OVO JE OSMO SVETSKO ČUDO Gde se nalazi najveće rusko blago?

Nekada se nalazila u Katarininoj palati u Carskom selu nedaleko od Sankt Peterburga, a izgrađena je u Prusiji u 18. veku. Pre nego što je nestala u vihoru Drugog svetskog rata smatrali su je osmim svetskim čudom.

Verovalo se da je rusko blago izgubljeno nakon što su je uništile Hitlerove trupe u Kalinjingradu. I dan danas bezuspešno se traži.

Ronilačka grupa “Baltiktek”, sastavljena od 15 ljudi, tim povodom se pre dve godine uputila ka olupini nemačkog broda “Karlsruhe” koji je potonuo 1945. godine nedaleko od obale Poljske. Međutim, našli su samo vojnu opremu i privatne stvari putnika. Videli su ostatke onoga što je ličilo na ramove za slike i istrulele leševe.

- Četvrti ronilački dan smo posvetili pretrazi pramca. Naišli smo na vojnu opremu i kofere izbeglica iz Istočne Pruske. Nismo ih dirali, naravno, ali su ostavili veliki utisak na nas. svuda je bilo razbacanih cipela, kaiševa i ličnog prtljaga, što nas je podsetilo da je ovde stradalo skoro 1.000 ljudi – poručili su tada iz ronilačkog tima.

Iako su naišli na još jedan delić istorije, time je završena još jedna potraga za koju su se nadali da bi mogla da istraživače dovede do ruske riznice.

Kada se bližio kraj Drugog svetskog rata, a Hitlerov poraz bio neminovan, brod “Karlsruhe” je iskorišćen da se evakuišu Nemci u operaciji “Hanibal”. Sudeći prema podacima o tovaru, na brodu je bilo 360 tona robe, kao i 1.083 izbeglice. Ronioci su posumnjali da je na njemu možda i izgubljeno blago. Na svom poslednjem putovanju, “Karlsruhe” su štitila dva minolovca, što je sugerisalo da se na njemu nalazi vredan tovar, a potonuo je 13. aprila 1945. godine kada je 113 ljudi preminulo.

Osmo svetsko čudo

Tri veka je Ćilibarska soba stajala u Katarininoj palati nadomak Sankt Peterburga, prostirući se na više od 54 kvadratna metra, a sadržala je najmanje šest tona ćilibara.

To je bio poklon pruskog kralja Frederika Vilijama I Petru Velikom, koji se divio radu tokom posete njegovom dvorcu 1716. godine. Trebalo je da to bude kabinet, ali je odlučeno da će se uzeti paneli koji će pokriti zidove. 

Da bi soba izgledala poput velikih dvorana iz palate, pozvan je italijanski arhitekta Frančesko Bartolomeo Rastreli kako bi je proširio. Prema njegovim smernicama, originalni paneli su ubačeni u sobu od 55 kvadratnih metara i ukrašeni sa još ćilibara, mozaicima, svećnjacima i pozlaćenim figurama i rezbarijama. Godine 1755. soba je premeštena u selo blizu Sankt Peterburga.

Kada su se pojavile nemačke trupe, rasturile su dvoranu kako bi pokupile dragocenosti. Za to im je bilo potrebno 36 sati. Rusi su pokušali tapetama da sakriju ćilibar, ali su nacisti znali šta se tamo nalazi. Verovali su da pruski poklon zapravo pripada njima. Godine 1941. soba je smeštena u skladište u Kalinjingradu, ali od tada joj se gubi svaki trag. Crvena armija je ušla u grad 1945. godine, ali Ćilibarsku sobu nije našla.

- Mislilo se da je sobu uništila vatra, ali o tome nije bilo nikakvih tragova. Pretpostavilo se da je soba preživela i da je sakrivena u podrumu ili prebačena negde drugde – rekao je Anatolij Valujev iz Kalinjingradskog muzeja istorije i umetnosti.

Inače, dugo se smatralo da je soba negde u Poljskoj. Za blagom traga i veliki broj amatera, pa je tako pre četiri godine Karl-Hajnc Klajne, istoričar amater, bio uveren da se čuvena soba nalazi u podzemnom bunkeru u zapadnoj Nemačkoj, oko 65 kilometara od granice sa Holandijom.

Klajne je celu deceniju proveo u potrazi za Ćilibarskom sobom zasnivajući svoje istraživanje na Erihu Kohu, visokom zvaničniku tadašnje nacističke Nemačke. Naime, Koh je rođen u Vupertalu i radio je kao šef administracije u Konigsbergu, gde je tokom rata čuvana Ćilibarska soba.

- On je najverovatnije bio najbogatiji nacista. Imao je priliku da opustoši muzeje širom Istočne Evrope. Godine 1944. soba je prenesena u Konigsberg (današnji Kalinjingrad), a Koh je bio čovek pruge. Nema šanse da je koristio kamione za prevoz ovako velikog blaga – tvrdio je Klajne.

Njegov tim ipak nije mogao tako lako da pretraži grad koji je bio sravnjen sa zemljom u bombardovanju Saveznika. Takođe, lokalni meštani nisu baš raspoloženi da sarađuju sa lovcima na blago. Klajn mašta o pronalasku Ćilibarske sobe, ali napominje da je ona u vlasništvu Rusije.

- Mogla bi u početku da bude izložena u Nemačkoj, ali je Rusija njen pravi vlasnik – rekao je tada on.

Lovci na blago su 2019. godine saopštili da su pronašli ulaz u skriveni tunel koji bi mogao da sadrži ostatke Ćilibarske sobe. Služeći se specijalnom georadarskom opremom, osoblje Muzeja Drugog svetskog rata je pregledalo lokacije na kojima su se ranije tražila nacistička blaga. Naišli su na komad betona od 110 kilograma koji je pokrivao ulaz u tunel, dimenzija 1,5×1,5 metara. Međutim, lokacija Ćilibarske sobe ostala je tajna.

- Čak i kada bi soba bila pronađena, to bi bila samo njena bleda senka. Ćilibar je složen materijal, veoma je lomljiv i menja se s vremenom – navela je Tatjana Suvorova iz Kalinjingradskog regionalnog ćilibarskog muzeja.

Dodala je da ukoliko bi je pronašli, to bi predstavljalo najveću sreću, ali to bi onda bio deo istorije, a ne umetnosti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI