"IZGLEDALO JE KAO DA SE OTVARA KAPIJA PAKLA" Island već u panici od nove erupcije, život evakuisanih postao je horor film

Nekoliko kuća u ovom gradu na poluostrvu Rejkjanes na jugozapadu Islanda uništene su ovog meseca kada je rastopljena lava izbacila kroz dve pukotine koje je stvorio vulkanski sistem Svartsengi.

Nekada napredno ribarsko selo sa živahnim sportskim timovima i mladom populacijom, Grindavik sada leži prazan. Njegovi ljudi su pobegli i počinju da se suočavaju sa spoznajom da možda nikada više neće moći da žive tamo.

"Činilo se kao da gledam otvaranje kapije pakla"

Tokom protekle tri godine, poluostrvo je bilo svedok pet vulkanskih erupcija.

Dana 10. novembra, suočene sa alarmantnim brojem zemljotresa i sumnjama na magmu ispod grada, islandske vlasti naredile su evakuaciju Grindavika, u kojem živi oko 3.800 stanovnika.

Tokom narednih dana postalo je jasno da je nekoliko domova potpuno uništeno seizmičkom aktivnošću. Stanovnici su se nadali da će se vratiti kući pošto se učestalost zemljotresa smanjivala — ali sredinom decembra počela je snažna erupcija u obližnjem nizu kratera Sundhnuks, koja je trajala tri dana.

- Na putu od glavnog grada, Rejkjavika, do aerodroma Keflavik koji vodi do mog grada, Rejkjanesbera, ugledao sam pukotinu dugu skoro 4 kilometra, koja izbacuje rastopljenu lavu. Činilo mi se kao da gledam kako se otvaraju kapije pakla - objasnio je građanin potopljenog dela.

Grindavik je za sada bio pošteđen — erupcija se dogodila oko 3 kilometra dalje — ali su naknadno otkrivene dodatne pukotine u gradu, što je navelo vlasti da ih zatvore i počnu da popravljaju oštećenu infrastrukturu.

Tragedija se dogodila 10. januara kada je čovek koji radi u gradu propao kroz jednu od pukotina. Nakon kraćeg potrage, operacija je obustavljena zbog opasnosti.

Četiri dana kasnije, još jedna erupcija počela je opasno blizu Grindavika. U nedeljama koje su prethodile januarskoj erupciji, vlada je odlučila da podigne zaštitne zidove u pokušaju da spreči da lava teče prema Grindaviku i obližnjoj geotermalnoj elektrani Svartsengi.

"Možda se nikada neće vratiti"

Prvih nekoliko sati zaštitni zidovi su bili korisni, iako se pukotina donekle otvorila kroz jedan od zidova. To je značilo da je nešto lave teklo prema gradu, ali zidine su većinu držale podalje.

- Oko podneva 14. januara, gledao sam sa drugim novinarima pored zaštitnih zidina u Grindaviku, kada smo ja i drugi primetili dim koji se pojavljuje iza zidina, iz samog grada. Sama veličina zaštitnih zidova nas je sprečila da vidimo šta je izazvalo dim. Međutim, uhvatio me je jeziv osećaj da je ovo možda još jedna pukotina koja se otvara iza zidina, ostavljajući grad potpuno nezaštićenim. U narednih nekoliko minuta, ti moji strahovi su se ostvarili. Pobegli su dok se lava izlila u grad — i možda se nikada neće vratiti - dodaje svedok stravične erupcije.

"Najobimnija katastrofa koju je Island video!"

Na manje od 100 metara od kuća u Grindaviku otvorila se pukotina i svaki prvi reagovao na licu mesta došao je do zaključka da se sada zaista ništa ne može učiniti da se kuće spasu.

- Bili smo svedoci najobimnijih prirodnih katastrofa koje je Island video za 51 godinu. Zalepljeni za svoje televizore, Islanđani su gledali kako lava guta prve kuće — nadrealan i srceparajući spektakl. Iako je erupcija bila kratkotrajna, izgubljene su tri kuće - naveo je.

 

 

Sada u februaru, stanovnici Grindavika se nalaze raštrkani širom zemlje, nesposobni da žive u svom rodnom gradu.

Pal Valur Bjornson je morao da napusti svoj dom u Grindaviku u Rejkjavik i smatra da vlada nije u dovoljnoj meri uspela da pomogne u ublažavanju neizvesnosti koju stanovništvo grada oseća u pogledu svoje budućnosti.

- Do sada, sve njihove akcije karakteriše žurba i zbunjenost, a informacije koje su date stanovnicima Grindavika zbunile su ljude, a ne da rešavaju probleme. Sva administracija koja je okruživala napore je potpuno neprihvatljiva, a jasno je da reagovali nisu ni na koji način bili pripremljeni za ovakav događaj, što je apsolutno neverovatno s obzirom da su ovi zemljotresi i erupcije počeli pre tri godine - požalio se stanovnik.

Njihovi životi su prekinuti od 10. novembra. Vlasti im nisu dale datum povratka i nije jasno da li će grad ikada biti bezbedan za život. Čak i ako se stanovnicima dozvoli povratak, neki će možda biti previše traumatizovani da bi se vratili.

 

 

Oni se takođe suočavaju sa finansijskim teretom hipoteka na kuće u kojima ne mogu da žive. Islanđani i njihova vlada ujedinjeni su u pružanju pomoći. Stanovnici grada dobijaju stambene beneficije, a skupštinski zakon imaće za cilj da ublaži njihove probleme.

"Volela bih da je uništila i moju kuću"

Kada je Brindis Gunnlaugsdotir rekla na sastanku stanovnika Grindavika u januaru da bi volela da je lava uništila i njenu kuću, dočekana je gromoglasnim aplauzom.

Takav nivo očaja je teško zamisliti, ali kada sam je pitao za to, nekako je imalo smisla.

- Prošlo je 80 dana od evakuacije. Za tih 80 dana Grindavičani nisu imali dom. Našu zajednicu boli, a mi nemamo pojma šta nam budućnost nosi - objasnila je.

Opisujući evakuaciju i zatvaranje Grindavika i smrt jednog čoveka u gradu, ona je rekla da je bilo previše tragedija.

- Rekla sam da želim svoju kuću pod lavom jer će tada doći kraj neizvesnosti. Dobiću kompenzaciju i mogu da izgradim novi život i da se fokusiram na emocionalni bol koji prati gubitak zajednice, barem na neko vreme. Osećam da se mnogi stanovnici Grindavika slažu da je neizvesnost sada najveći neprijatelj - dodala je.

Grindavikova sudbina je nepoznata, iako se njena zajednica nada da će se vratiti .Ne postoji način da se kaže kada ili gde će sledeća erupcija početi na poluostrvu Rejkjanes.

Ali islandski naučnici se uglavnom slažu da nije pitanje da li će doći do erupcije — već kada.

(Bi-Bi-Si, Blic)

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI