SIJARTO: U EU su javno svi za, a tajno je većina protiv proširenja

“Radićemo s vašom Vladom u predstojećim sedmicama i mesecima dok ne preuzmemo predsedništvo kako bismo povećali broj poglavlja koja mogu biti zatvorena do maksimuma, jer Crna Gora zaslužuje da bude članica Evropske unije”, kaže Sijarto.

Mađarska će od jula preuzeti predsedavanje Evropskom unijom. Mnogi smatraju da je to ključni period na evropskom putu Crne Gore. Kakav je Vaš stav o proširenju i gde Vi vidite Crnu Goru na tom putu?

Mađarska smatra politiku proširenja jednom od najvažnijih i najznačajnijih politika Evropske unije. Mi smo apsolutno za proširenje jer verujemo da svežina, novi poticaj, nova energija i dinamika, koje su vrlo potrebne EU danas, mogu doći samo izvana i većinom iz zemalja Zapadnog Balkana koje žele razvijati se, koje su dovoljno ambiciozne i koje su se takođe mnogo razvile poslednjih godina. Za nas, EU je nedovršen posao bez Zapadnog Balkana. Međutim, moramo biti svesni jedne vrlo važne stvari, a to je da iako većina članica EU pozitivno govori, podržavajući proširenje otvoreno i pred javnošću, ali suštinski govoreći, samo je manjina članica za proširenje. Da ovo nije tako, ne biste čekali 16 godina. Pregovore o pristupanju započeli ste pre 12 godina. Dakle, dužina ovog postupka vrlo dobro pokazuje skeptičnost većine članica EU. Mi, kao zemlja koja podržava proširenje, moramo iskoristiti naše polugodišnje predsedavanje kako bismo dali poticaj, ubrzanje procesu proširenja. A kada je reč o Crnoj Gori, zaista smo sigurni da je Crna Gora spremna za pristupanje, a EU bi takođe imala koristi od tog pridruživanja. Stoga, tokom narednih šest meseci, pružićemo svu potrebnu podršku za napredak. Konkretno, sazvaćemo sednicu Međuvladine komisije između EU i Crne Gore kako bismo počeli zatvarati poglavlja. Jer, Crna Gora, otvorili ste sva poglavlja, sva poglavlja pregovora o pristupanju, njih 33. Nažalost, nijedno još nije zatvoreno. Verujemo da ste dovoljno učinili da počnete da zatvarate poglavlja. Vidimo da je realno da će se tokom našeg predsedanja zatvoriti blizu 10 poglavlja.

U poslednje vreme Mađarska se suočila sa nekoliko situacija kada je iskazala neslaganje sa stavovima ostalih članica EU. Zbog toga je bilo i inicijativa za reformu odlučivanja u Evropskoj uniji. Šta Vi mislite o tome?

Od kada smo preuzeli dužnost 2010. godine, doživeli smo velike napade. Mi smo konzervativna patriotska vlada desnice, definitivno ne slična liberalnoj većini. Lekcija koju smo naučili je da ako niste spremni da se potpuno uskladite s direktivama liberalne većine u Briselu, bićete napadnuti. Brisel ne može podneti činjenicu da postoji konzervativna vlada desnice u Mađarskoj i koja je uspešna u isto vreme. Dakle, to je u osnovi dokaz da možete biti uspešni čak i ako se ne uskladite 100 odsto s liberalnim očekivanjima. A to je i glavni razlog zašto su se sukobi, rasprave, napadi događali između nas i Brisela u poslednjim godinama u osnovi.

Kako vidite svoju zemlju u tom smislu kao „neposlušnog“ člana ili kao „korektora“?

Mi smo istinski i pouzdani saveznik Evropske unije i želimo da EU bude jaka. Ali, vidimo da EU postaje sve slabija i slabija. Na kontinentu je rat, kako vreme prolazi, sve smo dalje i dalje od mira. Kada je reč o ekonomiji, naša konkurentnost je u padu. Kina nas je prestigla kada je reč o udelu u globalnom BDP-u. Na primjer, zapadnoevropski političari govore o potrebi za odvajanjem, odnosno izolacijom istočnih i zapadnih ekonomija, što bi bilo veoma štetno za evropsku ekonomiju. Mi želimo da vidimo jaku EU. Ali da bi bila jaka, ona treba da se reformiše. I način razmišljanja Brisela mora se promeniti. Trenutno, Brisel i mnoge države članice žele da Evropska unija bude neka vrsta superdržave. To je ono što mi nazivamo federalističkim pristupom, da sve više i više nadležnosti od država članica treba preneti u Brisel. A onda će odluke biti donošene u Briselu. Ali EU ne može biti jaka ako države članice postaju slabije. Dakle, potrebne su vam jake države članice, a onda će jake države članice formirati jaku EU. Da bi se osiguralo da države članice ostanu jake, potrebno je njima ostaviti nadležnosti. I ne treba ih držati daleko od njihovog nacionalnog karaktera, nasleđa, religije, kulture, bilo čega. Stoga, postoje velike debate i mi ćemo u njima učestvovati, jer, zaista, verujemo da je veoma nepravedno smatrati mišljenje neevropskim u slučaju da se ne slaže 100% s liberalnim menstrimom. Naše mišljenje možda se ne slaže sa većinom ali je i dalje evropsko.

Crna Gora usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU, a Mađarska to čini takođe, ali na nivou koji ne ugrožava mađarske interese. Da li će tako biti i u budućnosti?

Zaista poštujemo način na koji se Crna Gora usklađivala sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom Evropske unije. Naravno, održavamo naš suverenitet u ovim pitanjima. Veoma jasno govorimo da dijelimo naš suverenitet sa Evropskom unijom tamo gdje je efikasnije ili korisnije ako se suverenitet dijeli. I ne dijelimo naš suverenitet tamo gdje to nije korisnije, da tako kažem. Dakle, to je rečeno i u našem ustavu. Kada je riječ o našim nacionalnim interesima, očigledno je da nikada nismo dali saglasnost odlukama i nećemo dati saglasnost odlukama koje bi mogle da budu protiv naših nacionalnih interesa. Nažalost, većina debata u Evropskoj uniji sada je apsolutno previše ideologizovana, previše politizovana. Veoma je komplikovano voditi debatu na pragmatičnoj osnovi. Dakle, na primjer, kada je riječ o sankcijama protiv Rusije, tako je očigledno da sankcije nisu ispunile svoje ciljeve. Nisu nas približile miru, niti su stavile Rusiju na koljena. Ali sankcije su se pokazale veoma štetnim za samu evropsku ekonomiju. I kad god je bilo riječ o našim nacionalnim interesima, veoma smo jasno stavljali do znanja da ne možemo podržati takvu odluku.

Navedeni nesporazumi uglavnom se odnose na sukob u Ukrajini. Postoji li rizik od sukoba između NATO-a i Rusije?

Odmah nakon što je rat izbio, NATO je donio veoma jasnu odluku, zasnovanu na apsolutnom jedinstvu da neće biti deo sukoba u Ukrajini. Moraju se uložiti svi mogući napori kako bi se izbegao bilo kakav direktan sukob između Ruske Federacije i samog NATO-a. Jer svi znamo da u slučaju direktne konfrontacije, vrlo je verovatno da bismo bili svedoci izbijanja trećeg svetskog rata, što niko od nas ne bi želeo. Nadam se. Stoga, kada predsednik (Emanuel) Makron ili drugi evropski lideri govore o mogućnosti slanja vojnika na teren, to za nas apsolutno ne dolazi u obzir. I ne samo zato što bi to lako dovelo do izbijanja trećeg svetskog rata, već zato što to potpuno protivreči našoj zajedničkoj odluci u NATO-u, koju smo doneli i sa Crnom Gorom. Svi znate da ova naša zajednička odluka nije osporavana ni od koga. Nije bilo rečeno da bi trebalo da se razmotri, ili revidira ili izmeni. I, s druge strane, tako je očigledno da Ukrajina ne može pobediti u ovom ratu jer je Rusija vojna supersila. Bilo nam to drago ili ne, ona ima nuklerano oružje, usput rečeno. Ali očigledno je da ni Rusija ne može pobediti u ratu zbog zapadne podrške Ukrajini. Dakle, ako nijedna od njih ne može pobediti, onda je očigledno da rat treba završiti pregovorima. Ako ste sigurni da će pregovori morati biti održani, onda je naše pitanje: Zašto ne sada i zašto kasnije? Što kasnije ti pregovori budu održani, više ljudi će umreti.

Sa Vladom razgovaramo o velikim projektima

Mađarska je imala znatna ulaganja u Crnu Goru. I znate da su ta ulaganja bitna za našu zemlju. Ima li najava o povećanju broja investitora u Crnoj Gori?

Da, apsolutno. Znate da su mađarske kompanije veoma aktivne ovde u značajnim granama ekonomije. Ponosni smo što je najveća mađarska banka sada vodeća banka ovde u Crnoj Gori. Dakle, dok šetamo gradom i vidimo zelene znakove CKB banke, svi znamo da je to dio OTP grupe, koja je najveća mađarska banka. I to nam je čast da oni vode tržište u Crnoj Gori. I koliko znam strategiju OTP-a, jednom kada steknu osnovu, obično ulažu više u poboljšanje nivoa usluge da bi klijenti bili zadovoljni. Kada je reč o telekomunikacijama, mađarska kompanija “4iG” sada je broj dva na tržištu. I razgovarali su o velikim projektima sa vašom Vladom, uključujući pametna rešenja u urbanom planiranju, uključujući nadžor, data centre, pametna rešenja. Dakle, ovo su zaista grane s visokim standardom. “4iG” smatra Crnu Goru veoma dobrim mestom za investicije. Dakle, biće povećanja investicija takođe. I u vezi sa civilnom avijacijom, Wizz Air ponovo pokreće svoj let između naših glavnih gradova, Podgorice i Budimpešte, u aprilu. Što će značiti da ćemo ponovo imati direktnu vezu između dveju zemalja. Dakle, to će poboljšati okolnosti za trgovinu, ekonomiju. Postoji i mađarska investicija u turizmu, veliki hotel je kupljen. I siguran sam da će s direktnom avio-vezom koja se ponovo uspostavlja, broj mađarskih turista koji će doći da provode odmor ovde u Crnoj Gori ovog leta znatno porasti.

Alo/Dan

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI