"SELA SU SPALJENA, CIVILI SMAKNUTI" Ovako je Klinton pravdao Jelcinju BOMBARDOVANJE Jugoslavije, a srpske žrtve nije NI SPOMENUO

Među obelodanjenim spisima je i pismo koje datira iz aprila 1999. godine, tek nekoliko dana nakon što je prvi put bombardovana SR Jugoslavija. U komunikaciji Klinton tadašnjeg predsednika Rusije oslovljava sa "dragi Borise", a potpisuje se sa "iskreno Bil".

"Pišem ti ponovo povodom Kosova, koje je postalo jedan od najtežih problema sa kojim moram da se suočim u toku predsedničkog mandata, i ne najmanje, zbog toga što je toliko opteretilo rusko-američke odnose. Kao i ti, i ja želim da vidim da se nasilje zaustavi što je pre moguće; kao i ti, i ja sam spreman da istražim svaku mogućnost koja bi mogla da vodi do mira. Ali događaji iz prošle nedelje jasno daju sliku koliko je to ozbiljna pretnja za mir. Vesti koje dolaze sa Kosova su zaista šokantne. Postoji dovoljno dokaza da su cela sela spaljena, da su nedužni civili smaknuti, desetine hiljada njih raseljeno - ne akcijama NATO, već unapred planiranom kampanjom jugoslovenskih bezbednosnih snaga. Veoma cenim tvoju snažnu izjavu da Rusija neće biti uvučena u konflikt. Drago mi je da si prepoznao da bi takvo učešće bilo opasan razvoj događaja, i tražim od tebe da istraješ u tvom čvrstom protivljenju. Sa interesovanjem smo primili tvoj predlog za hitan G-8 sastanak o Kosovu. Medlin je poslala Igoru neke reakcije i neke dodatne ideje. Nastaviće da pričaju o tome kako možemo na najbolji način da obnovimo uslove za mir i bezbednost na Kosovu", stoji u objavljenom pismu, a pisao je ranije Blic. 

Bivši predsednik SAD ističe važnost toga da Vašington i Moskva pokažu da su jedinstveni u taktici ka Miloševiću.

 

 

"Najvažnije je da ostanemo ujedinjeni što je moguće više u našoj poruci Beogradu. Milošević može da zaustavi konflikt u svakom momentu tako što će privesti kraju vojnu kampanju protiv kosovskih Albanaca, povući svoje snage, na šta se obavezao u oktobru, dozvoliti izbeglicama da se vrate i obezbediti Kosovarima sigurnost i samoupravu. O tom problemu sam razgovarao sa Žakom (Širak, prim.aut.), Gerhardom (Šreder, prim.aut.) i Tonijem (Blerom, prim.aut.), i svi smo složni u tome", napisao je Klinton.

Bivši američki predsednik dalje izražava zadovoljstvo što ih Kosovo nije omelo u bilateralnoj saradnji.

"Znam da je razvoj događaja na Kosovu zategao odnose među našim zemljama. Ali mi je drago da smo uspeli da nastavimo da radimo na mnogim važnim stvarima koje se tiču naše bilateralne agende. Dugujemo to našem narodu i miru u svetu, da održavamo u životu partnerstvo između SAD i Rusije u ovako teškim vremenima...", naveo je Klinton.

Inače, desetine dokumenta se odnose na Kosovo. Tu je i razgovor Klintona i Tačija, 21. juna 1999. na dan kada je OVK potpisala da će biti demilitarizovana, a srpske snage povukle poslednje trupe sa Kosova. Klinton čestita, a Tači uzvraća obećanjima da će poštovati ljudska i manjinska prava...

Albanija nespremna za sukob sa Srbijom

Objavljena dokumenta sadrže i svedočanstva CIA, a u jednom od njih, koji je zaveden pod datum 5. januara 1993. godine, ova obaveštajna agencija upozorava da "vojska Albanije neće moći da parira relativno modernizovanim, dobro naoružanim srpskim snagama ako se etnički sukob sa Kosova prelije na Albaniju".

"Albanska vojska ima samo zastarelo, polovno oružje iz Sovjetskog Saveza i Kine, nedostaju im zalihe, obuka, ali i sredstva za transport za angažovanje u intenzivnim borbenim operacijama. Nedostatak finansija sprečio je Tiranu da modernizuje svoje snage, ali Ministarstvo odbrane širi konktakte kako bi dobilo pomoć od drugih vojski za opremanje i obučavanje. Verujemo da bi albanska vlada pokušala da izbegne da se njena vojska direktno umeša u sukob ako bi došlo do nereda na Kosovu, ali bi okršaji između albanskih i srpskih trupa verovatno bili neizbežni", kaže se u dokumentu VCIA i dodaje:

"Tirana bi sasvim sigurno pomogla etničkim Albancima na Kosovu sitnim oružjem i opremom, i verovatno bi bila cevovod kroz koji bi dobrovoljci, oružje, novac, stizali iz drugih zemalja do Kosova. Albanska podrška Kosovu bi, međutim, mogla da dovede do odmazde srpskih snaga na baze unutar Albanije, uvukla bi se Tirana u rat. Mada bi se Albanija obratila međunarodnoj zajednici za pomoć, verovatno bi bila usmerena na Tursku u pogledu bezbedosti. Ankara već obučava albanske oficire i obećala je pomoć ako Srbija krene na Albaniju, sudeći prema izveštaju američkog atašea za odbranu", objavljeno je u izveštaju CIA.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI