"ULAZIMO U NEPOZNATE VODE" Evropski zvaničnici shvatili, ako naprave još jedan korak Putinov bes će se sručiti na njihove zemlje

Zvaničnici Evropske unije mesecima traže načine da iskoriste imovinu vrednu oko 200 milijardi evra koju je blok blokirao nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, ali to nastavlja da stvara nove probleme. Sada neke vlade planiraju da pokušaju da postignu isti ishod, a da još ne zapečate sudbinu imovine.

Grupa industrijalizovanih zemalja G7 razmatra predlog da se imovina koristi kao kolateral za bankarske kredite za finansiranje obnove Ukrajine, kažu zvaničnici uključeni u proces.

Ova sredstva bi bila konfiskovana ukoliko bi Rusija odbila da plati reparacije nakon završetka rata.

Belgijski konzervativac u Evropskom parlamentu Johan Van Overtveld, koji je tu ideju izneo u intervjuu za Politiko prošle nedelje, rekao je da bi to izvršilo pritisak na Putina da okonča rat i sedne za pregovarački sto.

„Ako ukupno uzmete tih 200 milijardi evra (konfiskacijom), odakle Putinu podsticaj da dođe na mirovne pregovore - rekao je.

Predlozi dolaze usred sve veće zabrinutosti zbog odmazde Moskve - uključujući moguće sajber napade usmerene na zapadne zemlje - protiv direktne konfiskacije njene zamrznute imovine.

Nekoliko evropskih zvaničnika uključenih u diskusiju upozorilo je da bi to moglo izazvati reakciju na evropsku imovinu u Rusiji. Ovo dolazi pored upozorenja da bi to moglo narušiti reputaciju evrozone, čineći je manje privlačnom za investitore.

„Ulazimo u nepoznate vode“, rekao je diplomata EU, govoreći pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o osetljivim razgovorima. „Svako bi bio zabrinut zbog potencijalnih posledica oduzimanja imovine.

Nepovezani napori EU da iz centralnog budžeta usmjeri gotovinu u Ukrajinu naišli su na ozbiljan politički otpor, primoravajući vlade da traže alternativne izvore novca. Trebale su nedelje diplomatskog pomirenja pre nego što su lideri 1. februara ubedili Mađarsku da ukine svoj veto na 50 milijardi evra gotovine EU za Ukrajinu.

Plan konfiskacije imovine mogao bi da generiše više od 200 milijardi evra za podršku posleratnoj obnovi Ukrajine, kažu pristalice predloga. Zemlje G7 pokušavaju da dođu do koordinisanog plana usred sve većeg pritiska Sjedinjenih Država, koje, uz Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanadu, imaju manje sumnji od zemalja EU poput Nemačke, Francuske i Italije.

U Evropi postoje strahovi da bi Moskva mogla da uzvrati podnošenjem niza žalbi protiv Euroclear-a, belgijskog finansijskog depozitara koji drži ogromnu većinu ruskih rezervi u Evropi.

„Institucija kao što je Euroclear je veoma sistematična finansijska institucija“, rekao je belgijski ministar finansija Vincent Van Peteghem novinarima krajem januara. „Trebalo bi... da pokušamo da izbegnemo uticaj (zaplene ruske imovine) na finansijsku stabilnost.

U znak odmazde za koju se zemlje plaše da bi mogla doći, ruski subjekti su već podneli 94 tužbe u Rusiji tražeći povraćaj novca Euroclear-u, koji posluje po belgijskom zakonu, nakon što su njihove investicije i profit u Evropi zamrznuti, rekao je belgijski zvaničnik koji poznaje ovo pitanje. .

Vodeći ruski kreditori, uključujući Rosbanku, Sinara banku i Rosselhozbanku, podneli su tužbe protiv Euroclear-a vredne stotine miliona rubalja.

„Tužioci su pokrenuli pravni postupak za pristup imovini blokiranoj u knjigama Euroclear-a“, navodi se u saopštenju belgijske finansijske institucije u četvrtak.

Euroclear je dodao da će verovatno izgubiti sudske sporove u Rusiji jer ta zemlja „ne priznaje međunarodne sankcije“. Ovo je pojačalo zabrinutost da bi direktna konfiskacija mogla da izloži zapadnu imovinu u Rusiji odmazdi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u decembru da će Rusija uzvratiti udarac ako joj budu zaplenjene nekretnine. Ne ulazeći u detalje, sugerisao je da bi isto mogli da urade i sa zapadnim sredstvima u Rusiji.

Belgijski zvaničnik, takođe pod uslovom da ostane anoniman, upozorio je da bi Kremlj mogao da odgovori ciljanjem na zamrznutu imovinu u Rusiji za koju je odgovoran Euroclear.

Jedan diplomata EU upozorio je da bi Rusija takođe mogla da eskalira svoje sajber napade na zapadne finansijske institucije u pokušaju da povrati svoj novac. Oni su ukazali na nedavne skokove ruskih onlajn kampanja, kao što je aktivnost Moskve u Finskoj nakon proterivanja ruskih diplomata iz Helsinkija.

Izvršni direktor kompanije za sajber bezbednost izrazio je zabrinutost da bi konfiskacija imovine mogla da dovede do toga da Moskva razvije sposobnosti za preusmeravanje velikih finansijskih transakcija na ruski račun.

Još jedan diplomata EU odbacio je ova upozorenja, ističući da je Rusija već zaplenila lokalne podružnice evropskih kompanija – uključujući dansku pivaru Carlsberg i francuskog proizvođača hrane Danone – mnogo pre nego što je zaplena imovine bila na političkom dnevnom redu G7.

Diplomata je istakao da će Kremlj nastaviti da podriva evropske finansijske interese u Rusiji bez obzira na to da li plan konfiskacije bude ostvaren.

Evropska komisija je ostala van rasprave o oduzimanju imovine, s obzirom da postoji upozorenje Evropske centralne banke da bi to moglo da naruši reputaciju evra.

Inicijalni predlog EU cilja samo na prihod od ruskih uloženih sredstava, koji iznosi više od 4 milijarde evra godišnje, navodi se u saopštenju Euroclear-a. Delegati EU složili su se krajem januara da ova zarada bude deponovana na poseban račun finansijske institucije u kojoj se čuva.

Evropska komisija će morati da izađe sa drugim predlogom za početak transfera gotovine u budžet EU, a zatim u Ukrajinu, piše Politiko.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI