NAKON PUTINA, I ONI MORAJU U HAG Izdati nalozi za hapšenje, sumnjiče se za teške zločine u Ukrajini

MKS, sa sedištem u Hagu, saopštio je da postoje razumni razlozi da se veruje da su njih dvojica odgovorni za „raketne udare koje su snage pod njihovom komandom izvele na ukrajinsku električnu infrastrukturu od najmanje 10. oktobra 2022. do najmanje 9. marta 2023. .

"Svi ratovi imaju pravila. Ta pravila obavezuju sve bez izuzetka", rekao je tužilac MKS-a Karim Kan, dodajući da će nastaviti da traži saradnju od Rusije, koja je do sada odbijala da se angažuje sa MKS.

Ovo je drugi set naloga za hapšenje ruskih zvaničnika u vezi sa ratom u Ukrajini.

Rusko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
U martu prošle godine, MKS je izdao naloge za hapšenje predsednika Vladimira Putina i komesara za decu Marije Lvove-Belove zbog optužbi za ratne zločine vezane za otmicu ukrajinske dece.

Moskva poriče ratne zločine u Ukrajini i odbacila je prethodne naloge MKS za hapšenje za ratne zločine kao deo pristrasne zapadne kampanje za diskreditaciju Rusije. Ruski zvaničnici kažu da takvi nalozi imaju mali uticaj na stvarni svet jer Moskva nije član suda, kao ni druge velike sile, poput Sjedinjenih Država i Kine.

Kobilaš (58) je bio komandant takozvane dalekometne avijacije ruskog vazduhoplovstva u vreme navodnih zločina. Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da su ruski udari na gusto naseljena područja u gradu Mariupolju izvođeni pod njegovom komandom.

Sokolov (61) je bio admiral ruske mornarice koji je komandovao Crnomorskom flotom u periodu na koji se optužbe odnose, navodi MKS.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je naloge za hapšenje.

"Svaki ruski komandant koji naredi udare na ukrajinske civile i kritičnu infrastrukturu mora da zna da će pravda biti zadovoljena. Svaki počinilac takvih zločina mora da zna da će odgovarati", rekao je on na platformi društvenih medija Iks.

Međunarodni krivični sud je u utorak saopštio da su napadi na ukrajinsku električnu mrežu prouzrokovali štetu i štetu civilima koji bi očigledno bili preveliki u odnosu na očekivanu vojnu prednost.

Tačni detalji o konkretnim incidentima i mogućim žrtvama čuvaju se u tajnosti kako bi se zaštitili svjedoci i zaštitile istrage koje su u toku, dodaje se u saopštenju.

Tužilac MKS Kan posetio je Ukrajinu u martu prošle godine kako bi istražio rusku kampanju raketnih i bespilotnih napada na elektrane i drugu infrastrukturu u kojima su poginule stotine civila, a milioni su ostali bez struje i vode.

Ženevske konvencije i dodatni protokoli koje su oblikovali međunarodni sudovi kažu da strane uključene u vojni sukob moraju da prave razliku između "civilnih objekata i vojnih ciljeva" i da su napadi na civilne objekte zabranjeni.

Tužioci MKS-a takođe žele da optužbe štrajkove označi ne samo kao ratne zločine već i kao zločine protiv čovečnosti, jer kažu da su bili deo državne politike rasprostranjenih napada na civilno stanovništvo.

Izveštavanje Barta Mejersa, Šarlot Van Kampenhaut, Stefani van den Berg, dodatno izveštavanje Julije Dajsa iz Kijeva i Gaja Fokonbridža u Moskvi; Montaža: Aleks Ričardson, Šeron Singlton, Ros Rasel i Nik Mekfi.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI