EVROPA DA SE DOBRO NAORUŽA Mračne prognoze o mogućoj Trampovoj pobedi na izborima

On za Tanjug dodaje da je nove argumente za tu debatu dala mogućnost da Donald Tramp ponovo postane predsednik SAD, što kod Evropljana izaziva zabrinutost.

Prema mišljenju istaknutog nemačkog politikologa, Herfrida Minklera, nova trka u naoružanju odavno je počela i poziva da Evropa bude naoružana nuklearnim oružjem kako bi bila bolje zaštićena od ratova, dok generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg smatra da diskusije o "evropskom nuklearnom oružju bez oslonca na SAD, samo podrivaju NATO, navodi Bisenić i zaključuje da to nije dovoljno umirilo Evropljane, koji su odlučili da naredna Evropska komisija po prvi put dobije komesara za odbranu.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Kada je Donald Tramp pre neki dan rekao da on neće zaštititi članice NATO koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze u slučaju da budu napadnute od strane Rusije, evropski političari su se zapitali šta će se zaista dogoditi ukoliko Tramp ponovo zavlada u Beloj kući i kako će Evropa da osmisli vlastitu bezbednost u novim uslvima? Tramp je još dodao, ne samo da neće da pomogne, nego će i da "ohrabri Rusiju da stvori pakao kakav god želi".

Evropski komentatori su uglas prorekli da Evropa mora da se pripremi za najgori scenario u kojem neće biti mesta za američku solidarnost sa evropskim saveznicima, te da "sloboda" i "demokratske vrednosti" neće mnogo značiti "novom Trampu". Naslovi su bili nedvosmisleni : Tramp će da raspusti NATO. Evropljani o tome ne treba da imaju iluzija. Neće pomoći ni zakletve da NATO brani "slobodni svet" posebno Evropu, od "Putinovih imperijalnih instikata".

Neki su, ipak, pokušali da shvate Trampovu logiku. "Bez obzira što je to Tramp rekao na arogantan i grub način, zar on nije u pravu ? EU ima 450 miliona stanovnika, SAD 330 i Rusija 145 miliona. Evropa je velika skoro kao zajedno SAD i Rusija. Evropa se hvali da je vodeća u svetu u zelenoj agendi. Zašto ona nije više tako ambiciozna kada je reč o odbrani? To je upravo Trampova poruka".

Čini se da je nadvladalo shvatanje da će Tramp ipak ponovo doći na čelo SAD, pa su u skladu s tim počele i evropske pripreme. Ono što je Tramp rekao pre nedelju dana, rekao je još 2018. kada je izjavio da ne bi započeo Treći svetski rat zbog Crne Gore. Ovogodišnja upravo okončana Minhenska konferencija o bezbednosti pokušala je da odgovori na ove dileme. U ovkiru rasprave o nezavisnoj evropskoj odbrambenoj politici, rasplamsala se debata o tome da li bi Evropska unija trebalo da ima svoju nuklearnu bombu? Istina, ona nije sasvim nova. Krajem prošle godine, počela je debata o budućnosti nuklearnog napružanja i eventualnoj potrebi da se Nemačka pojavi kao nova nuklearna evropska sila.

Mogućnost da Tramp ponovo postane predsednik SAD, kod Evropljana izaziva brojne zabrinutosti, dala je nove argumente za nuklearnu debatu. Evropski političari strahuju da bi se ponovila evropska politika iz njegovog prvog mandata, samo sada u mnogo oštrijem tonu i radikalnija u suštini.

U spoljnoj politici Berlina trenutno se sve otvorenije predskazuje "horor scenario", koji podržavaju poslednja istraživanja javnog mnjenja u SAD: Donald Tramp bi se u januaru 2025. vratio u Belu kuću i završio svoju populističku agendu u drugom mandatu u Beloj kući. U novembru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus otvoreno nazvao Trampov mogući reizbor "katastrofom".

Poseban ugao bila bi nuklearna bezbednost i verovatnoća da evropski saveznici više ne bi mogli da se oslone na nuklearne bezbednosne garancije Sjedinjenih Država. Umesto toga, Sjedinjene Države bi se okrenule isključivo Indo-Pacifiku i svoju podršku Evropi uslovile evropskim finansijskim i vojnim doprinosima, tako da bi Evropa ostala bez američkog "nuklearnog kišobrana".

"Nuklearni kišobran" je koncept garancija države sa nuklearnim oružjem za odbranu nenuklearne savezničke države. Kontekst su obično bezbednosni savezi Sjedinjenih Država sa NATO, Australijom, Japanom, Južnom Korejom. SAD pružaju zaštitu i odvracanje za različite zemlje pod svojim kišobranom, a zauzvrat, zemlje same ne sprovode programe nuklearnog oružja.

Nuklearna rasprava nastavlja da stvara rascepe u evropskim političkim strankama. Na jednoj strani, jasno je da ideje o evropskom nuklearnom oružju vode u dalju eskalaciju, dok na drugoj strani su oni koji EU vide sa svojim koferom sa nukleanrim šiframa. Glavni kandidat CSU za evropske izbore, Manfred Veber, pripada drugoj grupi.

- Evropa mora da postane toliko vojno jaka, da niko ne želi da se takmiči s nama. To znači da nam je potrebno odvraćanje. A odvraćanje podrazumeva nuklearno oružje - rekao je Veber.

Prema mišljenju istaknutog nemačkog politikologa, Herfrida Minklera, nova trka u naoružanju odavno je počela. U intervjuu za "Štern", poznati berlinski politikolog objasnio je kakve posledice iz toga proizilaze. Minkler je govorio o novom svetskom poretku i naveo mogucnost stvaranja evropskih atomskih bombi.

Minkler u intervjuu poziva da Evropa bude naoružana nuklearnim oružjem kako bi bila bolje zašticena od ratova. "Evropa mora da razvije nuklearne kapacitete", rekao je on listu. "Britanci imaju nuklearne podmornice, a Francuska ima bombu, ali da li ce ih zaista koristiti da zaštite Litvaniju ili Poljsku? Ovo je sumnjivo iz perspektive Kremlja. Potreban nam je zajednički kofer sa crvenim dugmetom koji putuje izmedju velikih zemalja EU", zahteva Minkler.

Odavno je, prema njegovom mišljenju, u toku spirala prenaoružavanja kojoj Evropa ne može da pobegne. "Ukrajina je ustupila svoje nuklearno oružje Rusiji u skladu sa Budimpeštanskim memorandumom u zamenu za američka, britanska i ruska obecanja da ce zaštititi granice Ukrajine", rekao je on. Iskustvo pokazuje da je takav ugovor bezvredan.

Nuklearno naoružavanje je neophodno "kako Evropljani u buducnosti ne bi dozvolili da stalno budu na Putinovoj meti". Minkler je rekao da se o nuklearnom naoružanju ne može odlučivati "na samitu NATO-a". "To je više projekat za narednih 20 godina", zaključio je on. Nemački stručnjak, Markus Kaim, predočava da bi Nemačka u odredjenim okolnostima mogla da se pojavi kao nova evropska nuklerna sila koja bi davala nuklearne garancije drugim državama Centralne i Istočne Evrope.

Sada je glavna kandidatkinja vladajućih nemačkih socijaldemokrata na evropskim izborima i bivša ministarka pravde, Katarina Barli, ponovo pokrenula debatu izjavom da bi EU trebalo da ima vlastite nuklearne bombe. To bi trebalo da bude tema i kada se govori o evropskoj vojsci. Sve ovo, naravno, najdirektnije se tiče Nemačke. Bilo šta, što je evropsko, ne može da ne bude najviše nemačko, pa u ovom slučaju ni evropska (nemačka) bezbednost, ni EU (nemačka) atomska bomba.

Nemački kancelar Olaf Šolc, ne samo što je nedavno najavio ulaganje od 100 milijardi evra u nemački odbrambeni kompleks, istina tkom 10 godina, nego je na Minhenskoj konferenciji rekao da će nemačka ulaganja premašiti dva odsto, koliko se očekuje od strane NATO članica, gde se Nemačka, inače, godinama nalazi ispod ove granice.

Nemački minister finansija i lider "liberala", Kristijan Lindner, predložio je da se nuklearne snage Francuske i Velike Britanije i dalje razumeju kao "element evropske bezbednosti pod kišobranom NATO". Postavlja se, međutim, pitanje, po kojim bi finansijskim i drugim uslovima, Francuska i Velika Britanija pristale na takav aranžman. Od kako je Velika Britanija napustila EU, Francuska je jedina država EU koja ima nuklearno oružje. Pariz je ponudio drugima razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju, ali ono što ima Pariz nije ni približni kapacitetima SAD i Rusije.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, pokušao je da umiri debatu rekavši da sve diskusije u EU o "evropskom nuklearnom oružju bez oslonca na SAD, samo podrivaju NATO". Stoltenberg je zaključio da stvaranje "nekih paralelnih nuklarnih snaga, bez SAD i Velike Britanije, neće nikome pomoći". Ipak, to nije dovoljno umirilo Evropljane, koji su odlučili da naredna Evropska komisija po prvi put dobije komesara za odbranu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI