Srpski istoričar o pokušajima da se zbog Srebrenice prelepi flaster preko usta Srbima
Istoričar Mile Bjelajac ukazao je na nastojanja da se građanima i istoričarima zauvek prelepi flaster preko usta po pitanju dešavanja u Srebrenici jula 1995. godine, te istakao da se namerno prikrivaju svedočanstava i izvori koji bi bacili drugo svetlo na dominanti politički i globalni medijski narativ iz devedesetih godina prošlog veka.
"Deo okolnosti vremena u kome je moguća različita instrumentalizacija pojma genocida radi proizvođenja političkih posledica, ponajmanje radi proklamovanog pomirenja i stabilnosti, predstavljaju brojni primeri primene dvostrukih standarda", istakao je Bjelajac.
Bjelajac naglašava da istoričarima ne treba uskratiti pravo da pitaju i proveravaju.
"Dokle smo sada stigli u širenju nekome poželjnog narativa? Svedočimo da se danas
"Dio okolnosti vremena u kome je moguća različita instrumentalizacija pojma genocida radi proizvođenja političkih posledica, ponajmanje radi proklamovanog pomirenja i stabilnosti, predstavljaju brojni primeri primene dvostrukih standarda", istakao je Bjelajac.
Bjelajac naglašava da istoričarima ne treba uskratiti pravo da pitaju i provjeravaju.
"Dokle smo sada stigli u širenju nekome poželjnog narativa? Svedočimo da se danas Srebrenica izjednačava sa Aušvicom i da se priprema rezolucija i glasanje o `genocidu u Srebrenici` 27. aprila u Generalnoj skupštini UN. Inspiratori i izvođači ove operacije očekuju da će im to i poći za rukom. A 2015. godine slična britanska rezolucija nije prošla u Savetu bezbednosti UN", naveo je Bjelajac u tekstu za "Politiku" pod naslovom "Zabranjeno propitivanje".
Bjelajac u tekstu podseća da je Haški tribunal svojevremeno zbog nedostatka dokaza odustao od optužnice u slučaju Račak, koji je simboličan, ugaoni kamen novog albanskog narativa o "genocidu", ali i napominje da se na Kosovu i Metohiji hapse Srbi koji negiraju navodni pokolj.
On je ukazao da sve koji se usude da dovedu u pitanje tvrdnju da se u Srebrenici desio navodni genocid, može da zadesi ista sudbina, te podsetio da je u julu 2021. godine tadašnji odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH kojim se to izričito zabranjuje, kao i "veličanje ratnih zločinaca".
Bjelajac je naveo da su na jednoj strani bonska ovlašćenja i "genocidno iskustvo" kao potporni stub doktrine "humanitarne intervencije", te stalna nastojanja da se kroz Generalnu skupštinu UN progura donošenje deklaracije o "odgovornosti za zaštitu".
A na drugoj je, ukazao je Bjelajac, izveštaj Međunarodne komisije za Srebrenicu koja osporava kvalifikovanje zločina kao genocida, uz navođenje nedoslednosti postupanja samog Haškog tribunala u ovom slučaju /2021/.
Bjelajac je u tekstu naveo i primere poznatih slučajeva prikrivanja izveštaja Unprofora o incidentima u BiH koji su proizvodili povode za trenutnu vojnu i političku akciju protiv jedne strane.
Jedan od njih je kada su visoki funcioneri američke CIA rekli nekadašnjem ambasadoru Srbije Darku Tanaskoviću, koji im je u maju 1993. godine u sedištu CIA predao izveštaje o stradanju više od 1.000 Srba Srednjeg Podrinja u prvoj godini rata u BiH, da je to najkvalitetnije pripremljen materijal o žrtvama u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, ali da ne treba očekivati da svedočanstva o muslimanskim zločinima proizvedu bilo kakav efekat u smislu menjanja slike o ratnoj stvarnosti u BiH.
Bjelajac u tekstu podseća i da je Vladislav Jovanović, nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslacije, govorio je da je u svetskoj diplomatiji tih godina bila praksa da se svi srpski napori da se saopšti istina o događajima na Balkanu jednostavno sabotiraju.
U tekstu se navodi da je Bernar Kušner u svojim memoarima iz 2004. godine naveo da mu je Alija Izetbegović pred smrt priznao da nije bilo logora smrti za muslimane, dok Fransoa Miteran /1992/ nije želeo da veruje predstavnicima Srba da su muslimani ustanovili logore za Srbe, i to u samom Sarajevu pod njihovom kontrolom.
"Šta reći danas posle svega, kao i posle izveštaja Međunarodne komisije za istinu o stradanju Srba u tom gradu. Šta reći o svim onim stranim i muslimanskim svedočenjima o provokacijama, pa i po cenu vlastitih žrtava, samo da bi se izazvala strana intervencija?", pita Bjelajac.
On podseća da je pred sudom u Sarajevu 2018. godine zaštićeni svedok "01" do detalja ispričao kako je komandant takozvane Armije BiH u Srebrenici Naser Orić svojim rukom likvidirao trojicu zarobljenih Srba u srebreničkim selima, ali da je oslobođen u Haškom tribunalu, koji je "bravurama" utvrdio da su tri žrtve u Žepi 1995. godine vredne presude za "genocid" u slučaju generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira.
Bjelajac ukazuje i da se u časopisu "Grejzon" i u kasnijim analizama Kita Klarenberga od decembra 2023. godine iznose se činjenice iz nedavno deklasifikovanih britanskih dokumenata o Srebrenici koji indikuju tajnu britansku umešanost u predigru ratnih događaja iz jula 1995. godine, kao i u toku kritičnih dana kada se dogodio ratni zločin.
On navodi da se iz izloženog vidi da je specijalna britanska jedinica SAS delovala u samom gradu Srebrenici i na terenu van kontrole holandskog i šire skandinavskog bataljona, da su radili po svome i držali veze sa muslimanskim snagama, zloupotrebljavali su protivno Ženevskoj konvenciji vozila Crvenog krsta za svoje misije na terenu.
"Bili su na terenu i za vreme kada je došlo do egzekucija zarobljenih muslimanskih vojnika", podseća Bjelajac i ukazuje da je Klarenberg postavio pitanje zbog čega su tri pripadnika SAS bila nagrađena visokim odlikovanjima za njihove usluge u Srebrenici.
Iz dokumenata se, navodi Bjelajac, vidi da je srpski plan bio da se posle neprekidnih napada iz Srebrenice na osetljive komunikacije i okolinu ove snage proteraju iz okoline grada i da se sam grad okruži kako se napadi više ne bi ponavljali, a da je odluka da se uđe u grad bila diktirana odsustvom vojnog otpora muslimana.
"To se direktno vidi iz memoranduma britanskog Ministarstva odbrane od 11. jula 1995. godine. Indikovano je i zagonetno ponašanje muslimanskog vođstva, koje je navodno radilo protiv sopstvenih interesa", ističe Bjelajac.
On ukazuje da je napad Vojske Republike Srpske u tim dokumentima najavljivan mesec dana pre ikakvog njegovog planiranja, pa se nastavljalo sa provokacijama da bi do njega zaista i došlo.
"Mada nije bilo željenog ili planiranog pokolja civila koji su ostavljeni bez odbrane, već 25. jula 1995. oglašeni su krivci za `genocid`, a američki državni sekretar Madlen Olbrajt je na Savetu bezbednosti UN mahala navodnim snimcima masovnih grobnica", piše Bjelajac.
Bjelajac pita da li je Srebrenica kreirana kao zamka za Srbe, te podseća na svedočenje frnacuskog generala Moriona da nije bilo genocida, te da se radilo iz osvete za sve prethodno.
On dodaje da u svom tekstu Klarenberg podseća i na svedočenje ratnog šefa policije u Srebrenici Hakije Meholjića o tome kako mu je Izetbegović još 1993. godine govorio da će, ako Srbi zauzmu Srebrenicu i pokolju 5.000 muslimana, to dovesti do intervencije NATO-a, što se podudara sa raportom Generalnog sekretara UN o zauzeću enklave.
Bjelajac ističe da ostaje pitanje svih pitanja da li istoričar treba da prepusti pisanje istorije /političkim/ sudovima ili da se poštapa parlamentarnim /saborskim, skupštinskim, kongresnim i drugim/ deklaracijama kao utvrđenim činjenicama prošlog, složenog istorijskog konteksta?
Zašto je, nastavlja Bjelajac, pojedinim stranim akterima bilo zabranjeno da svedoče i zašto su se vršili pritisci na pisce izeštaja i analiza, o čemu svakodnevno izranjaju nove činjenice?
On pita i zašto je bilo potrebno pripremanje lažnih svedoka od Tužilaštva u Hagu, koji su sami pod pritiskom /britanskih/ advokata odbrane javno priznavali da su lagali, a uravo je takav primer jedinog svedoka koji je tvrdio da je komanda Drinskog korpusa naredila likvidaciju zarobljenika.
Bjelajac pita i zašto glavni planer operacije "Krivaja 95" za suzbijanje napadnih dejstava muslimana iz Srebrenice general Milenko Živanović, komandant Drinskog korpusa, nije bio optužen, već je samo svedočio pred Haškim sudom, a suđeno je generalu Radislavu Krstiću, koji ga je zamenio posle ranjavanja?
"Da li zato što se iz plana vidi da nije bilo nikakve namere, izuzev vojne, kako indikuju i onovremeni britanski izvještaji nedavno deklasifikovani. Ironija je što Haški sud priznaje da osuđeni Krstić, komandant Vojske Republike Srpske, ne da nije imao saznanja o događaju i da lično nije učestvovao, već da je eksplicitno naredio vojnicima da ne povrede civile", navodi Bjelajac.
On pita u tekstu i zašto se na dan ulaska srpske vojske u Srebrenicu, 11. jula 1995. godine u britanskom Forin ofisu raspravlja da se Srbima "ponudi demilitarizacija" te opštine u zamenu za povlačenje Vojske Republike Srpske, ako su Srebrenica i Žepa bile od 1993. godine zaštićene, demilitarizovane zone?
Alo/Srna
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vesti
Komentari (0)