"RADIO SAM TADA U NJUJORKU..." Lavrov se prisetio NATO agresije na Srbiju. šef ruske diplomatije otkrio nepoznate detalje

Zapad nije planirao da se zadovolji bilo čim drugim osim da dođe do otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije, i mislim da je to bilo u planovima Zapada još od 1991. godine, baš kao i to da se ceo Balkan uvuče u NATO, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u dokumentarnom filmu posvećenom dvadesetpetogodišnjici od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. 

Podsećajući se velike tragedije koja je te godine zadesila Srbiju, šef ruske diplomatije koji je u to vreme radio u Njujorku, kazao je da su Amerikanci zajedno sa Evropskom unijom "aktivno stimulisali" raspad SFRJ-a, kao i da su Nemci, ne dočekavši odluku Saveta Evrope, jednostrano doneli odluku o priznanju nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, koje su prve objavile nameru o otcepljenju, nakon čega je počelo aktivno nemačko bavljenje balkanskim pitanjem.

"Vrlo se dobro sećam tog perioda. Radio sam u Njujorku i o ovoj temi se intenzivno razgovaralo u Savetu bezbednosti UN. Zapad je na sve načine pokušao da opravda one akcije u vezi sa kojima je, sudeći po svemu, već bio doneo odluku. Ali, događaji koji se tiču konkretno NATO agresije – njihovi koreni, polaze od 1998. godine, kada su u pokrajini Kosovo, koju su tada kontrolisali Srbi i beogradske vlasti, i koja je srpska pokrajina, počeli teroristički napadi i kada se pojavila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK)".

"Postoje podaci koji govore da su nju finansirali i naoružavali Amerikanci i Nemci, koji su na sve načine stimulisali njene akcije kako bi destabilizovali situaciju i imali nekakav razlog za mešanje", poručio je Lavrov.

Zapad je tada aktivno podržavao OVK, ali i albanski kriminal – narko-biznis i druge vrste organizovanog kriminala, koji je u to vreme "u Evropi cvetao u punom sjaju", objasnio je ruski ministar.

Lažno svedočenje Amerikanca o Račku je bio okidač

On se dotakao teme Račka i medijske hajke, koja se podigla nakon događaja iz januara 1999. To je, kako kaže, "bio okidač" za dešavanja koja će uslediti. 

Te 1998. Rusija je predložila da se o situaciji na Balkanu razgovara u okviru OEBS-a i tada je formirana kontaktna grupa za nadzor, na čijem čelu se našao Amerikanac, izvesni Voron, koji je, iako za to nije imao ovlašćenja, objavio da se u mestu Račak na KiM navodno dogodilo masovno ubistvo kosovskih Albanaca, a još nije bila ni završena istraga, podsetio je.

"Čim je došao, kroz 15 minuta, on (Amerikanac) je javno rekao u ime OEBS-a da OEBS vidi da se dogodio genocid koji su sprovele oružane snage i snage bezbednosti Srbije. Na kraju, mi smo insistirali da se pošalje nezavisna komisija. Tamo su radili Finci, koji su u to vreme zaista bili neutralni i pravedni u stvarima koje su radili. Oni su utvrdili istinu. Istina je bila da su ubijeni borci, i to za vreme borbi, a ne civili", svedoči Lavrov. 

Amerikanci se odlučili za bombardovanje i pre nego što je Primakov poleteo za SAD

Lavrov se osvrnuo i na čuveno okretanje aviona tadašnjeg premijera Ruske Federacije Jevgenija Primakova, koji se te 1999. uputio u SAD da sa američkim zvaničnicima i tadašnjim zamenikom predsednika SAD Alom Gorom razgovara o Srbiji.

Ipak, kako kaže, ono što je malo poznato je to da je "odluka o tome da se Beograd bombarduje bila doneta u Vašingtonu još pre nego što je avion Primakova poleteo", iako to Moskva tada, a ni javnost, nisu znali. O toj odluci Gor je obavestio Primakova, nakon što je njegov avion poleteo i već prešao deo puta, računajući na to da se avion stoga neće vratiti nazad.

Amerikanci, zapravo, i nisu želeli da o tom pitanju razgovaraju sa Moskvom, već su planirali da iskoriste dolazak ruskog zvaničnika i onda to predstave kao da poseta Primakova znači da i Rusija podržava bombardovanje, objasnio je Lavrov. Ova činjenica, kao i dešavanja na Balkanu, suštinski su promenili spoljnu politiku Rusije.

Prema Srbima se odnosim pozitivno, a sa nekima od njih se i družim

Na pitanje da prokomentariše svoj odnos prema Srbima, Lavrov je kazao da se "prema Srbima odnosi pozitivno" i dodao: "Sa mnogim Srbima se družim."

"Oni zaista u narodu vole Rusiju i cene našu zajedničku istoriju. I cene našu ulogu koju smo imali u odbrani Srba od spoljnih agresora u najrazličitijim istorijskim periodima."

Ipak, primetio je da se "to, pak, možda ne ispoljava uvek u političkim akcijama srpskog rukovodstva", što je potom ispratio rečima: "Mi to razumemo."

"Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Oni razgovaraju otvoreno. Govore o svim pitanjima. Mi odlično razumemo stav koji pokazuje predsednik Srbije kada govori da se narod odlučio za evropski put, evropske integracije. Proces pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju počeo je pre mnogo godina, ali Evropska unija danas nije ista ona Unija koja je postojala kada je Srbija napravila taj izbor", dodao je Lavrov.

"Tokom nekoliko poslednjih godina, još mnogo pre Specijalne vojne operacije, Evropska unija je postala drugačija. Pa, ne pritiska EU za džabe tako agresivno Srbiju i lično predsednika Vučića, zahtevajući od njega da, kao prvo, prizna nezavisnost Kosova i da se, kao drugo, pridruži stavu EU, i stavu Zapada, koji je usmeren protiv Ruske Federacije, uključujući i pridruživanje svim sankcijama. To je u suštini ultimatum. I ukoliko ti tako ne uradiš, tako oni njemu govore, nećemo nastaviti pregovore", rekao je Lavrov, govoreći o Vučiću, odnosima Moskve i Beograda i pritiscima koji dolaze sa Zapada.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI