"SPREMNA SAM ZA OVU BORBU" Jedina žena koja može da ugrozi Putina?

Julija Navaljna je pre samo nekoliko nedelja objavila da preuzima ulogu vođe jedne od vodećih ruskih opozicionih grupa i da će nastaviti da radi ono što je njen suprug Aleksej Navaljni radio do poslednjeg dana svog života. Glasanje je posmatrala iz egzila jer većina Putinovih kritičara sada mora da živi van zemlje kako bi izbegli hapšenje ili smrt. Navaljna među ljudima koji ne podržavaju ruskog predsednika predstavlja nadu i san o istinskoj ruskoj demokratiji posle Putina. Međutim, teško je zamisliti da će taj cilj i ostvariti.

Surova istina je da opozicioni pokreti koji se bore protiv diktatura - posebno oni primorani na izgnanstvo - retko uspevaju u vremenu nakon Hladnog rata. Režimi koje žele da sruše postali su tehnološki sofisticiraniji, bolje koordinisani i manje podložni međunarodnom pritisku. Dok diktatori ponekad dozvoljavaju ograničenu opoziciju unutar zemlje, ili stvaraju lažne opozicione grupe, mnogi često primoravaju svoje kritičare na izgnanstvo. Ta udaljenost omogućava disidentima da deluju slobodnije, ali ih isto tako može oslabiti.

Za sada, ruska opozicija u izgnanstvu još uvek može da pomogne u mobilizaciji građana kod kuće. U nedelju, u znak neslaganja podržanom od strane različitih opozicionih grupa, Rusi nezadovoljni Putinom pojavili su se u masama na biračkim mestima tačno u podne širom zemlje i njenih mnogobrojnih vremenskih zona.

Navaljna i tim njenog preminulog supruga nisu novi igrači u ovoj igri, ali izazovi s kojima se suočavaju verovatno će rasti.

Borci za demokratiju ne vole da priznaju da opozicija u izgnanstvu često propada, ne uspeva ili gubi na relevantnosti. Novinar "Politika" razgovarao je sa nekoliko aktivista i analitičara na temu kako Navaljna može prevazići izazove, imali su mnogo saveta o zamkama koje treba izbeći.

Održavati jedinstvo opozicije

Pre svega, održavati jedinstvo u opozicionom pokretu. Opozicione grupe često se ne slažu oko taktika, strategija i ideologije - a najčešće oko toga ko vodi glavnu reč.

Dešava se da više energije troše na međusobne borbe nego na režim koji žele da sruše, čime postaju manje efikasni.

Kada su protesti izbili širom Irana krajem 2022. godine zbog smrti mlade žene koju su vlasti optužile da nije poštovala islamski kodeks oblačenja, dugogodišnje trvenje među iranskim opozicionim aktivistima, a mnogi u njih bili su upravo izvan Irana, postalo je još gore. Pokušaj da se ujedine vodeći iranski emigranti, uključujući bivšeg iranskog prestolonaslednika Rezu Pahlavija, brzo je propao. Postoje različite ruske opozicione frakcije u inostranstvu i one se nisu uvek slagale.

- Navaljna bi mogla pomoći u usklađivanju grupa ako može da "prevaziđe stare animozitete" - rekao je Gari Kasparov, bivši šahovski prvak i još jedan ruski opozicioni lider u egzilu.

On nije dao primere, ali neki analitičari kažu da je izbegavanje sukoba na društvenim mrežama dobar početak.

Ostati u kontaktu sa ljudima kod kuće

Što duže opozicioni aktivisti provedu van zemlje, veća je opasnost da zaborave ono što ljudi u zemlji zaista žele.

Emigranti mogu tražiti više političkih prava dok ljudi u Rusiji više brinu o sledećem obroku. Emigranti mogu podsticati ljude u domovini da se pobune, ali ti ljudi su ti koji se suočavaju sa opresivnim režimom kom nije strano da ih baca u tamnice ili ih čak ubija. I nije lako ostati povezan. Opresivni režimi često ograničavaju pristup internetu i telefoniji.

Mnogi kubanski opozicioni aktivisti izvan zemlje decenijama uspešno zahtevaju oštriji stav SAD prema Havani. Ali zbog nedostatka pouzdanih anketa, nije jasno da li stanovnici Kube uopšte podržavaju tu opciju.

U međuvremenu, komunistička vlada Kube delimično krivi izgnane opozicione grupe za probleme u zemlji.

- Uspešno su učinili nemogućim život mnogim ljudima koje navodno brane - rekla je visoka kubanska zvaničnica Johana Tablada.

Aleksej Navaljni je otrovan 2020. godine i otišao je u Nemačku na lečenje. Ali se vratio u Rusiju, uprkos verovatnoj zatvorskoj kazni. Mnogi analitičari tvrde da se bojao da će biti manje efikasan u egzilu.

I dok je bio u pritvoru, Navaljni je i dalje mogao da deli poruke sa svetom preko svojih saradnika, koji su sada uglavnom van Rusije. Postoji strah da će sada, kada su izbori završeni, Kremlj dodatno suzbiti mogućnost tog tima da dopre do Rusa putem Jutjuba i drugih sredstava komunikacije.

Obratiti pažnju na sve pukotine režima

Opozicione grupe često ciljaju oligarhe koji održavaju diktatore na vlasti, političke saveznike ili decu koja uživaju u zaštiti vladara. Ali tu su i korumpirani gradonačelnik u dalekoj provinciji, policajac zlostavljač i zvaničnici koji nastavljaju da grade brane koje zemlji nisu potrebne.

Stavljanje ovakvih problema u fokus moglo bi dovesti do unutrašnjih pobuna koje se šire. Grupa Alekseja Navaljnog odavno se fokusira na borbu protiv korupcije. To je tema koja odjekuje kod običnih Rusa, čak i ako nije toliko privlačna za svetske lidere koji žele da vas upoznaju i podrže vašu širu borbu za rušenje diktatora.

- Niko vas neće pozvati na međunarodnu konferenciju da govorite o deponiji koja se gradi na periferiji Novosibirska, zar ne? Oni će vas tamo dovesti da govorite o tome kako je zao Putin - rekao je Dilan Majls-Primakov iz Nacionalne zadužbine za demokratiju.

Ostati u životu

Julija Navaljna odlično zna kolika opasnost leži u suprotstavljanju Putinu, čak i kad je daleko od Rusije. Putinovi kritičari širom sveta misteriozno umiru.

Druge autokratije - od Irana do Ruande - optužuju se za otmice i ubistva izvan svojih granica, kao i za uznemiravanje rođaka disidenata koji su ostali u domovini.

Prošle godine, Daniel Ortega iz Nikaragve poslao je 222 opoziciona lidera koje je zatvorio u Sjedinjene Države. Grupa se od tada bori da se ujedini. Mnogi su bili iz siromašnijih delova Nikaragve, slabo govore engleski jezik i još uvek traže poslove, što im ostavlja malo vremena za politiku.

Feliks Maradiaga, jedan od sagovornika magazina "Politiko", sumnja da je Ortegin režim objavio privatni telefonski razgovor u kojem je kritikovao neke elemente izgnane opozicije, što je dovelo do napetog sa ostalim disidentima.

- To je bio prljav potez režima - rekao je Maradiaga.

Ne računati previše na Zapad

Sjedinjenim Državama i njihovim evropskim saveznicima puna su usta demokratije. Ponekad nameću sankcije diktaturama koje su im protivnici. U retkim slučajevima, upotrebljavaju tenkove.

Nakon debakla u Iraku i Avganistanu, SAD izbegavaju direktne vojne intervencije. Takođe, zapadne nacije ne žele previše da pritiskaju ekonomske velesile poput Kine po pitanju demokratije. Mnogi zapadni lideri takođe će prioritet dati stabilnosti u odnosu na promene.

Navaljna je osudila Putinov rat u Ukrajini i pozvala svet da ne prizna njegov reizbor.

- Nažalost, previše ljudi na Zapadu i dalje ga vidi kao legitimnog političkog lidera, raspravljaju o njegovoj ideologiji i traže političku logiku u njegovim postupcima - napisala je u Vašington postu prošle nedelje. 

Biti spreman na pad, ali i na povratak diktature

Nikada ne znate šta će izazvati pad diktatora. Protesti Arapskog proleća na Bliskom istoku počeli su krajem 2010. u Tunisu kada je prodavac sa ulice kojeg su uznemiravali policajci sam sebe zapalio. Neki izgnani opozicioni aktivisti vratili su se sa nadom da će uspostaviti demokratsku vladu. Ali nisu se slagali oko toga šta to znači, posebno kada je reč o ulozi islama.

Više od decenije kasnije, pokreti Arapskog proleća ne mogu da pokažu ni jednu stvarnu demokratsku pobedu. Većina ustanaka je ugušena.

Neki su doživeli kratkotrajne demokratije koje su, na razočaranje aktivista, konačno zamenjene novim autokratijama. Opozicioni aktivisti u egzilu moraju biti predstavljeni kao vizija budućnosti, a najbolje je da to rade ljudi koji žive u državi iz koje su oni pobegli.

Takođe moraju biti strpljivi. Neki možda neće dočekati bolju budućnost u svojim rodnom zemljama.

U Rusiji, Putin nema pravog rivala ili jasnog naslednika, što čini post-putinovski svet teško predvidivim.

Navaljna je, čini se, spremna za ovu borbu.

- Nikada nisam želela da budem političarka, nikada nisam želela da stojim na govornici ili pišem za međunarodne medije - napisala je u Postu i poručila da joj Putin nije ostavio drugi izbor.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI