"PRAVILA ISPISANA KRVLJU" Spasila živote u avionskoj nesreći u Tokiju: Ako letite avionom ovo morate da znate

Gledajući snimak sudara "Japan Erlajnsa" na aerodromu Haneda u Tokiju, čini se čudesnim da je iko izašao nepovređen.

Ipak, dok je, tragično, pet od šest članova posade u avionu japanske obalske straže "Dash 8" u koji je udario prilikom sletanja u utorak poginulo, svih 379 putnika i članova posade u avionu Erbas A350 preživelo je nesreću, piše CNN.

Dok su istrage o tome šta se dogodilo u incidentu, u kojem je avion JAL završio kao buktinja, u toku, stručnjaci kažu da je uspešna evakuacija posledica kombinacije savremenih bezbednosnih standarda i sopstvene rigorozne bezbednosne kulture "Japan Erlajnsa".

"Iz onoga što sam video na snimku, bio sam iznenađen i laknulo mi je što su svi izašli", kaže Grejem Brejtvejt, profesor bezbednosti i istrage nesreća na britanskom univerzitetu Kranfild.

"To je tako ozbiljan udar da svaki avion mora da izdrži. Ali s obzirom na to šta znam o toj avio-kompaniji i koliko su truda uložili u bezbednost i obuku posade, činjenica da su uradili tako dobar posao ne bi trebalo da bude iznenađenje.".

"U stvari, katastrofalna nesreća pre skoro 40 godina je pomogla da 'Japan erlajns' pretvori u tako bezbednu avio-kompaniju", kaže on.

Dana 12. avgusta 1985, JAL-ov let 123 iz Tokija za Osaku se srušio, pri čemu je poginulo 520 od 524 putnika i članoa posade, nakon neispravne popravke repa od strane tehničara proizvođača "Boinga" nakon ranijeg incidenta.

Do danas, to je najsmrtonosnija nesreća jednog aviona u istoriji vazduhoplovstva.

"Jasno je da je efekat bio dubok na avio-kompaniju. U kulturi kao što je japanska, preuzeli su tu odgovornost kao grupa i želeli su da budu sigurni da se ništa slično više nikada ne ponovi. Dakle, kada stvari krenu po zlu, oni na to gledaju u smislu šta mogu da nauče iz toga. Sve je prilika za poboljšanje", dodaje Brejtvejt.

Godine 2005, shvativši da se mnogi zaposleni pridružuju kompaniji bez sećanja na tu nesreću od pre 20 godina, JAL je otvorio prostor u svom korporativnom sedištu gde su prikazani delovi olupine, kao i priče posade i putnika.

"Osećaj je bio da postoje ljudi koji su se pridružili našem poslu koji ne znaju kako je kada pođe po zlu. Svi moraju da shvate koliko se truda ulaže u bezbednost!, kaže Brejtvejt.

Skoro četiri decenije kasnije, taj krah i dalje ima dubok uticaj na mentalitet kompanije, kaže on.

"Oni imaju veoma strogu kulturu oko standardnih operativnih procedura i rade sve kako treba. To je jedan od razloga zašto u ovom slučaju mislim da je posada reagovala tako dobro", kaže on.

Iako nije jasno ko je kriv za nesreću u utorak, Brejtvejt kaže da je uspešna evakuacija "apsolutno" pozitivna za "Japan Erlajns".

"Ako želite da vidite razlog zašto bi trebalo da letite sa njima, mislim da je to to", kaže on.

Samo ove nedelje, JAL je proglašen među 25 najbezbednijih avio-kompanija na svetu na godišnjem spisku veb stranice Airlineratings.com.

Glavni i odgovorni urednik Džefri Tomas kaže:

"Japan Erlajns uživa odličnu bezbednost od 1985. Međutim, ta nesreća nije bila krivica avio-kompanije i nastala je zbog neispravne popravke koju je izvršio 'Boing'."

"Na našoj veb stranici je najbolje ocenjen kao avioprevoznik sa sedam zvezdica i prošao je sve glavne provere bezbednosti. Takođe, japanski regulator bezbednosti avio-kompanija radi bolje na osam kriterijuma nadzora od svetskog proseka za usklađenost.

Evakuacija iz udžbenika

Upadi na pistu, kako je ovo klasifikovano, su "retki, ali mogu biti katastrofalni", kaže Brejtvejt.

Sa različitim avio-kompanijama i zemaljskim operaterima koji pokreću vozila unaokolo, aerodromi postaju "komplikovana nekretnina na kojoj moramo naporno da radimo da bismo sve zaštitili".

Očigledno je prerano da se zna šta se dogodilo u Tokiju i kako su se oba aviona našla na pisti u isto vreme.

Ipak, poruka iz vazduhoplovne industrije je ista: čini se da su brze reakcije posade spasile stotine života. U roku od nekoliko sekundi nakon što se avion zaustavio, kanali za evakuaciju su bili naduvani, a oni koji su bili u avionu su brzo izbačeni, čak i kada se kabina napunila dimom.

"Izuzetno sam impresioniran pilotima, posadom i putnicima zbog onoga što je bila evakuacija iz udžbenika u najekstremnijim uslovima", rekao je jedan pilot velike evropske avio-kompanije koji je želeo da ostane anoniman jer nema ovlašćenje da govori u ime svoje aviokompanije.

U vazduhoplovstvu smo na dobrom mestu, dodali su:

"Robusna priroda modernih aviona i obuka pilota za rukovanje nenormalnim situacijama razvili su se decenijama do tačke u kojoj imamo najbezbedniji period u vazduhoplovstvu od njegovog nastanka."

"Procedure su poboljšane kako su avioni postali veći, tako da svi putnici mogu biti evakuisani za 90 sekundi. Stjuardese u nekim avio-kompanijama sada takođe mogu da pokrenu evakuaciju ako je očigledno katastrofalna situacija, štedeći vitalne sekunde i ne čekajući da je kapetan pokrene.

Bezbednosna pravila "pisana krvlju"

Kao što zaposleni u JAL-u suviše dobro znaju, bezbednosni dosijei modernog vazduhoplovstva su, kaže pilot, "zapisani u krvi drugih koji nisu bili te sreće."

Nesreće postaju lekcije, koje se "dele u celoj industriji kako bi svi članovi posade mogli da budu bolji u svom poslu".

Oni navode nesreću "Aeroflota" 2019. godine, u kojoj se takođe zapalio avion pri sletanju u Moskvu, ubivši 41 od 73 osobe u avionu, kao incident sličan onom u utorak.

A 1980. godine, saudijski let 163 – u kojem je svih 301 osoba umrla od udisanja dima nakon što je avion uspešno sleteo u Rijadu, ali piloti nisu uspeli da narede evakuaciju – bio je podsticaj da se kabinskoj posadi da ovlašćenje da evakuiše putnike.

Još jedna nesreća koja je imala veliki uticaj na bezbednost u budućnosti bila je katastrofa "British Airtours"-a 1985. na aerodromu Mančester u Velikoj Britaniji.

Avion je pretrpeo neuspelo poletanje i zapalio se. Dok je došlo do zastoja na pisti, a vatrogasci su brzo stigli, poginulo je 55 ljudi – uglavnom od udisanja dima.

"Iz toga je proizašlo mnogo preporuka koje su uticale na mnoge karakteristike modernih aviona", kaže Brejtvejt.

"Činjenica da postoji pristojna količina prostora oko izlaza. Svetla duž poda. Kabinsko osoblje koje procenjuje da li osoba koja sedi na izlazu iznad krila može da ga otvori. Mnogo jasniji izlazni znaci. Materijali od kojih pravimo kabine. Velika karakteristika tog požara u Mančesteru bila je to što je brzo ispuštao isparenja."

"Sve ove stvari doprinose uspešnoj evakuaciji."

On citira svoju bivšu koleginicu na Kranfildu, profesorku Helen Mjur, kao nekoga ko je promenio bezbednosni pejzaž nakon te nesreće. Bila je poznata po tome što je radila podstaknuta ispitivanja u kojima su učesnici bili plaćeni više što bi pre izašli iz aviona. Njihovo ponašanje je potom praćeno i prosleđeno proizvođačima aviona i avio-kompanijama.

Danas, kaže on, znamo da je "uticaj kabinskog osoblja ono što navodi ljude da evakuišu avion, i to brzo".

Stiven Erlih, predsednik "PilotsTogether" - dobrotvorne organizacije osnovane tokom pandemije za podršku posadi - slaže se.

"Prerano je komentarisati detalje incidenta, ali ono što je jasno je da je posada delovala na primeran način", kaže on.

"Obuka o bezbednosti koju su avio-kompanije - u ovom slučaju JAL - sprovodile posadama na kontinuiranoj osnovi isplatila se, omogućavajući evakuaciju u roku od 90 sekundi. Sa moje tačke gledišta, zaključak je da putnici treba da obrate pažnju na bezbednosne brifinge i da upamte da posade nisu proslavljeno osoblje za ishranu, već su dobro obučeni profesionalci za bezbednost."

Međunarodni minimalni bezbednosni standardi koje je postavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO, deo UN) nalažu da kabinsko osoblje praktikuje hitne evakuacije svake godine. Proizvođači aviona takođe moraju dokazati da svaki novi avion može biti potpuno evakuisan za 90 sekundi.

Povrh toga, pojedinačne avio-kompanije mogu imati dodatne zahteve - "British Airways" ima stroža pravila o materijalima koji se koriste u kabini, kaže Brejtvejt, nakon te nesreće u Mančesteru. Pilot koji je razgovarao sa CNN-om sprovodi šestomesečnu praksu evakuacije u simulatoru svoje avio-kompanije. Takođe moraju da vežbaju u simulatoru ispunjenom sintetičkim dimom.

"To čini razliku u odnosu na obuku prethodne generacije", kažu oni.

"Tako dobijamo racionalne misli i akcije umesto instinktivnih, što je daleko bezbednije."

Brejtvejt kaže da rutinski aspekt obuke usađuje procedure u glave posade.

"To je neviđeno za nas kao putnike, ali je apsolutno rigorozno", kaže on.

"Dok dolazimo na kopno, oni uglavnom sede tamo i razmišljaju: ’Ovo je ono što ću ja da uradim.‘ Gledaju van aviona. Oni tačno znaju gde je ručka. To je ta 'rutinizacija' ponašanja koja se upravo desila ovde u Tokiju."

"To je šokantno iznenađenje za nas ostale, ali trening je ono što prolazi. I shvatanje toga tako ozbiljno je važan deo."

Uzeti na znanje

U stvari, kažu stručnjaci, jedna od lekcija koje mi putnici treba da naučimo iz ovog incidenta jeste da posvetimo više pažnje.

Erlih navodi činjenicu da su se putnici na JAL516 evakuisani bez da su sa sobom poneli sve svoje torbe – užasavajuća praksa koju smo videli na video snimcima nedavnih evakuacija.

Mika Iamake, čiji je suprug bio u avionu, rekao je ranije za CNN da je "upravo izašao sa svojim mobilnim telefonom. Sve ostalo je morao da ostavi iza sebe."

Jedan pilot velike evropske avio-kompanije, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za CNN da možda postoji kulturni aspekt u spasavanju tolikog broja života.

"Definitivno postoje izazovi u svim avio-kompanijama i kulturama u kojima neki ljudi daju prioritet svom ručnom prtljagu ili stvarima u odnosu na svoju i bezbednost svojih saputnika", rekli su oni.

"Ostavljanje svega i izlazak treba da bude vaš jedini prioritet. Kada se ovo dogodi, svi imaju najbolje šanse da prežive."

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI