BOLNE VESTI ZA PUTINA IZ KINE "Četiri su razloga zbog kojih je ruski poraz u Ukrajini neizbežan!"

Istovremeno, četiri glavna faktora će uticati na tok rata. Prvi je nivo otpora i nacionalnog jedinstva koji su Ukrajinci pokazali, što je do sada bilo nešto izuzetno. Druga je međunarodna podrška Ukrajini, koja, iako je nedavno nije ispunila očekivanja zemlje, i dalje je široko rasprostranjena.

Treći faktor je, kako autor ističe, priroda savremenog ratovanja, borbe i takmičenja, koja podrazumeva kombinaciju industrijske moći i sistema komandovanja, kontrole, komunikacije i obaveštajne službe. Jedan od razloga zašto se Moskva bori u ovom ratu je taj što se tek treba oporaviti od dramatične deindustrijalizacije koju je Rusija pretrpela nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Poslednji faktor je, kako je rečeno, informacija. Kada je reč o donošenju odluka, Vladimir Putin je zarobljen u informativnoj „čauri“ – i to zato što je na vlasti veoma dugo. Ruski predsednik i njegov tim za nacionalnu bezbednost nemaju pristup tačnim obaveštajnim podacima. Sistem kojim upravljaju nema efikasan mehanizam za ispravljanje grešaka. Njihove ukrajinske kolege su, kako ističe Jujun, fleksibilnije i efikasnije.

Kombinacija četiri faktora čini poraz Kremlja neizbežnim

Ova četiri faktora u kombinaciji, tvrdi autor, čine konačni poraz Kremlja neizbežnim. Vremenom će biti prinuđen da se povuče sa svih okupiranih ukrajinskih teritorija, uključujući i Krim. Istovremeno, njena nuklearna sposobnost nije garancija uspeha, smatra kineski stručnjak, podsećajući da su se SAD, iako nuklearna sila, povukle iz Koreje, Vijetnama i Avganistana.

Iako je cena rata za Ukrajinu veoma visoka, snaga i jedinstvo otpora zemlje razbili su mit da je Rusija vojno nepobediva. Ukrajina bi, piše Jujun, mogla da ustane iz pepela, a kada se rat završi, raduj se mogućnosti pridruživanja Evropskoj uniji i NATO-u.

Rat za Rusiju, s druge strane, predstavlja prekretnicu. Putinov režim je doveo do široke međunarodne izolacije. Režim je takođe morao da se bori sa teškim domaćim političkim tokovima, od pobune plaćenika Vagnerove grupe i drugih unutrašnjih vojnih pretnji — kao što je napad proukrajinskih, antiputinovskih ruskih oružanih grupa u Belgorodu — do etničkih tenzija u nekoliko ruskih regiona i nedavni teroristički napad u Moskvi.

To pokazuje da su politički rizici u Rusiji veoma visoki. Putin je nedavno reizabran za predsednika, ali se suočava sa svim mogućim događajima koji bi se mogli nazvati slučajevima „crnog labuda”. Dodatni rizik sa kojim se Putin suočava je to što rat u Ukrajini sve više ubeđuje bivše sovjetske republike da imperijalne ambicije Rusije ugrožavaju njihovu nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet.

Udaljavanje od Moskve i buđenje NATO-a iz stanja 'moždane smrti'
Sve svjesnije da ruska pobjeda ne dolazi u obzir, ove države se na razne načine distanciraju od Moskve, od kreiranja politike ekonomskog razvoja koje manje zavise od Rusije do vođenja uravnoteženije spoljne politike. Kao rezultat toga, izgledi za evroazijske integracije, za koje se zalaže Rusija, blede.

U međuvremenu, rat je primorao Evropu da shvati koliko je ogromnu pretnju ruska vojna agresija predstavljala za bezbednost i međunarodni poredak kontinenta, čime je efektivno okončan posthladnoratovski detant između Evropske unije i Rusije – mnoge evropske zemlje, navodi autor, odustale su od iluzije o Putinovoj Rusiji.

Istovremeno, rat je probudio NATO iz stanja koje je francuski predsednik Emanuel Makron svojevremeno nazvao stanjem „moždane smrti“. Pošto je većina zemalja NATO-a povećala svoju vojnu potrošnju, vojno raspoređivanje alijanse u istočnoj Evropi je znatno ojačano. S druge strane, pridruživanje Švedske i Finske NATO-u naglašava Putinovu nesposobnost da iskoristi rat da spreči širenje zapadnog vojnog saveza.

Rat će takođe pomoći da se preoblikuje Savet bezbednosti UN. On je razotkrio nesposobnost tog tela da efektivno preuzme odgovornost za održavanje mira u svetu i regionalne bezbednosti zbog zloupotrebe prava veta od strane nekih stalnih država članica. Ovo je razbesnelo međunarodnu zajednicu, povećavajući izglede za ubrzavanje reforme Saveta bezbednosti. Nemačka, Japan, Indija i druge zemlje će verovatno postati stalne članice SB, a pet sadašnjih stalnih članica bi mogle da izgube pravo veta. Bez reformi, paraliza koja je karakterisala Savet bezbednosti učinila bi svet još opasnijim mestom.

Nema više 'bez ograničenja' partnerstva

Odnosi između Kine i Rusije nisu fiksni, a na njih su uticali događaji u poslednje dve godine. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je posetio Peking, gde je sa svojim kineskim kolegom još jednom istakao bliske veze dve zemlje. Ipak, izgleda da je to putovanje više bio diplomatski pokušaj Rusije da pokaže da nije sama, nego izraz iskrene ljubavi. Pažljivi posmatrači primećuju da se odnos Kine prema Rusiji udaljio od partnerskog stava „bez ograničenja“ početkom 2022. godine, neposredno pre početka rata u Ukrajini, na tradicionalnije principe „nesvrstanosti, nekonfrontacije i ne- pretnje trećim licima“.

Iako se Kina nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije, nije ih ni sistematski kršila. Istina je da je Kina prošle godine uvezla više od 100 miliona tona ruske nafte, ali to nije mnogo više nego što je kupovala godišnje i pre izbijanja rata u Ukrajini. Ako, pak, Kina prestane da uvozi rusku naftu i počne da kupuje od nekog drugog, to će nesumnjivo povećati međunarodne cene nafte, što će izvršiti veliki pritisak na svetsku ekonomiju.

Kina je od početka rata sprovela dva kruga diplomatskog posredovanja. Uspeh se pokazao neuhvatljivim, ali prema Iujunu, niko ne bi trebalo da sumnja u želju Kine da prekine ovaj okrutni rat pregovorima. Ova želja pokazuje da su Kina i Rusija veoma različite zemlje – Rusija nastoji da ratom podri postojeći međunarodni i regionalni poredak, dok Kina, kako piše autor, želi da sporove rešava mirnim putem.

S obzirom da Rusija nastavlja da udara na ukrajinske vojne položaje, ključnu infrastrukturu i gradove i možda je spremna da dodatno eskalira sukob, izgledi za neku vrstu primirja u korejskom stilu izgledaju daleko. U odsustvu fundamentalnih promena u ruskom političkom sistemu i ideologiji, sukob bi mogao da postane zamrznut – a to bi samo omogućilo Rusiji da nakon predaha nastavi sa pokretanjem novih ratova, dovodeći svet u još veću opasnost.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI