Montaža fotografija
Foto: AP/Silvia Izquierdo (STF)

Makron je svoju trodnevnu turneju po latinoameričkom gigantu završio svečanim, ali toplim odlaskom u predsedničku palatu u modernističkoj prestonici Braziliji.

Francuski lider je odao počast "duhu otpora" Luline vlade zbog "obnove demokratije" nakon što je gomila ekstremno desnih pristalica bivšeg predsednika Žara Bolsonara upala u sedišta vlasti u gradu u januaru 2023.

Lula je pozdravio odnos između dve zemlje kao odnos koji stvara „most između globalnog juga i razvijenog sveta“.

Dok njih dvojica čvrsto resetuju hladne veze Bolsonarovih godina, oni zadržavaju duboke razlike oko rata u Ukrajini, teme koja je samo nakratko podigla glavu.

Dok Francuska i Zapad svesrdno podržavaju Kijev, Lula je u prošlosti rekao da Ukrajina i Rusija dele odgovornost za sukob i odbio je da izoluje Moskvu.

Putin na samitu G20?

Odgovarajući na pitanje novinara, Makron je rekao da bi Brazil, kao aktuelni predsedavajući G20, mogao da pozove predsednika Rusije Vladimira Putina na samit u Rio de Žaneiru u novembru ako se druge članice slože.

- Smisao ovog kluba je da mora postojati konsenzus sa ostalih 19. To će biti posao za brazilsku diplomatiju - istakao je on.

Kako je poručio, ako takav sastanak može da bude „koristan, to se mora uraditi“.

Lula je odgovorio samo da se "raznolikost" mora prihvatiti u organizacijama poput G20.

Putin je propustio prošlogodišnji samit G20 u indijskoj prestonici Nju Delhiju, izbegavajući moguće političko omalovažavanje i svaki rizik od krivičnog pritvora po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (ICC).

U septembru 2023. Lula je istakao da „nema šanse“ da Putin bude uhapšen ako prisustvuje samitu u Rio de Žaneiru. Ubrzo nakon toga, on se povukao i rekao da će o eventualnom Putinovom hapšenju odlučiti pravosudni sistem, a ne njegova vlada.

Jedine Luline opaske o sukobu bile su da će „dva tvrdoglava“ lidera „morati da se slažu“, misleći na Putina i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Jedinstvo o Venecueli

Međutim, on je istakao da Ukrajina nije prioritet Brazila i okrenuo se krizi u svom susedstvu, oko čega su se on i Makron složili: Venecuela.

Oba lidera osudila su isključenje izabranog kandidata glavne opozicione koalicije, Korine Joris, 80, sa izbora 28. jula.

- Veoma oštro osuđujemo isključenje ozbiljnog i kredibilnog kandidata iz ovog procesa - konstatovao je Makron.

Lula je situaciju opisao kao "ozbiljnu" i rekao da "ne postoji pravno ili političko objašnjenje za zabranu protivkandidata".

- Rekao sam Maduru da je najvažnija stvar za vraćanje normalnosti u Venecueli da se izbegnu bilo kakvi problemi u izbornom procesu, da se izbori održe na najdemokratskiji mogući način - ukazao je on.

Od zaštite Amazona do saradnje u izgradnji podmornica i ekonomskih veza, dvojica lidera su tokom trodnevne posete pokazala široko francusko-brazilsko partnerstvo.

Makron i Lula su takođe ublažili tenzije oko dugo odlaganog sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Merkosura, za koji se Brazil zalagao, a Francuska blokirala.

Makron je okarakterisao sporazum kao "zaista loš" i rekao da ga treba sahraniti u korist novog koji je "odgovoran sa stanovišta razvoja, klime i biodiverziteta".

Lula je rekao da je "veoma miran" i napomenuo samo da Brazil "ne pregovara sa Francuskom", već sa EU.

Bliski odnos dvojice lidera je bio naglašen toplim susretom u Amazonu, na kom su predstavljeni kako blistaju i sklapaju ruke, na radost Brazilaca koji su iznedrili gomilu memova upoređujući slike sa albumom za venčanje, preneo je France24.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading