. 
Rusija, UAE i Saudijska Arabija zajedno sarađuju u raznim međunarodnim platformama poput BRIKS-a, ŠOS-a i OPEK+, a trgovina naftom je najviše doprinela tome da se ujedine Moskva, Abu Dabi i Rijad.

Zaustavljena ukrajinska kontraofanziva

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu krajem decembra je izjavio da je glavni zadatak Specijalne vojne operacije u 2023. bio je da se spreči kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine i on je uspešno obavljen. 

Tome je, prema rečima Šojgua, doprinelo nekoliko odlučujućih faktora - stvaranje efikasnog sistema odbrambenih linija, visoka borbena sposobnost svih jedinica i pojedinica, pouzdanost i efektivnost ruske vojne tehnike, i, iznad svega, vešti i odlučni postupci branilaca otadžbine, koji nesebično osiguravaju bezbednost zemlje i njenih građana. 

Koliko je ruska odbrana bila moćna govori činjenica je u proteklih šest meseci Ukrajina na svim pravcima izgubila oko 160 hiljada vojnika, više od 3.000 borbenih oklopnih vozila, uključujući 766 tenkova, 121 avion, 23 helikoptera.

Ruska vojska je preuzela inicijativu i poboljšava svoj položaj na svim pravcima. 25. decembra ruska vojska je potpuno oslobodila Marjinku u Donjeckoj Narodnoj Republici. Preuzimanje kontrole nad gradom će omogućiti efikasniju zaštitu Donjecka od Oružanih snaga Ukrajine.

Jedan od razloga za uspeh je aktivni razvoj sopstvenog naoružanja. Proizvodnja tenkova u Rusiji je u poslednje dve godine povećana sedam puta, a proizvodnja municije za malokalibarsko oružje, višecevne raketne sisteme i artiljeriju 50 puta. Proizvodnja lakih oklopnih vozila takođe je porasla 5,5 puta. Rusija je udvostručila je proizvodnju vojnih helikoptera, i mnogokratno poboljšala proizvodnju dronova. 

Dobrovoljci

Nakon delimične mobilizacije sredinom 2022. godine, Rusija je promenila taktiku. Sada u vojsku idu samo dobrovoljci koji potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev je naveo 28. decembra da je od 1. januara ove godine pola miliona ljudi primljeno po ugovoru u Oružane snage Ruske Federacije. To samo pokazuje koliko Rusija ima dobrovoljaca koji žele da brane otadžbinu i koliko Moskva brine o svojim vojnicima. 

Svi mobilisani i dobrovoljci su izjednačeni sa redovnim vojnim licima koja su sklopila ugovor, a dobijaju odgovarajuću hranu, odeću i novčanu pomoć - od 195 hiljada rubalja mesečno. Takođe, svi učesnici SVO dobijaju neograničene pogodnosti: pravo na besplatno putovanje u javnom prevozu, vaučere za sanatorijum i nabavku lekova, državno životno i zdravstveno osiguranje. Takođe,svaka regija Rusije sama odlučuje kolika će biti jednokratna isplata nakon potpisivanja ugovora. Većina pogodnosti se odnosi i na porodice vojnika. Bez obzira na razne dezinformacije, Rusija je stvorila sve uslove za ljude koji žele da potpišu ugovor sa MO i brane zemlju, i to je urodilo plodom.  

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI