ŠUT KARTA ZA VAŠINGTON Posle Francuza i američka vojska mora da ide, pretnje nisu prošle

Vlada Nigera raskinula je sporazum kojim se američkom kontingentu dozvoljava da ostane u zemlji, preneo je Rojters, pozivajući se na predstavnika prelazne vlade Nigera Amadua Abdramana, napomenuvši da odluka stupa na snagu odmah, piše RT Balkan.

Ističe se da se američke trupe nalaze na teritoriji Nigera ilegalno i da je njihovo raspoređivanje zemlji jednostrano nametnuto. Prema Rojtersu, od prošle godine u Nigeru je bilo oko 1.100 američkih vojnika. 

"Neophodno je da Amerikanci vladi predlože plan izlaska, jer to su njihove snage. Oni su ti koji znaju šta imaju ovde, Niger to ne zna", rekao je izvor u rukovodstvu Nigera o tom pitanju.

Međutim, ništa nije predviđalo takav razvoj događaja. Činjenica je da, nakon preuzimanja vlasti u toj zemlji, nigerijska vojska nije pokrenula pitanje povlačenja američkih baza. Samo su Francuzi dobili "striktno uputstvo da odu". 

Oni su otišli, a Nijamej je počeo da gradi nove odnose sa Rusijom, uključujući rusko vojno prisustvo u borbi protiv džihadističkog terorizma i separatizma Tuarega kako bi zamenio neefikasno francusko prisustvo.

Najvažnija baza za SAD u regionu

Trenutno postoje dve američke vojne baze u Nigeru dizajnirane za kontrolu dronova. U početku je postojala samo jedna u glavnom gradu zemlje, Naimia. Amerikanci su se osećali "neprijatno" u prestonici, mislili su da ih posmatraju, a Pentagon je 2019. godine izgradio novu bazu na severu zemlje za više od 110 miliona dolara (godišnje održavanje košta 10 miliona dolara) u izolovanoj sredini Sahel i istorijski poznatom gradu Agadez.

To je jedna od najvećih vojnih baza na svetu, specijalno stvorena za korišćenje teških dronova tipa aviona MK-9 "riper", navodi "Vzgljad".

Američka vojska u Agadezu praktično ne izlazi iz okvira baze. To je u suštini poseban grad sa bioskopom i supermarketom, kao baza "Ramštajn" u Nemačkoj ili "Bondstil" na tzv. Kosovu, što objašnjava veliku sumu za finansiranje.

Prvobitno se pretpostavljalo da će se američke bespilotne letelice koristiti u Nigeru za borbu protiv terorizma. Podrazumevalo se da bi Niger, ukoliko se situacija bude razvijala povoljno, čak mogao da postane najveći saveznik Sjedinjenih Država u toj oblasti. U praksi, "riperi" gotovo da nisu učestvovali u borbi protiv džihadista i separatista. Osim toga, njihovi letovi su potpuno obustavljeni nakon puča u Nigeru prošlog leta.

Stoga su, odmah po dolasku mladih vojnika na vlast u Nigeru, Amerikanci počeli da traže priliku da se s njima dogovore – ili da premeste bazu u susednu državu. Počeli su razgovori o premeštanju baze iz Agadeza u Ganu ili Obalu Slonovače. 

Ali to je, kao prvo, dalje od evropskog i bliskoistočnog teatra operacija, a drugo, to će značiti gubitak investicija i nove troškove.

Neuspeh američke diplomatije

Početkom avgusta prošle godine Viktorija Nuland (tada zamenik državnog sekretara SAD) doletela je u Nijamej, gde je, ističe "Vzgljad", dočekana hladno. 

Šef vladajućeg nigerskog Nacionalnog saveta za odbranu otadžbine general Abdurahman Čiani odbio je da razgovara sa njom, pa se sa Nulandovom sastao načelnik Generalštaba general Musa Salau Barmu. 

Nulandova je dva sata pokušavala da ga ubedi da je nemoguće sarađivati sa Rusijom i da ako je Niger krenuo putem Malija i pozvao ruske trupe, onda ga čekaju američke sankcije. 

Takođe je zahtevala da se svrgnuti predsednik Nigera Mohamed Bazum vrati na funkciju i jasno stavila do znanja da će od te odluke zavisiti sudbina američke vojne baze.

Činjenica je da je bivši predsednik Bazum "igrao po pravilima" (sa stanovišta SAD). Nije leteo u Teheran, nije se sastajao sa ruskim rukovodstvom i nije govorio ništa o "neokolonijalizmu". 

Borba protiv terorizma bila je prepuštena Francuzima i stoga nije zahtevala naoružavanje nigerske vojske, a nova vojna vlada je iznenada i neočekivano počela da priča o kupovini dronova od Irana. A to već nije bilo prihvatljivo, jer tamo gde već postoje američke bespilotne letelice, ne mogu biti iranske.

Pre neki dan Moli Fi, pomoćnica američkog državnog sekretara za afrička pitanja i bivši ambasador u Južnom Sudanu, došla je u Nijamej da pregovara sa nigerijskom vojskom. U njenoj pratnji bio je general Majkl Lengli, novi komandant američke komande Afrike.

Ne zna se doslovce šta su tačno Amerikanci rekli Nigerijcima, ali je potpuno izvesno da su ih njihove izjave "prosto razbesnele". Po svemu sudeći, Fi se ponela mnogo neprofesionalnije od Nulandove, pošto je ona iz generacije koja je navikla da se u Africi ponaša u duhu direktnog i neskrivenog kolonijalizma. Čini se da ona u suštini ne razume kako jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu može da ima svoje mišljenje i da zahteva odnos poštovanja.

Osim toga, američka delegacija je optužila nigersku vojsku za tajne pregovore o isporuci uranijuma Iranu (uranijum je glavni resurs Nigera). To je kršenje režima sankcija Iranu i takođe kršenje režima nuklearnog neširenja.

Nigerijski izvori kažu da su Amerikanci Nijameju pretili ne samo sankcijama, već i gotovo oružanom invazijom ako nova vlada zemlje ne potvrdi režim za prisustvo američkih vojnih baza. Naravno, postavljalo se i pitanje prekida odnosa sa Rusijom, uključujući vojno-tehničku i bezbednosnu saradnju.

Po svemu sudeći, upravo je taj ultimatum postao poslednja kap za odnose Nigera i Sjedinjenih Država.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI