PANIKA U EU Orban preuzima kontrolu u Briselu

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, nagovestio je ovog vikenda nekoliko belgijskih medija da planira da se kandiduje na izborima za Evropski parlament na proleće, a ovu informaciju je kasnije portalu Politiko i formalno potvrdio njegov portparol.

Iako se do sada nikada nije dogodilo da neko od vodećih zvaničnika EU poželi da se nađe na glasačkom listiću za funkciju koja podrazumeva neuporedivo manju odgovornost i medijsku eksponiranost, jer političari koji zauzimaju tako visoke funkcije obično imaju nešto veće apetite u svojim „postevropskim „karijera., proceduralno gledano, to je legitiman potez belgijskog liberala. Mišel još nije precizirao šta tačno znači njegova kandidatura i da li možda planira da zameni svog zemljaka i partijskog kolegu Didijea Rejndersa u Evropskoj komisiji na mestu komesara Belgije.

Možda je najkontroverznija stvar u celoj priči činjenica da bi se, u normalnim okolnostima, od njega očekivalo da nastavi da bude predsednik Evropskog saveta do kraja novembra, kada bi nova Komisija stupila na scenu EU, a samim tim i novi kadrovski paket institucija koje lideri evropskih zemalja da dogovore nakon izbora.

EPA RONALD WITTEK

 

S obzirom na to da bi Mišel već sredinom jula mogao da se "preseli" u Parlament, ako se do tada ne nađe zamena, njegovo mesto bi privremeno mogao da popuni šef države koja 1. jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom – Mađar premijer Viktor Orban.

Politiko prenosi da je među 26 lidera EU već počela da se širi blaga panika, jer po svaku cenu žele da spreče ovaj scenario. Brisel ima sve manje strpljenja i tolerancije prema „petokolonašima“ koji otvoreno koketiraju sa Rusijom, Kinom i Iranom i aktivno blokiraju svaku pomoć upućenu napaćenoj Ukrajini, dok kod kuće čine sve što je u njihovoj moći da sabotiraju vladavinu prava i sloboda medija. Upravo zbog toga je čak i privremeno Orbanovo preuzimanje kormila najvećeg svetskog trgovinskog bloka, u ovako nestabilnim geopolitičkim vremenima, više nego legitiman razlog za zabrinutost.

Ostaje činjenica da je postizborno evropsko kadroviranje veoma složen i nadasve delikatan zadatak koji može da se prolongira i usložnjava. Naime, lideri evropskih zemalja, koji se prema rezultatima izbora dogovaraju o „raspodeli plena“, moraju da zadovolje apetite svih grupa u vladajućoj koaliciji, dužni su da pronađu zadovoljavajući odnos između „malih“ i „velikih“ Članice EU na vodećim pozicijama institucija, a od prošlog ciklusa, intenzivno moraju da vode i rodnu ravnopravnost.

Tek nakon što se ovi kriterijumi uzmu u obzir, moraju se tražiti kandidati sa zadovoljavajućom biografijom i političkim iskustvom, bez skrivenih "kostura u ormanu" koji bi rezultirali aferama ili aferama. Nije toliko neobično da pregovori o kadrovskim paketima EU često liče na vatikanske konklave.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI