AVION SE ZAPALIO NA NEBU, USPEO JE BEZBEZDNO DA SLETI, A ONDA ŠOK! Svi su mislili da su spašeni kada je usledio pakao (VIDEO)

 Te reči su označile početak mučne i kontroverzne vanredne situacije u kojoj su se piloti borili protiv otkazivanja sistema i dima koji je pretio da uguši sve u avionu.

Vatra se šunjala iza zidova kabine

Let 797 poleteo je iz Dalasa u 16:25 po lokalnom vremenu i bez problema se popeo na visinu od 33.000 stopa. Sat i po je išao na severoistok preko Arkanzasa i u Kentakija. Stjuardese su služile piće, a piloti su ćaskali za večerom. Svi sistemi koji su radili na poletanju su i dalje bili u funkciji.

A onda, u 18:51, tri prekidača na tabli iza sedišta kapetana Kamerona iznenada su iskočila, jedan za drugim.

Kopilot Vimet je primetio da su sva tri povezana sa motorom za ispiranje u zadnjem toaletu, koji se nalazi na levoj strani aviona iza poslednjeg reda putničkih sedišta. Aktiviranje prekidača značilo je da iz bilo kog razloga toalet nije radio. To se nije činilo kao hitan slučaj.

Kada je Kameron gurnuo prekidače nazad, oni su odmah ponovo iskočili.

- Šta! - uzviknuo je Vimet.

- To je to. Neće da se podigne. Vidiš li još nešto. Na panelu nema ništa. Ha, kao mitraljez - rekao je Kameron.

- Da, zap, zap, zap - rekao je Vimet.

- Stavi to tamo u dnevnik. Mora da je neko gurnuo krpu u stari toalet ili tako nešto, a? Zaglavio ga i pregrejao - rekao je Kameron.

Istina je, kako se ispostavilo, bila mnogo manje banalna. Daleko van vidokruga posade i putnika, vatra se rasplamsala ispod poda toaleta na krmi i polako se šunjala kroz skrivene prostore iza zidova kabine. U nekom trenutku je istopila kablove koji su snabdevali motor za ispiranje toaleta, što je izazvalo iskakanje prekidača.

Još osam minuta nije bilo znakova bilo kakvog problema. Piloti su zapisali grešku u dnevnik, stupili u kontakt sa Indijanapolis centrom i razgovarali o vremenu.

U 18:59, nakon što je čekao dovoljno dugo da se motor toaleta ohladi, kapetan Kameron je ponovo pokušao da resetuje prekidače. Jedan po jedan, gurao je svaki prekidač nazad, a oni su odmah ponovo iskočili. Pomirio se s tim da toalet ne radi i pozvao stjuarda Serđa Benetija da naruči večeru.

U međuvremenu, pozadi, putnik koji je sedeo u poslednjem redu pozvao je stjuardesu Džudi Dejvidson da pita za čudan miris koji je počeo da ulazi u zadnji deo kabine. Složivši se da je u vazduhu bio neobičan miris dima ili struje, Dejvidson je uzela aparat za gašenje požara i otvorila vrata toaleta. Na njeno iznenađenje, odmah ju je zahvatio dim koji je izlazio iz šavova između zidnih panela. Međutim, uprkos količini dima, nije mogla da vidi vatru. Oči su joj zasuzile, odmah je zatvorila vrata i rekla stjuardesi Lauri Kajami šta je videla.

Nekoliko trenutaka kasnije, Kajama je prosledila izveštaj Benetiju, a zatim i pilotima. Ušavši u kokpit rekla je: "Izvinite, vatra je u toaletu, pozadi. Gase je". Vimet je oišao da vidi o čemu je reč.

U pozadini, diktafon u pilotskoj kabini snimio je putnika koji govori, verovatno drugom putniku: "Mogu li da te častim pićem?"

Ako reakcija posade i putnika deluje preterano opušteno, treba napomenuti da su 1983. godine požari u toaletima aviona bili relativno česta pojava. Iako je pušenje u toaletima bilo zabranjeno od sredine 1970-ih, i dalje je bilo dozvoljeno u kabini, a putnici su povremeno stvarali manje požare bacajući cigarete u kante za otpatke.

U zadnjem delu aviona, Beneti je uzeo aparat za gašenje požara i otvorio vrata toaleta. Nije bilo traga bilo kakvom plamenu, ali dim je izlazio iz svih mogućih otvora. Iako nije bio siguran da li će to imati bilo kakav efekat, ispraznio je sadržaj aparata za gašenje požara u toalet, pokrivši svaki centimetar male sobe, a zatim zatvorio vrata.

U kokpitu je kapetan Kameron stavio masku za kiseonik iz predostrožnosti, dok se Vimet vratio da proceni situaciju. Međutim, dok je stigao tamo, gust dim je obavio poslednjih nekoliko redova, a nije mogao ni da priđe do toaleta. U tom trenutku je naišao na Benetija, koji je opisao ono što je video i preneo mu svoju sumnju da nije reč o običnom požaru u kanti za smeće.

Ispred se moglo čuti kako stjuardesa pita: "Kapetane, da li je u redu pomeriti sve putnike što je više napred moguće?" Kapetan Kameron je očigledno dao dozvolu, jer su nekoliko trenutaka kasnije stjuardese počele da rade upravo to, pomerajući sve u prvih dvanaest redova.

Ubrzo nakon toga, u 19:04, Vimet se vratio u kokpit i predao svoj izveštaj. U tom trenutku se činilo da dim jenjava. Međutim, da bi bio siguran, kapetan Kameron je odlučio da vrati Vimeta, ovog puta sa zaštitnim naočarima, da se uveri da je vatra zaista ugašena.

Vimet je otkrio da nije sve kako je izgledalo. Iako je uspeo da dođe do toaleta, kvaka na vratima bila je toliko vruća na dodir da se plašio da je otvori. Iako je nestalo dima, vatra je sigurno još uvek gorela, a to je značilo da su imali ozbiljan problem.

Napred, kapetan Kameron je otkrio isto. Nešto pre 19:06, upalilo se glavno svetlo za oprez, upozoravajući na kvar levih AC i DC električnih generatora. To je bila velika eskalacija situacije. Shvativši da bi avion u svakom trenutku mogao da izgubi svu električnu energiju, Kameron je nazvao Indijanapolis centar i rekao: "Ovde imamo problem sa strujom – možda ćemo uskoro biti isključeni sa komunikacije, budite spremni."

Vimet se vratio u kokpit u 19:07, gde je rekao kapetanu Kameronu: "Ne sviđa mi se šta se dešava, mislim da je bolje da idemo dole, u redu?"

Nekoliko trenutaka kasnije, u 19:07 i 41 sekundu, snimač glasa u pilotskoj kabini i snimač podataka o letu prestali su istovremeno da snimaju. Ubrzo nakon toga, glavna lampica za oprez se ponovo upalila, a AC i DC su izgubile struju. Većina instrumenata pilota je otkazala. Vimet je posegnuo i okrenuo prekidač za napajanje u nuždi, prebacujući hitne sabirnice naizmenične i jednosmerne struje na baterijsko napajanje. Ovo je vratilo instrumente na mrežu - barem za sada.

Shvativši da su se iznenada našli u teškoj situaciji, kapetan Kameron je započeo strmo spuštanje, dok je Vimet radio-vezom u Indijanapolis centru proglasio hitnu situaciju, rekavši kontroloru da je na letu 797 izbio požar i da se spušta. Kontrolor je primetio da je let 797 izgubio transponder, koji pruža informacije o identitetu i visini, pa je morao da se prebaci na primarni radar da bi ga pratio. Nakon što je identifikovao avion, on je odgovorio da je najbliži aerodrom Sinsinati.

Iako je kapetan Kameron uspeo da postigne brzinu spuštanja od preko 5.000 stopa u minuti, za to je bila potrebna intenzivna snaga i koncentracija. Izgubio je i kontrolu nad horizontalnim stabilizatorom, što bi mu inače omogućilo da nos aviona drži dole. Sa stabilizatorom koji je još uvek bio podešen za krstarenje jedini način da Kameron održi spuštanje bio je kontinuirano držanje kontrolne kolone napred sa značajnom silom, koristeći liftove da nadjača stabilizator.

U međuvremenu, dim se vratio i kotrljao se skroz niz putničku kabinu. Ubrzo je ušao i u pilotsku kabinu.
 

 

Iako je posada imala maske za celo lice, putnici nisu. Ne samo da putničke maske za kiseonik ne predstavljaju prepreke protiv dima, pravila Er Kanade zabranjuju njihovu upotrebu kada ej vatra u avionu, jer bi oslobađanje kiseonika moglo da bude dodatno gorivo. Kao rezultat toga, putnici su bili potpuno izloženi dimu koji je nagrizao njihove oči, grlo i sinuse. Dajući sve od sebe da pomognu, stjuardese su uputile putnike da dišu kroz vlažnu krpu i davale im kiseonik iz jedne od prenosivih boca.

Kako je dim postajao sve gušći i crnji, putnici su slabili, a strah od smrti ih je obuzeo. Neki ljudi su počeli da pišu beleške voljenim osobama, jedan čovek se prisetio da je stavio svoju ličnu kartu u siguran džep kako bi mogli da identifikuju njegovo telo.

Istovremeno, piloti i kontrolori su radili na tome da avion što pre stigne u Sinsinati. Kontrolor Indijanapolisa ih je predao TRACON-u Sinsinatija, objektu odgovornom za kontrolu aviona koji putuju ka međunarodnom aerodromu Sinsinati u Kentakiju. TRACON kontrolor je zauzvrat pokušao da identifikuje let 797 na radaru, ali ga je u početku pomešao sa drugim avionom, ne shvatajući da je Er Kanada DC-9 izgubio transponder i da se ne pojavljuje normalno. Do 19:12, međutim, uspeo je da ispravi nesporazum tako što je naredio letu 797 da skrene, što mu je omogućilo da identifikuje svoju metu. U tom trenutku kontrolor je shvatio da je let 797 preblizu aerodroma za sletanje na sever na pistu 36, kako je on zamislio. Umesto toga, bio je primoran da pošalje let 797 dalje na istok, a zatim da ga u povratku postroji levo za pistu 27. Do 19:14, let 797 se spuštao prema 3.000 stopa i bio je odobren za prilaz.

Iako je aerodrom bio skoro na vidiku, situacija sa kojom se suočila posada se brzo pogoršavala. Kako se avion spuštao, svi instrumenti su ponovo otkazali. Ovoga puta nije bilo načina da ih vrati, pa je kapetan Kameron bio primoran da viri kroz gust dim kako bi očitao sitne instrumente na centralnoj konzoli, koji su se sastojali samo od indikatora položaja, indikatora vertikalne brzine, brzine vazduha i magnetnog kompasa. Kapetan Kameron je takođe primetio da kontrole postaju sve teže kako je hidraulički sistem DC-9 počeo da gubi snagu.

Nešto pre 19:15, let 797 je dostigao visinu od 3.000 stopa, ali su piloti otkrili da su na ovoj visini još uvek u oblacima. Kapetan Kameron je napredovao do 2.000 stopa, gde su konačno izašli u vizuelne uslove - iako su uslovi unutar aviona činili vidljivost teškom bez obzira na to.

Zabrinut da će ih dim sprečiti u bezbednom sletanju, Vimet je pokušao da smisli rešenje. Oba pilota su u početku pokušala da otvore klizne prozore u kokpitu, ali je to izazvalo previše buke. Umesto toga, Vimet se na kraju rešio da isključi uređaje za klimatizaciju, koji su još uvek dobijali struju iz hitne DC magistrale. Kasnije se ispostavilo da, iako je Vimet mislio da sistem za klimatizaciju dovodi više dima u kabinu, zapravo je bilo suprotno.

Oba pilota su bila u potpunosti angažovana u herkulovskom naporu da se postroje za pistu sa nefunkcionalnim instrumentima i teškim, tromim kontrolama leta. Pa ipak, nekako su to uradili - sa samo nekoliko milja, uočili su pistu i dobili dozvolu da slete. U kontrolnom tornju, lokalni kontrolor je mogao da vidi kako avion dolazi. Let 797 Er Kanade je normalno sleteo na pistu 27L, a iza njega su žurila vatrogasna vozila. Sistem protiv klizanja nije radio, zbog čega su sve gume eksplodirale, ali je kapetan Kameron uspeo da bezbedno zaustavi avion.

vi u avionu su odahnuli s olakšanjem, ali nisu znali da je užas tek počeo.

Olakšanje, a onda horor

Čim se avion zaustavio, počela je mahnita evakuacija. Oni koji su uspeli da pobegnu skliznuli su niz tobogane u naručje vatrogasaca koji su već prskali penom po spoljašnjosti aviona. Ali u kabini, uslovi su bili strašni. Jedini način da putnici bilo šta vide, ili da dišu, bio je da se spuste na pod i puze. Stjuardese su pokušale da pozovu putnike da ih prate, ali uz toliko dima nije bilo moguće vikati, a retko ko ih je čuo. Serđo Beneti je pomogao sedmorici putnika da pobegnu kroz vrata L1. Laura Кajama je već bila napolju i pomagala putnicima na zemlji, a Džudi Dejvidson na vratima L2 je otišla da joj pomogne nakon što se nijedan putnik nije pojavio na njenom izlazu. Naizgled sam u kabini, Beneti je pokušao da se pomeri na krmu da vidi da li je neko ostao, ali nije mogao dalje, pa je i on izašao iz aviona.

Međutim, na izlazu iznad krila ljudi su i dalje izlazili, nekontrolisano kašljući. Vatrogasci su počeli da smišljaju plan za ulazak kroz zadnji izlaz na levo krilo, nadajući se da će ući između putnika i vatre, ali kada su pokušali da uđu u avion, bili su primorani da se vrate zbog jakog dima i vrućine.

U kokpitu, piloti su završili sa gašenjem motora i pokušali da izađu kroz kuhinju, ali nisu mogli da prođu kroz vrata. Razmišljajući brzo, Vimet je izašao kroz otvoreni prozor pilotske kabine, spustivši se na zemlju pomoću ugrađenog užeta za bekstvo. Iza njega se mogao videti kapetan Кameron kako sedi na svom sedištu na ivici da izgubi svest. Na Vimetov usklik, vatrogasci su prskali penu kroz otvoreni prozor i probudili Kamerona koji je izašao napolje.

Tada je, samo 90 sekundi nakon što se avion zaustavio, cela putnička kabina buknula u plamen. Nezaustavljivi vatreni zid pojurio je napred sa zadnje strane aviona, gutajući sve na svom putu. Vatrogasci su pokušali da se izbore, ali ništa nisu mogli da urade. Кapetan Кameron, koji je skočio sa prozora samo nekoliko sekundi pre eksplozije, poslednji je napustio avion živ.

Dok su vatrogasci stavljali požar pod kontrolu, stjuardese su postrojile putnike i počele da broje. Zaustavile su se na samo 18. Iako je svih pet članova posade preživelo, 23 od 41 putnika nije pobeglo iz aviona, podlegavši dimu, otrovnim gasovima i jakoj vrućini. I za pilote i za stjuardese, to je bio razoran udarac - uprkos njihovom uspešnom pokušaju da avion spuste na zemlju, polovina onih koji su bili u njemu je umrla.

Na kraju, vatrogascima je trebalo 56 minuta da ugase vatru, a do tada je od DC-9 ostala olupina. Na pocrnelim sedištima i prolazima ležala su tela 23 osobe koje nikada nisu uspele da izađu. Neka tela su pronađena u prednjem prolazu gde su pala, dok druga očigledno nikada nisu napustila svoja sedišta. Međutim, dva tela su pronađena u redovima 14 i 16, iza izlaza iznad krila u redu 12, gde niko nije sedeo. Bilo je očigledno šta im se dogodilo: nakon što su krenuli na krmi prema izlazima, nisu uspeli da ih pronađu u mrklom mraku i podlegli su otrovnim isparenjima.

Iako su mnoga tela izgorela, ono što ih je ubilo bio je dim. Testovi krvi su pokazali da je nekoliko tela žrtava sadržalo smrtonosne količine ugljen-monoksida, a sva su sadržala smrtonosne koncentracije cijanida. Po svoj prilici, većina njih je već bila mrtva kada je došlo do požara.

Pošto se avionska nesreća dogodila u Sjedinjenim Državama, istražio ju je Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB).

Ovaj konkretni DC-9 imao je niz problema mesecima pre nesreće - 76 izveštaja o održavanju je zavedeno u evidenciju aviona u prethodnoj godini. NTSB na kraju nije mogao da utvrdi uzrok požara. U avgustu 1984. je izdao konačni izveštaj u kojem je zaključeno da su verovatni uzroci nesreće požar neutvrđenog porekla, potcenjivanje težine požara od strane letačke posade i kontradiktorne informacije o napredovanju požara date kapetanu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI