STAMBENA KRIZA U NEMAČKOJ Građevinci traže pomoć

Ekonomski institut DIW očekuje nominalni pad obima stanogradnje u ovoj godini za 5,4 odsto, što bi samo za državu značilo pad poreskih prihoda za gotovo pet milijardi evra.

Sektor nekretnina godinama je bio oslonac nemačke ekonomije, sa otprilike petinom udela u BDP i desetinom udela u broju zaposlenih. Niske kamatne stope usmerile su milijarde ulaganja u imovinu koja je uživala status stabilnog i sigurnog investiranja.

Situacija se promenila kada je Evropska centralna banka (ECB) u julu 2022. počela podizati kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. Do septembra prošle godine podigli su ih za čak 4,5 procentnih bodova.

Nagli rast troškova zaduživanja dokrajčio je period procvata u sektoru nekretnina. Brojne građevinske firme postale su insolventne, dogovoreni su poslovi zaustavljeni, a cene kvadrata padaju.

Nemački savet stručnjaka za nekretnine procenjuje da Nemačkoj trenutno nedostaje 600.000 stanova. Vlada je zacrtala 400.000 novih stanova godišnje, ali priznaje da zbog usporavanja gradnje neće ostvariti taj cilj.

Udruženja građevinskih firmi sada traže od države 23 milijarde evra godišnje kako bi se ublažila stambena kriza.

Novac bi se koristio za gradnju 100.000 socijalnih i 60.000 cenovno pristupačnih stanova kako bi se zbrinuli radnici i izbeglo siromašenje građana i otvorila nova radna mesta u ključnom sektoru za privredu, navode udruženja.

- Ako se odmah ne preduzmu konkretne mere, Nemačka će doživeti efekat bumeranga od stambene krize koja će pogoditi celu privredu  - stoji u zajedničkom saopštenju udruženja, koja traže i „omekšivanje“ standarda gradnje kako bi se smanjili troškovi i ubrzali radovi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI