KOMITET SAVETA EVROPE UPOZORIO: Ovo je najčešći metod za pranje novca u Crnoj Gori

„Sektor nekretnina (transakcije, investicije, prodaja i posredovanje) je značajan u smislu rizika od pranja novca. Rizik je prisutan uglavnom zbog veličine sektora i velikog broja izveštaja o sumnjivim transakcijama koje uključuju poslove sa nepokretnom imovinom. Tipologije ukazuju da je ulaganje u nekretnine najčešći metod za pranje novca u Crnoj Gori,” navodi se u izveštaju.

„Određeni podaci ukazuju i da članovi organizovanih kriminalnih grupa već poseduju određene količine kriptovaluta, koje se koriste za kupovinu nekretnina i otežavaju praćenje tokova novca,“ dodaje se.

BIRN je decembru 2023. objavio istraživanje u kojem se navodi da bogati stranci za višemilionske kupovine nekretnina u Crnoj Gori koriste digitalni. U Crnoj Gori još nije zakonski regulisano poslovanje kriptovalutama, iako su iz Vlade najavljivali zakon kojim bi trebalo da se reguliše to tržište.

U izveštaju Moneyvala se upozorava i da je rizik od pranja novca u Crnoj Gori povećan i zbog trgovine drogom, zelenašenja, utaje poreza i korupcije. Navodi se i da novi rizik od pranja novca predstavlja povećanje broja i obima depozita stranih državljana koji su se doselili u Crnu Goru nakon agresije Rusije na Ukrajinu.

„Ova sredstva se uglavnom deponuju u bankama ili ulažu u sektor nekretnina, što utiče na građevinarstvo i cene nekretnina. Specijalno policijsko odelenje (SPO) je napomenulo da su tokom pojedinih istraga identifikovani tragovi digitalne imovine. Crnogorske institucije navode i da su za ublažavanje novih rizika od pranja novca, potrebne zakonske odredbe koje ograničavaju upotrebu gotovine i regulativa za digitali novac“, navodi se u izveštaju.

Prema podacima MUP-a iz juna prošle godine, u Crnoj Gori živi više od 96.000 stranih državljana sa privremenim ili stalnim boravkom, što je oko 15 odsto ukupnog stanovništva. Najbrojnija je zajednica ruskih državljana koja broji 26.000 stanovnika.

Moneyval je upozorio i da se u Crnoj Gori vodi relativno mali broj istraga pranja novca, dok se krivične sankcije ne primenjuju efikasno. Konstatuje se i da je mali broj osuđujućih presuda za pranje novca kao i da tužioci  radije zahtevaju konfiskovanje imovine stečene krivičnim delom nego da istražuju i gone osobe uključene u pranje novca.

„Nadležni koriste finansijske istrage za oduzimanje imovine stečene kriminalnom djelatnošću, ali se ne koriste dosledno i sistematski… Neophodno je uložiti više napora da se uđe u trag, zapleni i konfiskuje imovina stranaca i imovina koja je preneta u inostranstvo. Kontrole prekograničnog kretanja gotovine su dale određene rezultate, ali je potrebno više napora“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju Moneyvala se ističe i da Crna Gora ima efikasan nivo praćenja potencijalnog finansiranja terorizma, kao i da Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) i Specijalno policijsko odelenje prate finansijske transakcije i prekogranična kretanja gotovine, ali ne preduzimaju radnje na otkrivanju druge imovine koja se može koristiti za finansiranje terorizma.

Mediji su 8. decembra 2023. godine objavili da bi se Crna Gora mogla naći na tzv. “sivoj listi” Moneyvala, zbog loših rezultata u primjeni mera za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Međutim, premijer Milojko Spajić je 14. decembra 2023. rekao da je Komitet Savjeta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma odlučio da Crnu Goru ne uvrsti na „sivu listu“.

(Alo/Birn.me)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI