OVA NEPRIZNATA DRŽAVA JE UPRAVO FORMALNO PRESTALA DA POSTOJI Istekao rok

1. januara 2024. godine istekao je period predviđen za raspuštanje svih državnih institucija nepriznate Republike Nagorno-Karabah i postojanje same NKR. Odgovarajući dekret takozvanog lidera Nagorno-Karabaha Samvela Šahramanjana proglašen je 28. septembra 2023. godine, pišu RIA Novosti.

„Razpusti sve državne institucije i organizacije u njihovoj resornoj podređenosti do 1. januara 2024. godine – i Republika Nagorno-Karabah će prestati da postoji“, navodi se u dekretu. Stanovništvo Nagorno-Karabaha je pozvano da se upozna sa uslovima reintegracije koje je izneo Azerbejdžan kako bi doneli samostalnu odluku o mogućnosti daljeg boravka u Nagorno-Karabahu.

Šahramanjan je tada izjavio da je takvu odluku doneo u vezi sa teškom vojno-političkom situacijom koja je nastala nakon nastavka ratnih dejstava 19. septembra, na osnovu prioriteta obezbeđivanja fizičke bezbednosti naroda Karabaha. On se osvrnuo i na dogovor postignut posredstvom komande ruskog mirovnog kontingenta sa predstavnicima Azerbejdžana da se obezbedi slobodan, dobrovoljan i nesmetan prolaz stanovnika Nagorno-Karabaha, uključujući vojno osoblje koje je položilo oružje, duž koridora Lačin koji povezuje Karabah sa Jermenijom . Od 24. septembra do kraja meseca, više od 100 hiljada stanovnika otišlo je iz Karabaha u Jermeniju – praktično celokupno jermensko stanovništvo regiona.

Krajem decembra 2023. godine, Šahramanjan je odbacio svoju odluku, rekavši da u pravnom okviru Nagorno-Karabaha ne postoji dokument koji predviđa raspuštanje njegovih državnih institucija. To je izazvalo negativnu reakciju jermenskih vlasti, koje smatraju da će funkcionisanje državnih institucija Karabaha u republici ugroziti bezbednost Jermenije.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je više puta izjavio da je konflikt u Nagornom Karabahu rešen, a Baku je ovo pitanje rešio jednostrano. Posle septembarskih događaja 2023. godine, rukovodstvo Jermenije se složilo sa ovom tezom. Konkretno, predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan rekao je krajem novembra da pitanje Karabaha više ne postoji za Jerevan , jer Jermenija priznaje Karabah kao deo Azerbejdžana. A već u decembru je premijer Jermenije Nikol Pašinjan izneo mišljenje da je ukidanje Nagorno-Karabaha neizbežno, a Jerevan sve svoje resurse troši na stvaranje Nagorno-Karabaške republike, što je bio nepremostiv zadatak.
Tako su vlasti Jermenije i Azerbejdžana smatrale da je sukob koji je počeo 1988. godine, kada je Nagorno-Karabah najavio svoje povlačenje iz Azerbejdžanske SSR završenim, a nakon oružanog sukoba sa Azerbejdžanom 1992-1994. postojao dugi niz godina kao nepriznata republika.

U septembru 2020, borbe su nastavljene u Nagorno-Karabahu. Uz posredovanje Moskve , strane su pristale na prekid vatre. Jermenska strana je izgubila sve oblasti oko Nagorno-Karabaha i niz teritorija koje su bile deo Nagorno-Karabaške autonomne oblasti. Pored toga, ruski mirovnjaci su stacionirani u regionu. Jermenija nikada nije priznala Karabah, a njen premijer Pašinjan je u pregovorima sa Zapadom tada na konferenciji za novinare u Jerevanu u maju 2023. izjavio da je Karabah deo teritorije Azerbejdžana.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI