Čelebići
Foto: Alo/Foto: Wikipedia

Tamo, kako se pisalo, trudili su se da ni pile ne ostane živo. Sudbine ljudi bile su zapečaćene, svi su pobijeni. 

Jedna strašna priča vezana za ovaj pokolj govori o porodici koja je najstrašnije izmasakrirana, a zasniva se na rečima episkopa Hrizostoma Vojinovića. Prenosimo vam je u celosti:

- U selu Prologu, blizu Livna, živela je samo jedna Srpska porodica od sedam članova. Bezdušnim ljudima je i ova jedna porodica bila trn u oku i zato su, kad je nastao ovaj sveopšti pokolj, izveli nju jedne noći u polje i streljali. Kad su sutradan došli da pokopaju leševe, našli su jednu devojčicu od 10 godina još u životu. 

Sedela je među leševima, naslonjena na mrtvu majku i plakala. Videvši da ponovo dolaze oni koji su poubijali sve njene, obratila se jednom i rekla: 

" Čiko ja sam živa; nemojte me ubiti !“ 

Pomislilo bi se da će ta molba iz usta tog malog ranjenog stvorenja i kamen dirnuti. 

 

 

Ali, među tim ljudima nije se našlo nijedno osetljivo i živo, za tuđi bol, srce koje bi se smilovalo na to dete koje nikome nikakva zla nije učinilo, na te tužne i preklinjuće oči koje su svu noć plakale, i to malo, slomljeno, ali željno života srce koje je svu noć među leševima drhtalo. 

Nisu je poštedili.

A koliko je hiljada takvih i gorih slučajeva bilo!

To pak sve svedoči, braćo i sestre, da ima ljudi koji ne znaju za Boga, koji ne znaju za dušu, kojih se niko na svetu ne tiče. 

Ima ljudi koji imaju ime da su živi, a mrtvi su: mrtvi duhom i mrtvi srcem. 

A od tih se živih leševa niko ničemu dobrom, velikom i stvarnom neka ne nada...

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading