"SHVATIO SAM DA NIKO NEĆE DOĆI" Ovo je priča ruskog heroja koji je sa gelerom u grudima bežao od neprijatelja

U martu 2022. jurišni avion Su-25 koji je pilotirao oboren je nad neprijateljskom teritorijom. Pilota su ranili, katapultirao se i dva dana se probijao do svojih sa šrapnelom ispod srca i dve granate u džepovima - u slučaju susreta sa nacistima. Granate nisu bile potrebne - Ivan je stigao do svojih.

- Tog dana, da budem iskren, nisam imao sreće. Avion je pogodila raketa. Izgleda, velika jer je došlo do otkazivanja upravljanja, požara jednog motora, a zatim odmah drugog. Katapulirao sam se. Sleteo sam u polje, ustao, okrenuo se, tamo već pucaju, a neko trči ka meni - rekao je pilot.

Iz rezervne opreme, sa sobom je uzeo samo automatsku pušku. U trku je dodao okvir, pripremio bombe. Dotrčao je do šume, tamo se skrivao. Lice pilota je bilo posečeno oštricama, još jedan metalni komad je ušao u grudni koš, ispod srca.

- Stavio sam zavoj na ranu. Odmorio se, osvrnuo se ponovo. Shvatio sam: niska oblačnost, hladno je, znači da letelica koju isčekujem neće doći. I naši takođe neće doći. Niko neće doći: ni naši, ni tuđi - priča on.

Ivan je odlučio da ide do svojih. GPS-navigator je ostao u kabini, sa sobom je imao kompas i kartu.

- Sreća pa sam jednom već leteo u ovaj kraj. Procenio sam da do granice ima oko 100 kilometara. Odlučio sam: danju ću hodati kroz šume, noću kroz naseljena mesta. Držaću se puta i ići sredinom. Da sam se negde krio, odmah bi shvatili da dolazi stranac. A nepoznata osoba je meta kako za svoje, tako i za tuđe - kazao je major.

Pored oružja, Radkokašin je imao sa sobom bocu vode i tri energetska pića.

- Nisam imao baš želju za jelom. Vodu sam čuvao je je boca bila mala. Padao je sneg, bilo je ledenica - naveo je pilot.

Dok je hodao, nije se smrzavao. Noću bi se zaustavljao, a noge bi mu bile mokre. Ležao bi, drhtao.

- Izvadio sam kapu iz džepa i stavio je. Dokumente nismo nosili prilikom leta. Išao sam i razmišljao: ako naletim na neprijatelje - imam granatu. Ako naletim na svoje: ne znam šifru, ali ćemo se dogovoriti, na neki način ćemo se svakako prepoznati.

Do kraja drugog dana pilot je osetio da mu snage ponestaje.

- Nije mi bilo važno ranjavanje u grudi. Mislio sam da mi je lice isečeno staklom, pa tamo isto. Krv će poteći i prestati. Nisam mogao da spustim glavu i pogledam, a nema smisla da se lepe prljavim rukama. Zalepio sam ga širokim flasterom. I išao sam dalje - objasnio je on.

Na kraju drugog dana major je izašao na ruski kontrolni punkt. Nakon provere identiteta, helikopterom je evakuisan u bolnicu. Odmah su obavestili suprugu.

- Ona decu preuzima iz škole, vozi na razne aktivnosti, nastupe i takmičenja. Imala je čime da se bavi. I znala je da nije sve u redu, ali se jako držala - naveo je on.

Nakon lečenja i rehabilitacije, gardijski major Ivan Redkokašin se vratio se vratio borbenim zadacima. U avgustu prošle godine zbog izuzetnog izvršavanja borbenih zadataka duboko iza neprijateljskih linija, pilot je postao heroj Rusije, prenosi Informer.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI