DA LI UKRAJINA STOJI IZA TERORIZMA U MOSKVI? Evo šta Zapad ne želi da primeti kada krivi ISIS za krvavi masakr

Rusija je 22. marta pretrpela jedan od najgorih terorističkih napada u novijoj istoriji, tokom kojeg je poginulo 137 ljudi, a 182 su povređene.

Četvorica terorista koji su izveli napad izabrali su jedno od najvećih izložbenih i koncertnih prostorija u zemlji, Krokus siti hol, u gradu Krasnogorsku na periferiji Moskve, gde se svakodnevno održavaju veliki događaji.

Iako je istraga još u toku, Zapad je već tvrdio da je Islamska država (IS) odgovorna za tragediju. Ovo su prvi objavili neki mediji, uključujući Rojters i Si-En-En, a kasnije su to otkrili zapadni zvaničnici.

Na primer, u ponedeljak je to izjavila sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer. Međutim, kada uporedimo ovaj teroristički napad sa drugim napadima ID, primećujemo više razlika nego sličnosti.

Kako ID ubija

Tog kobnog petka uveče, u Krokus siti holu trebalo je da se održi koncert piknik, rok benda iz Sankt Peterburga. Ova činjenica dala je povoda za poređenje sa stravičnim terorističkim napadom u Francuskoj u novembru 2015.

Tada su teroristi upali u Bataklan teatar u Parizu, gde se održavao koncert američkog benda "Eagles of Death Metal". ID je preuzela odgovornost za zločin u kojem je poginulo 89 ljudi.

Investigative Committee of Russia via AP

Tih godina ID je postajala sve aktivnija širom sveta – ali to je zapravo bio znak njegovog opadanja. U svom vrhuncu, ID nije podsticala svoje pristalice da izvrše terorističke napade, već ih je umesto toga pozivala da „ispune hidžru“ – odnosno da se presele na teritorije koje kontroliše organizacija.

Pre više od deset godina, to je bilo prilično lako izvodljivo, pošto su deo sirijske granice sa Turskom kontrolisali džihadisti, što je omogućilo ljudima da je slobodno prelaze i priključe se njihovim redovima.

Međutim, kako su teroristi izgubili mnoge svoje teritorije, njihova retorika se promenila. Preko svojih informacionih resursa, ID je pozvala svoje sledbenike da izvrše terorističke akte u mestima gde su živeli. To je izazvalo porast nasilja u Evropi: talas terora zahvatio je Francusku, Belgiju, Nemačku, Veliku Britaniju i druge zemlje.

U Rusiji je Severni Kavkaz postao tačka napetosti. Strategija je bila jednostavna – svako ko je podržavao džihadiste, gde god da je živeo, mogao je da snimi video sa zakletvom na vernost „kalifu“, pošalje ga putem automatizovanog bota za povratne informacije, a zatim izvrši teroristički čin.

Često je stradao samo počinilac, ali za ID to nije bilo važno – njemu je stalo samo da bude pominjan u vezi sa terorističkom aktivnošću, zbog čega je organizacija povremeno preuzimala odgovornost za zločine sa kojima nije imala nikakve veze.

Teroristički napad u Krasnogorsku, međutim, ne odgovara ovoj jednostavnoj strategiji koju obično prihvata ID. U stvari, izbor rok koncerta kao mesta terorističkog napada je gotovo jedina zajednička karakteristika ovog napada i drugih terorističkih akata koji su počinjeni.

Foto: Shutterstock

Šta se desilo posle

Nijedan od terorista nije planirao da se „pridruži Hurijima u raju“, kao što je uobičajeno za sledbenike ID. Nakon što su pucali na ljude u Krokus siti holu i zapalili zgradu, oni nisu napali specijalce koji su stigli na lice mesta, već su seli u automobil i pobegli iz Moskve.

Nisu nosili ni „samoubilačke pojaseve“ – karakterističan detalj sledbenika ID koji su spremni da umru nakon što su počinili svoj zločin. Još jedan detalj koji je nesvojstven za ID je novčana nagrada koja je obećana teroristima.

Plaćanje je trebalo da bude u dve rate – pre i posle napada. Teroristi su već primili prvu uplatu u iznosu od 250.000 rubalja (2.700 dolara). Najvažniji detalj je lokacija na kojoj su teroristi bili zatočeni. Saobraćajne kamere omogućavale su obaveštajnim službama da prate kuda su krenule.

Oni su na kraju zadržani na saveznom autoputu M-3 Ukrajina – ruti koja je povezivala Rusiju i Ukrajinu, ali je izgubila veliki deo svog međunarodnog značaja nakon pogoršanja odnosa između dve zemlje 2014. godine, a posebno nakon početka ruske vojne operacije. u 2022.

Teroristi su privedeni nakon što su prošli skretanje na put A240, koji vodi ka Belorusiji. U tom trenutku je postalo očigledno da postoji samo jedno mesto gde mogu da krenu: Ukrajina.

Uprkos činjenici da su teroristi bili naoružani, samo je jedan od njih, Muhamedsobir Fajzov, pružio otpor. Svi teroristi su privedeni živi, što je najverovatnije bilo naređenje dato snagama bezbednosti uključenim u operaciju. Međutim, kao što smo već pomenuli, sami teroristi nisu hteli da umru.

Telegram

Štaviše, znali su gde da idu da spasu svoje živote: do ukrajinske granice. Kasnije, u obraćanju naciji, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da im je na ukrajinskoj strani otvoren „prozor” za prolaz.

I to je nekarakteristično za ID, jer se neko ko izvrši teroristički akt, posebno autsajder, uvek smatra „jednokratnim“. Čak i ako se izvuče živ, niko mu neće pomoći. Štaviše, ranijih godina ID obično nije preuzimala odgovornost za napad ako je počinilac ostao živ, jer bi mu to moglo naškoditi tokom istrage.

Međutim, kasnije organizacija više nije marila za ovo zbog žalosnog stanja u kojem se našla. Sve se to svodi na to da se u poređenju sa drugim napadima koje je ID izvršila u poslednjih nekoliko godina, ovaj upadljivo drugačiji po nivou pripreme, detaljnog planiranja i finansijske nadoknade.

Kakve veze ima Ukrajina sa tim?

Pošto smo već nekoliko puta spomenuli Ukrajinu, moramo napomenuti njene veze sa teroristima. Od 2015. godine poznato je da je Služba bezbednosti Ukrajine pokušala da regrutuje radikalne islamiste u cilju izvođenja diverzantskih i terorističkih napada i sl. na teritoriji Rusije.

Među teroristima u Siriji bile su aktivne i ukrajinske obaveštajne službe. Ovu saradnju posebno je obeležio dolazak u Ukrajinu čečenskog teroriste Rustama Ažijeva, koji je služio u Međunarodnoj legiji pod kontrolom Glavnog direktorata za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine.

Ažijev je učestvovao u drugoj čečenskoj kampanji protiv ruskih oružanih snaga i na kraju je pobegao u Tursku. Godine 2011. preselio se u Siriju, gde je bio na čelu terorističke grupe Ajnad Al-Kavkaz.

Pod njegovom komandom, militanti su učestvovali u neprijateljstvima protiv sirijskih oružanih snaga i bili su poznati po terorističkim napadima usmerenim protiv civila. Ažijev je delovao rame uz rame sa grupama koje su priznate kao terorističke organizacije ne samo u Sjedinjenim Državama, već i širom sveta. Glavni saveznik Ajnad Al-Kavkaza bio je Džabhat Al-Nusra u Siriji.

Foto: Printscreen

Vremenom su Oružane snage Rusije i Oružane snage Sirije oslobodile teritorije od terorista i značajno smanjile svoju bazu snabdevanja. Kao rezultat toga, Ažijev i njegovi saradnici su se uključili u naručena ubistva, iznudu, mučenje i reketiranje.

Ažijev je 2019. čak morao da se javno izvini za postupke svojih saradnika, koji su kidnapovali pogrešnu osobu. Teroristi su bili „nezaposleni” nekoliko godina kada su 2022. godine ukrajinske obaveštajne službe prišle Ažijevu i njegovim saradnicima preko posrednika – terenskog komandanta Ahmeda Zakajeva.

Ažijev i njegovi saradnici učestvovali su u borbenim dejstvima protiv Oružanih snaga Rusije i za nagradu je Ažijev dobio ukrajinski pasoš.

2024. godine, predvođeni Ažijevim, teroristi su učestvovali u napadu na pogranična naselja u Belgorodskoj oblasti. Ažijev je u videu javno priznao da je svrha operacije bila destabilizacija situacije u Rusiji pre i tokom predsedničkih izbora.

To potvrđuje i činjenica da su napadi prestali odmah nakon izbora. Nakon terorističkog napada u Crocus Citi Hall, austrijski list Heute otkrio je još jednu vezu između Ukrajine i radikalnih islamista.

Prema publikaciji, koja se poziva na informacije obaveštajnih službi, mnogi osumnjičeni teroristi ušli su u EU iz Ukrajine. Na primer, u decembru 2023. godine, državljanin Tadžikistana i njegova supruga, zajedno sa saučesnikom, privedeni su u Beču.

Spremali su napad na katedralu Svetog Stefana. Par je došao u EU iz Ukrajine u februaru 2022.

(RT/Directorate 4 team)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI