"PREKRETNICA ŠVEDSKA I NATO?" Gde je zapelo između ruskog i turskog predsednika?

Ronald Meinardus, viši saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) iz Atine, analizirao je za grčki list Katimerini odnos ove dvojice državnika, naglasivši da su se Putin i Erdogan u najboljim danima tog njihovog odnosa telefonom čuli svakog meseca.

- Odnosi između Moskve i Ankare su trenutno zategnuti, a dokaz toga je naglo otkazivanje planirane posete ruskog predsednika Turskoj sredinom februara - naveo je Meinardus, misleći na Putinovu posetu koju su turski zvaničnici prošlog meseca najavili za 12. februar, da bi ubrzo bila odložena za kasno proleće - rekao je on.

Po Meinardusu "postoji više znakova koji ukazuju na pogoršanje rusko-turskih odnosa".

- Ovaj trend se poklapa sa značajnim poboljšanjem odnosa Turske sa Zapadom, što je pokrenulo razgovore o normalizaciji u različitim oblastima - ocenio je analitičar.

On je podsetio na izjavu koju je Erdogan dao dok se avionom vraćao iz nedavne posete Egiptu.

- Broj tema o kojima imamo slično mišljenje sa SAD ili se slažemo se povećava - kazao je tada predsednik Turske.

Podseća se da su odnosi između Vašingtona i Ankare mesecima bili zategnuti, a u američkim krugovima se pričalo i o funkcionisanju NATO bez turskog učešća.

Navodi se da je prekretnica i ovoj negativnoj spirali događaja bila dugo očekivana turska ratifikacija pristupanja Švedske NATO.

- Na kraju problem nije imao veze sa tom skandinavskom zemljom. U zamenu za ukidanje blokade, Turska je osigurala odobrenje Vašingtona za isporuku vrhunskih borbenih aviona F-16... Mi smo sada svedoci novog, pozitivnog zamaha u odnosima SAD i Turske - napisao je Meinardus.

On podseća da je, malo nakon što je američki Kongres odobrio sporazum o isporuci oružja Ankari, zamenica šefa Stejt departmenta Viktorija Nuland poručila da bi "SAD sa zadovoljstvom poželele dobrodošlicu natrag Turskoj u porodicu F-35 ukoliko bismo rešili to pitanje u vezi sa S-400".

Vašington je 2019. izbacio Tursku iz programa proizvodnje tehnološki najnaprednijih borbenih aviona F-35 nakon što je Erdogan kupio ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400.

- Iako nema naznaka da je Erdogan voljan da se odrekne tog ruskog oružja, uslovni poziv koji su Amerikanci uputili vezano za F-35 sam po sebi pokazuje povećano interesovanje Vašingtona za sveži politički i diplomatski početak s Erdoganom - ocenio je analitičar.

On je naveo da je, za razliku od pitanja vezanih za F-16 i F-35, koja su nedeljama dominirala na naslovnim stranama medija u Grčkoj i Turskoj, "relativno malu pažnju javnosti privukla odluka Atine i Ankare da pristupe inicijativi Evropski nebeski štit, koja je jednako značajna u geostrateškom smislu.

Navodi se da se radi o nemačkoj inicijativi pokrenutoj krajem 2022. zbog agresije Rusije na Ukrajinu, a koju NATO i Berlin vide kao neophodnu za jačanje savezničkih napora, posebno na polju protivvazdušne odbrane, kojima bi se odgovorilo na Putinove agresivne poteze.

- Nova inicijativa za cilj ima da pokrije rupe u evropskom sistemu protivvazdušne odbrane, posebno se usredređujući na odbranu od balističkih raketa koje lete na velikim visinama, dronova i krstarećih raketa - napisao je Meinardus.

On je ocenio da potpis na izjavu o nameri pristupanja toj inicijativi, koji je Turska stavila zajedno sa Grčkom, "nosi dodatnu političku težinu, posebno kada je u pitanju njen odnos sa Zapadom, pošto je poziv za pristupanje stigao nakon što je Turska ratifikovala švedsko pristupanje NATO".

- Na ovaj proces može da se gleda kao na još jedan korak ka normalizaciji odnosa Turske sa zapadnim (vojnim) savezom. Ali, priča se tu ne završava: Pojavile su se spekulacije da bi učešće Turske u programu evropskog raketnog štita koji je osmislio Berlin moglo pozitivno da utiče na oružanu saradnju između Nemačke i Turske - zaključio je Meinardus.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI