"BOLI ME... ZA NATO!"
"Boli me k***c za NATO", tako je bivši predsednik SAD svojevremeno izrazio osećanja koja gaji prema najstarijem i najjačem američkom vojnom savezu.
Ta izjava, izrečena u prisustvu Džona Boltona, tadašnjeg predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, nikome nije bila iznenađenje, piše za Atlantik istoričarka i autorka više knjiga o Rusiji i Istočnoj Evropi En Eplbaum.
Iako su Trampa u prvom mandatu odgovorili od sabotiranja NATO, drugi put neće imati ko od toga da ga odgovori, prenosi Indeks.
Naime, Bolton tvrdi da ga je upravo on razuverio i ubedio da SAD ne treba da napuste Alijansu, kao i da su u tome učestvovali i general Džim Matis, šef predsednikove kancelarije Džon Keli, šefovi diplomatije Reks Tilerson i Majk Pompeo, pa čak i potpredsednik Majk Pens.
Ali Tramp se nije predomislio, a ako bude ponovo izabran ove godine, niko od tih ljudi neće biti u Beloj kući. Svi su oni raskinuli s bivšim predsednikom, a više nema republikanskih analitičara koji razumeju Rusiju i Evropu.
U drugom mandatu Tramp bi bio okružen ljudima koji ili dele njegovu nesklonost prema američkim bezbednosnim savezima ili ne znaju ništa o njima i nije ih briga. “Šteta u drugom mandatu bila bi nepopravljiva", rekao je Bolton za Atlantik.
Ipak, institucionalno, a možda čak i politički, Trampu bi napuštanje NATO-a moglo biti teško. Čim bi objavio svoje namere, nastupila bi ustavna kriza. Za sklapanje međunarodnih ugovora u Americi potrebno je odobrenje Senata, ali Ustav ne govori ništa o kongresnom odobrenju za povlačenje iz takvih ugovora.
Upravo zbog te rupe u zakonu, demokratski senator Tim Kejn i republikanski senator Marko Rubio predstavili su zakon, koji je već prošao Senat, osmišljen kako bi sprečio bilo kog predsednika SAD da se povuče iz NATO-a bez dvotrećinskog odobrenja Senata ili odluke Kongresa.
Ističe se da ni šteta koja bi nastala u javnosti ni nesaglasnost s tim potezom nije tolika koliko bi veliki bio psihološki uticaj, jer NATO-ov najvažniji izvor uticaja nije pravni ili institucionalni, već upravo psihološki. Radi se, naime, o očekivanju kolektivne odbrane koja postoji u umu svakoga ko bi pretio članici saveza.
Čak i Kremlj, navodi se dalje, veruje da Amerikanci zaista veruju u kolektivnu odbranu, kao i da je američka vojska zaista spremna za kolektivnu odbranu. Međutim, Tramp bi i to uverenje mogao okončati jednim govorom, jednim komentarom, čak i jednom objavom na društvenim mrežama.
Nakon toga više neće biti važno ako se Kongres, mediji i Republikanska stranka prepiru oko legalnosti povlačenja iz NATO-a. Jer jednom kada vrhovni zapovednik kaže "Neću priskočiti u pomoć savezniku ako bude napadnut", zašto bi se iko bojao NATO-a?
A kad se Rusi, ili bilo ko drugi, više ne budu bojali američkog odgovora na napad, šanse da će ga izvesti postaju veće. I Džejms Goldgejer, profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu i autor nekoliko knjiga o NATO-u, smatra da bi rezultat Trampovog povlačenja SAD iz NATO bio haotičan.
“Evropa bi odmah bila izložena mogućem ruskom napadu, za koji nije spremna, i za koji ne bi bila spremna dugi niz godina”, dodao je on.
Sledeći scenario je da ruski predsednik osvoji Ukrajinu. Ukrajinska vojna logistika postala bi neodrživa, jer bi Rusi mogli bombardovati aerodrome i druga središta u Poljskoj i Rumuniji.
Takođe, čim bi Tramp javno izgovorio da napušta NATO, svi američki vojni savezi bi bili u opasnosti. Tajvan, Južna Koreja, Japan, pa čak i Izrael shvatili bi da više ne mogu računati na automatsku američku podršku.
Zatim bi mnoge evropske zemlje morale da se približe Rusiji, dok bi mnoge azijske kalkulirale da se približe Kini, čisto radi samoodržanja.
Za to vreme, ako Tramp bude izabran, mnogi Amerikanci neće ni primetiti šta se događa u svetu.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Komentari (0)