EVRO SLAVI 25. ROĐENDAN! Zvaničnici spremni za uvođenje nove valute

Evro je stupio na snagu pre 25 godina, 1. januara 1999. godine, a danas je valuta u dvadeset država sa 350 miliona stanovnika, od kojih je poslednja članica postala Hrvatska početkom godine na izmaku.

Predsednik Evrogrupe Paskal Donoho, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagarde, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, predsednik Evropskog veća Čarls Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen zajedničkim su člankom, objavljenim na stranicama ECB-a, obeležili tu godišnjicu.

Zajednička valuta Evropskoj uniji dala je „jednostavnost, stabilnost i suverenitet” te je olakšala živote evropskim građanima koji sada lako mogu upoređivati cene, trgovati i putovati.

Evro je kroz godine bio suočen s velikim izazovima, uključujući i s pitanjima o svom opstanku, pišu evropski čelnici, naglašavajući kako su „svaki put pronađeni pravi odgovori”, poput harmoniziranog sistema nadzora banaka nakon velike krize 2008. 

- Danas se podrška zajedničkoj valuti među građanima evrozone bliži rekordnim nivoima - istakli su, upozorivši da posao „nije gotov” jer su pred Evropom novi izazovi s kojima se države pojedinačno ne mogu nositi same.

Unija je suočena s rastom geopolitičkih tenzija, prvenstveno ruskim „ilegalnim ratom” protiv Ukrajine, ubrzavajućom klimatskom krizom i izazovima bez presedana za evropsku konkurentnost koji stižu iz drugih delova sveta.

Stoga će u budućnosti ključna biti pitanja poput odbrane, zelene i digitalne tranzicije. Samo za dekarbonizaciju privrede će do 2030. biti potrebno 620 milijardi evra godišnje, upozorili su oni.

EU mora da izgradi istinsku uniju tržišta kapitala kako bi se „mobilizovalo privatno finansiranje”, mora osnaživati bankovnu uniju i reformisati fiskalna pravila. Evro treba ući u „digitalno doba” te se moraju pripremiti temelji za potencijalni „digitalni evro” koji će biti komplementaran s gotovinom.

Čelnici upozoravaju kako „s nekoliko zemalja koje su trenutno u procesu pristupanja EU-u” savez mora zadržati kapacitet da „deluje odlučno”.

- Proširenje i produbljenje nisu međusobno isključivi. No proširenje bi moglo zahtevati promene organizacije EU-a - zaključuje se u članku.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI