"KO ĆE ME SADA ZVATI TATA?" Tragična priča čoveka koji je u ratu izgubio sve (FOTO)

Kada su 103 rođaka ubijena u bombardovanju njihove porodične kuće u naselju Zejtun, Ahmad se nalazio 80 kilometara daleko, u Jerihonu na Zapadnoj obali.

Radio je na izraelskom gradilištu kada je Hamas 7. oktobra započeo napad na tu zemlju, zbog čega nije mogao da se vrati u svoj dom kako bi bio sa suprugom i tri ćerke.

Usledila je potpuna blokada, a sa porodicom je razgovarao svakog dana u isto vreme. Pričao je sa suprugom Širin tog 8. decembra.

- Znala je da će umreti. Kazala mi je da joj oprostim sve što je mogla nažao da mi učini. Rekao sam joj da nema potrebe da tako govori. I to je bio naš poslednji razgovor - izjavio je Ahmad.

Ogromna bomba pala je na kuću njegovog ujaka, a osim Širin, poginule su i njihove tri ćerke Tala, Lana i Najla.

Poginuli su i Ahmadova majka, četvorica braće i njihove porodice i brojni rođaci, više od 100 ljudi.

I nakon više od dva meseca, mnoga tela su i dalje pod ruševinama.

Ahmad je prošle nedelje obeležio rođendan najmlađe ćerke. Najla bi napunila dve godine.

Pošto ne može da dođe do njihovih tela ili da održi sahrane, i dalje priča o njima u sadašnjem vremenu, dok mu teku suze.

- Moje ćerke su poput ptičica za mene. Osećam se kao da sanjam. I dalje ne mogu da pojmim sve ovo što nam se dogodilo - kazao je on.

Kako bi prebrodio tugu, uklonio je njihove slike sa pozadine telefona i laptopa.

Preživeli rođaci i komšije su mu rekli da je prvo pogođen ulaz njegove porodične kuće.

- Istrčali su napolje i otišli u ujakovu obližnju kuću. Avion ju je pogodio posle 15 minuta - rekao je on.

Rođak Hamid al Guferi kazao je Bi-Bi-Si-ju da su preživeli oni koji su otrčali ka brdu, a oni koji su se sakrili u kući su stradali.

- To je bio vatreni obruč. Bilo je udara na četiri kuće pored naših. Gađali su objekte na svakih 10 minuta. Sto deset članova porodice Guferi je stradalo, naša deca i rođaci. Preživela je samo šačica - poručio je on.

Najstarija žrtva je bila baka (98), a najmlađa dečak star samo devet dana.

Još jedan rođak, takođe po imenu Ahmad, opisao je dve velike eksplozije.

- Nije bilo upozorenja. Da nisu neki ljudi već napustili ovo područje, bilo bi stotine mrtvih. Sve sada izgleda potpuno drugačije. Ovde su bili parking, skladište za vodu, tri manje kuće i jedna velika. Sve to je sada nestalo - objasnio je on.

Preživeli su do ranih jutarnjih sati pretraživali ruševine.

- Avioni su kružili nebom, helikopteri su pucali po nama dok smo izvlačili tela - rekao je Hamid.

Rođak Ahmad je bio među ruševinama.

- Sedeli smo u kući i odjednom smo se našli pod ruševinama. Bačen sam sa jedne na drugu stranu, ne znam kako su me izvukli. Videli smo smrt pred svojim očima - kazao je on.

Porodica je prikupila nešto novca kako bi unajmili mali kopač.

- Pronašli smo četiri tela, uklučujući tela žene mog brata i bratanca Muhameda, koji je izvučen u komadima. Bili su pod ruševinama 75 dana - izjavio je Ahmed.

U blizini se nalazi improvizovano groblje, obeleženo štapovima i prekrivačima.

Ahmad, pošto je zarobljen u Jerihonu, ne može da ga poseti.

Izraelska vojska je za Bi-Bi-Si negirala da zna išta o ovom napadu i tvrdila da preduzimaju sve da umanje civilne žrtve.

Upravo u naselju Zejtun se vode velike borbe između IDF i Hamasa.

Ahmed se i dalje čuje sa nekoliko preživelih rođaka. Međutim, nije više siguran da će se ikada vratiti u Gazu.

- Moji snovi su srušeni u Gazi. Kome da se vratim? Ko će me zvati "tata"? Ko će me zvati dragim? Moja žena mi je govorila da sam ja njen život. Ko će mi sada to govoriti? - poručio je Ahmad.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI