"PREKIDAMO 200 GODINA NEUTRALNOSTI" Članica NATO-a šalje vojsku na granicu sa Rusijom, loše vesti za ekipu iz Moskve
Foto: EPA/FILIP SINGER

Premijer Ulf Kristerson rekao je juče da Švedska neće čekati ratifikaciju svoje kandidature za članstvo od strane dva parlamenta u Ankari i Budimpešti i da će poslati svoje trupe u Letoniju na istočnu granicu NATO-a, prenosi Njuzvik.

- Švedska i njeni susedi žive u direktnoj senci ruskog rata protiv Ukrajine. Ali ruske pretnje, dezinformacije i kibernetički napadi pokušaj su destabilizacije cele Evrope - rekao je Kristerson.

- Prošle sam godine najavio da je Švedska spremna da osigura kopnene borbene jedinice za odbranu baltičkih zemalja. Danas mogu da izvestim da vlada namerava da doprinese vojnim snagama predvođenim Kanadom u Letoniji - dodao je.

Još se ne zna koliko će biti velik ili naoružan švedski kontingent. Švedski dnevnik “Dagens Nyheter” citirao je neimenovane vojne izvore koji su rekli da će se te snage sastojati od oko 800 vojnika uz podršku oklopnih vozila. Načelnik švedske vojske Džoni Lindfors ranije je rekao novinarima da bi te snage mogle da budu raspoređene početkom 2025. godine.

Švedske će se snage pridružiti borbenoj grupi pod vodstvom Kanade. To je jedna od četiri takve formacije bazirane u Estoniji, Letoniji, Litvanij i Poljskoj, a namenjena je kao prva linija odbrane protiv svake buduće ruske kopnene invazije na baltičke države.

Letonski ministar odbrane Andris Spruds pozdravio je ovu najavu Stokholma.

- Zadovoljni smo ovom važnom odlukom koja će zajedno s nadolazećim primanjem Švedske u NATO postati značajno ulaganje u jačanje regionalne bezbednosti i odbrane Letonije - napisao je na društvenoj mreži X.

Ta borbena grupa predvođena Kanadom trenutno uključuje kontingente iz Albanije, Češke, Kanade, Islanda, Italije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije i Španije. Ukupan broj vojnika je oko 4000, a sedište je u vojnom kampu u blizini Rige.

Zemlje NATO saveza rade na proširenju veličine i sposobnosti borbenih grupa od ruske invazije Ukrajine u februaru 2022.

Švedska još čeka da postane 32. članica NATO-a jer je njeno pristupanje zaustavljeno bilateralnim napetostima s Turskom. Mađarski parlament takođe odgađa ratifikaciju kandidature Stokholma, ali očekuje se da će mađarski premijer Orban popustiti ubrzo nakon što to učini i turski predsednik Erdogan.

Švedska i Finska su započele proces pridruživanja NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu. Za Švedsku je to značilo prekid od 200 godina neutralnosti, iako je Stokholm sarađivao s NATO-om, Švedska je članica Evropske unije i bila je uključena u nekoliko stranih vojnih operacija uključujući rat u Avganistanu, mirovne operacije NATO-a nakon rata u Bosni i intervencijama saveza u Libijskom građanskom ratu.

Kristerson je rekao da njegova vlada povećava potrošnju za odbranu za oko 2,6 milijardi dolara kako bi dosegla NATO-ov cilj potrošnje od dva odsto BDP-a.

- Izdaci za odbranu će se udvostručiti između 2020. i 2024., a s većim resursima dolazi i veća odgovornost za njihovo efikasno korišćenje. Odbrana Švedske u ratu naš je ključni zadatak - prenosi Njuzvik.

Ruski su čelnici u više navrata pretili Finskoj i Švedskoj zbog njihova okretanja prema članstvu u NATO-u.

- Nemamo problema sa Švedskom i Finskom kao što imamo s Ukrajinom. Ako Finska i Švedska žele, mogu da se pridruže. To je na njima - rekao je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog leta.

Ipak, dodao je, "ako bi tamo bili raspoređeni vojni kontingenti i vojna infrastruktura, bili bismo dužni da odgovorimo i podignemo iste pretnje za one teritorije gde su se pojavile pretnje za nas".

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading