zemljotres
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Nakon toga usledilo je čak 15 slabijih potresa samo do podneva od kojih su neki bili i na području Bosne i Hercegovine.

Prvi zemljotres registrovan je na 32 kilometara severozapadno od Nikšića, a prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, osetili su ga i građani Nove Varoši, Loznice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Novog Pazara, Peći, Beograda, Novog Sada pa čak i Subotice na severu pa sve do Vranja na jugu zemlje. U blizini epicentra registrovana je veća materijalna šteta, koja je zabeležena i u BiH.

Sudar tektonskih ploča

Seizmolog Ana Mladenović za Kurir kaže da su u Srbiji najtrusnija područja Kopaonik, Šumadija i dolina Velike Morave.

- Kod nas je prisutna umerena seizmičnost i u tom području jednom u deset godina može doći do potresa do pet stepeni po Rihteru. U regionu odnosno na području Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore seizmičnost je jača jer se direktno udaraju dve tekstonske ploče - jadranska i evropska. Kada se to desi u regionu potresi koji se osete kod nas su dosta slabiji. Zemljotresi nisu neuobičajena pojava i svakako ih možemo očekivati u narednom periodu, ali ne treba plašiti narod i ne možemo predvideti kada se tačno potres može desiti - rekla je Mladenovićeva.

Podsetimo, u poslednjem najjačem zemljotresu u Srbiji pre 14 godina, tačnije 2010. godine u Kraljevu je poginulo dvoje ljudi, 180 je povređeno i pričinjena je velika materijalna šteta.

Profesor geografije iz Sarajeva Vedran Zubić je nakon serije zemljotresa na svom Fejsbuk profilu objasnio zbog čega se potresi javljaju u ovim područjima.

Najjači zemljotresi u Srbiji

  • Lazarevac, mart 1922. - 5,7 stepeni Rihtera, povređene četiri osobe
  • Rudnik, maj 1927. - 5,9 stepeni Rihtera, poginulo sedam ljudi, a osam povređeno
  • Kopaonik, maj 1980. - 5,9 stepeni Rihtera, nije bilo poginulih, povređeno 30 ljudi
  • Mionica, septembar 1998. - 5,7 stepeni Rihtera, nastradala jedna osoba, a 3.500 objekata postalo neupotrebljivo zbog oštećenja
  • Kraljevo, novembar 2010. - 5,5 stepeni Rihtera, poginulo dvoje, povređeno oko 200 ljudi

- Najviša planina BIH Maglić nalazi na granici država. Najviša tačka Maglića sa crnogorske strane (Veliki Vitao 2.397 metara). Upravo u toj zoni je registrovan potres. Podaci ukazuju da se radi o plitkom zemljotresu čiji je epicentar 20 km severozapadno od Plužina, a to je upravo zona subdukcije vanjskih Dinarida (Maglić). Generalni uzročnik svih potresa je aktivnost Jadranske mikroploče koja se podvlači pod ovaj deo Evrope.

Ona je kriva za subdukciju, rast planina, ali i trusne aktivnosti. Vanjski Dinaridi, a to je regija koja ide u BiH južno od crte Grmeč - Zelengora i nastavlja dalje na istok, je zona navlake planinskih masiva. Između Golije i Durmitora je smeštena dolina Pive koja skupa sa Tarom pravi Drinu.

Upravo tu su u rasednoj zoni smeštene Plužine, mesto epicentra jutrošnjeg potresa. Ovo mesto je veoma seizmički aktivno pa je 2013. godine ovde zabeležen potres od 4,2 stepena - objasnio je Zubić.

Efekti zemljotresa, skala po Rihteru

1. stepen - Neosetan. Registruju ga samo seizmografi
2. stepen - Slab. Reaguju samo osetljive osobe
3. stepen - Slab. Osećaju ga ljudi u unutrašnjosti zgrada
4. stepen - Umeren. Prozori zveckaju, buđenje iz sna
5. stepen - Jak. Predmeti se njišu
6. stepen - Vrlo jak. Na slabije građenim objektima nastaju oštećenja
7. stepen - Silan. Dolazi do rušenja zidova i krovova
8. stepen - Štetan. Javljaju se pukotine u tlu
9. stepen - Razoran. Dolazi do rušenja objekata do 75 odsto
10. stepen - Pustošan. Stvaranje velikih klizišta u tlu
11. stepen - Rušenje zgrada, dolazi do velikih odrona
12. stepen - Nijedan objekat ne može opstati. Reljef menja oblik

(Alo.rs/Kurir.rs)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading