NEMAČKA PUCA PO SVIM ŠAVOVIMA? Narušen penzioni sistem, oglasio se Šolc

Predugo, oslanjanje Nemaca na prvi stub međugeneracijske solidarnosti, u kojem zaposleni u osnovi finansiraju penzionere, dovelo ih je u situaciju da ne mogu da održe odnos plata i penzija, pa sada kreću u zakasnelu modernizaciju sistem koji sa sobom nosi ekstremne rizike.

Jedna od reformskih ideja, koju su predstavili ministar finansija Kristijan Lindner i ministar rada Hubertus Hajl, jeste osnivanje fonda koji će do 2035. uložiti najmanje 200 milijardi evra u akcije.

S obzirom na to da su cene evropskih i američkih akcija na visokom nivou, stiče se utisak da su u "semaforskoj koaliciji", prilikom donošenja odluka o penzijskoj reformi, politički pristupili, odnosno previše optimistično - računaju da će ulaganje u akcije donose značajne prinose, iako su rizici pada pri visokim vrednostima realniji.

Nemačke vlasti se plaše agresivnijeg povećanja stope doprinosa, kao i daljeg povećanja starosne granice za odlazak u penziju, što su sigurnija i jednostavnija rešenja. Njihova privreda je zaglibila u recesiji, sve češće se pojavljuje teza da su izgubili model rasta, a sada je očigledno da im penzioni sistem puca po šavovima.

Uglavnom, političari „semaforske koalicije” se nadaju da će zahvaljujući sistematskom ulaganju u akcije spasiti penzioni sistem od kolapsa povećanjem penzijskog doprinosa za zaposlene i poslodavce za 1,1 procenat na 22,3 odsto do 2035. godine, što bi učešće penzija u ukupnim troškovima rada ostalo je 44,6 odsto.

Kao i svuda, sistem koji se predugo oslanjao na međugeneracijsku solidarnost postaje rizičan kada se broj penzionera poveća u odnosu na broj zaposlenih, posebno u vremenima ekonomske kontrakcije.

Kancelar Olaf Šolc, naravno, promoviše priču da se čine sve da obezbede pristojne penzije budućim generacijama, ali u osnovi mogu da ugroze penzijsku sigurnost onih koji idu u penziju za dve-tri decenije.

- Penzionisanje bejbi bumer generacije dovelo je do neravnoteže u penzijskim doprinosima. To se može rešiti kasnijim odlaskom u penziju, povećanjem penzije za manji iznos ili povećanjem doprinosa. SPD, stranka koju uglavnom podržavaju stariji ljudi, ne iznenađuje da podržava veće doprinose. SPD gleda svoje. Kada govorimo o tome kako starenje društva utiče na buduću inflaciju, ovo je jedan od kanala kroz koji se ona dešava. Prema sadašnjem sistemu, generacijski disbalans bi se automatski apsorbovao nižim povećanjem penzija, zbog čega je SPD bio toliko zainteresovan za ovu reformu. Kao zaslađivač za FDP, u novi sistem će biti uveden investicioni element. Nadamo se da će to dodatno sprečiti povećanje doprinosa iznad onoga što je sada dogovoreno - kazao je on.

Ono što je već veliki nemački problem, koji šira evropska javnost ne prepoznaje, jeste činjenica da je prosečna ukupna stopa poreza i doprinosa koje plaća jedan nemački državljanin već na nivou od 48,1 odsto prihoda, dok je na nivou ostalih članica OECD-a – i to na 34,6 procenata.

- Nije čudno što mladima nije atraktivan ulazak na tržište rada, kada mogu da povuku socijalnu pomoć za nešto manja neto primanja. Mladi se ponašaju racionalno kada penzijske doprinose smatraju porezom jer je to postao redistributivni sistem. Dakle, ovo je politika zasnovana na ideji da su deca glupa. A svi znamo kako se ta priča završava - upozorava Eurointeligence.

Lindner, pak, javno kaže da to što rade mora da se uradi jer je to moralo da se uradi pre 20 godina, tvrdi da to rade za budućnost nemačke dece.

Ozbiljniji mejnstrim mediji, pak, kažu da ni kalkulacije penzijskog obezbeđenja Nemaca, čak ni u relativno kratkom roku, do 2035. godine, nisu dobre.

Blumberg tako citira sagovornika koji upozorava na proračune superuglednog instituta IV da bi novi berzanski investicioni fond trebalo da bude najmanje četiri puta veći od predviđenog da bi se izbegao rast dodatnih troškova/doprinosa.

Kako god bilo, „semaforska koalicija” očekuje da će od 2035. godine fond koji će pored isplate penzija ulagati u akcije vraćati deset milijardi evra godišnje.

Deluje optimistično, ali nedovoljno. Istovremeno, političari žele da izbegnu najlakšu stvar – rezanje relativno visokih penzija. Čak i Lindner priznaje da to nije dugoročno rešenje.

Kancelar Olaf Šolc, čija je trostranačka vladajuća koalicija doživela nagli pad rejtinga poslednjih meseci, pozdravio je planove, rekavši da je „pitanje pristojnosti i poštovanja“ da se spreči da penzije padnu ispod određenog nivoa.

- Usput, poštovanje, ne samo za sadašnje penzionere - rekao je Šolc.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI