NIJE MU LAKO! PUTIN SE SUOČAVA SA NEMOGUĆOM SITUACIJOM Za Ruse standardi rastu, sankcije se zaobilaze, ali sve to ima svoju cenu

Mnoge ličnosti, uključujući američku ministarku finansija Dženet Jelen i izaslanika EU za sankcije Dejvida O'Salivana, predviđaju da će to primorati ruskog predsednika Vladimira Putina da bira između rata i posrnule ruske ekonomije. Ali ruska ekonomija je prkosila tim predviđanjima. Zahvaljujući rekordnoj državnoj potrošnji, ruska ekonomija će rasti brže od globalne ekonomije 2023. godine. Dok MMF predviđa globalni ekonomski rast od tri odsto, ruska vlada predviđa rast svoje privrede od 3,5 odsto. Kada stignu tačni brojevi, ruski ekonomski rast 2023. će verovatno biti veći od tri odsto, a Putin će se sigurno time pohvaliti u svojim govorima uoči predsedničkih izbora na proleće.

Međutim, ove brojke ne pokazuju ekonomsko zdravlje, već su simptomatično pregrijavanje, piše Foreign Affairs.

U stvari, problemi ruske ekonomije su takvi da je Putin suočen sa nemogućom trilemom: mora da finansira svoj rat protiv Ukrajine, da održava životni standard svog stanovništva i štiti makroekonomsku stabilnost. Ostvarivanje prvog i drugog cilja zahtevaće veću potrošnju, što će podstaći inflaciju, a to će sprečiti postizanje trećeg cilja. Visoki prihodi od nafte i gasa, vešto finansijsko upravljanje ruskih vlasti i slaba primena zapadnih sankcija odigrali su svoju ulogu u ekonomskom rastu Rusije, ali i maskirali rastuće neravnoteže u ekonomiji.

Ali, malo je verovatno da će Putin neposredno pre izbora pomenuti da je više od trećine rasta ruske ekonomije rezultat rata i da odbrambene industrije beleže dvocifrene stope rasta. Civilne industrije, koje takođe proizvode zalihe za front – poput obuće, odeće i lekova – zaostaju.

Sjajan ekonomski pejzaž Rusije u 2023. maskirao je opasne kompromise napravljene za kratkoročne dobitke. Čak i ako finansijeri Kremlja uspeju da ohlade privredu do kraja 2024. godine, veliki problemi izazvani ratom su neizbežni, kao što su nezadovoljstvo nedostatkom sredstava u javnom zdravstvu, sve izraženiji nedostatak alata i opreme zbog pooštravanja režima sankcija, i velikih pomeranja zbog ogromnih ulaganja u odbrambenu industriju. Zbog sadašnje situacije, buduće generacije će platiti visoku cenu, iako je to poslednje o čemu Kremlj misli.

Dolazi li oluja?

Putin očigledno iskreno veruje da su i Rusko carstvo i Sovjetski Savez propali uglavnom zbog lošeg finansijskog upravljanja. Modernom ruskom ekonomijom upravljaju profesionalne tehnokrate koje Putin sluša. Za sada situacija izgleda kratkoročno stabilna: dostupnost juana i zlatnih rezervi znači da Moskva ne mora da brine o finansiranju svog spoljnog duga. Cena zaduživanja kod kuće je porasla i fiskalni prostor se suzio, ali predratni odnos duga Rusije prema BDP-u, koji je bio prilično nizak, znači da dug verovatno neće predstavljati veliki rizik u narednim godinama. Vlada bi takođe mogla da se okrene domaćim tržištima kapitala za finansiranje državne potrošnje dok privatizuje državnu imovinu, posebno delove vojne industrije.

Ipak, rat potresa temelje ekonomske stabilnosti Rusije, što se već ogleda u stubovima ekonomske politike koji su ključni za makroekonomsku stabilnost, uključujući upravljanje budžetom, slobodan protok kapitala i – donekle – nezavisnost centralne banke.

Većina rana nacionalnoj ekonomiji, koje je Rusija sama sebi nanela, ne može se zalečiti bez okončanja rata i ukidanja sankcija. Strukturni problemi - posebno zavisnost od prihoda od nafte, neodrživost bez stranog, uglavnom kineskog uvoza, i negativni demografski trendovi pogoršani ratom - neće uskoro nestati. Za rešavanje ovih problema biće potrebne godine strukturnih reformi koje privlače investicije i unapređuju ljudski kapital. Ali Kremlj nije u stanju, a ponekad i ne želi, da preduzme te korake zbog Putinove opsesije političkom kontrolom.

Ruska ekonomija je u većoj nevolji nego što pokazuje statistika, a predstojeći izbori bi mogli da dovedu do odluka koje bi mogle da pogoršaju dugoročne probleme ako Putin odluči da kupi lojalnost birača bacanjem još više novca neposredno pre izbora.

Pregrijavanje, koje često prethodi recesiji, predstavlja rastuću prijetnju, posebno kada su institucije samo apsorbirajuće šokove, nefunkcionalne ili izbrisane zbog ratnih potreba. S obzirom da je malo verovatno da će se rat uskoro završiti, finansijski i ekonomski troškovi će rasti i verovatno će ugristi Rusiju za nekoliko godina. Ovaj proces bi mogao biti ubrzan velikom globalnom recesijom ili usporavanjem kineske ekonomije, što bi snažno pogodilo Rusiju zbog njene velike zavisnosti od izvoznih prihoda.

Teški ekonomski mamurluk se već nazire ako se ne pronađe novi i održiv model za rusku ekonomiju. Ali to je malo verovatno. Za Putina je rat sada osnovni organizacioni princip unutrašnje i spoljne politike. Izlazak iz rata bez nečega što Kremlj može da definiše kao pobedu bilo bi nemoguće.

Sukob oko Ukrajine za Putina ne znači samo zadovoljavanje njegovih geopolitičkih ambicija, već postaje i strategija opstanka njegovog režima. Nevolja je što su njegovi politički ciljevi nespojivi sa ekonomskim. Na kraju će morati nečega da se odrekne.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI