DOK PUTIN TRLJA RUKE, GORI BLISKI ISTOK Iran zadao udarac Izraelu, ali i UKRAJINI

U toj izjavi možda ima istine, jer analitičari kažu da rat punih razmera na Bliskom istoku ne bi dugoročno bio u interesu vlade predsednika Vladimira Putina.

Za sada se čini verovatnijim da je Kremlj oduševljen razvojem događaja koji bi Putinu mogao da ide na ruku na nekoliko načina, od kojih je većina direktno povezana sa ruskim ratom protiv Ukrajine.

- Ulazak Bliskog istoka na nepoznatu teritoriju (osim potpunog rata) najbolje je što se sada može dogoditi Putinu - rekla je Hana Note, viši saradnik programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Vašingtonskom Centru za strateške i Međunarodne studije.

Evo zašto trenutno Putin trlja ruke.

Kao prvo, sukob Iran i Izraela skreće pažnju sa rata u Ukrajini u ključnom trenutku kada se Kijev suočava sa velikim izazovima na liniji fronta, koji bi mogli da se pogoršaju u narednim nedeljama i mesecima, a Rusija novim intenzitetom udara po energetsku infrastrukturu zemlje i bombarduje gradove uključujući Harkov i Odesu.

Izbijanje izraelskog rata protiv Hamasa u oktobru, kojeg su Sjedinjene Države i Evropska unija označile kao terorističku grupu, već je zakomplikovalo globalnu percepciju rata u Ukrajini i zbunilo napore Zapada da podrži ukrajinsku odbranu od ruske invazije. Novo rasplamsavanje na Bliskom istoku – što predstavlja prvi put da je Iran otvoreno i direktno napao najvećeg neprijatelja Izrael, ili obrnuto – moglo bi da pogorša taj problem za Kijev.

Šansa za izazov

Za Kremlj, potencijalne koristi koje će dobiti od iranskog napada na Izrael su široke i prilično specifične. Za više od dve godine otkako je započeo invaziju na Ukrajinu, on je sve više prikazivao tamošnji rat kao deo šire konfrontacije u kojoj, kako tvrdi, Rusija brani sebe i ostatak sveta od Zapada, a posebno od Sjedinjenih Država.

U tom kontekstu, iranski napad na Izrael mogao bi da igra ulogu u propagandi Kremlja, dajući Rusiji novi materijal koji može da koristi da pritisne svoje javne naracije o ratu u Ukrajini i njenom obračunu sa Zapadom.

- Postoji određena percepcija među državama osovine - Rusijom, Iranom, Severnom Korejom i Kinom - da je Zapad oslabio. I da američki stavovi i politika više ne mogu da garantuju bezbednost njenih saveznika - rekao je Ihor Semivolos, direktor Centra za bliskoistočne studije u Kijevu, za Karent tajm, mrežu na ruskom jeziku koju vodi Radio Slobodna Evropa u saradnji sa Glasom Amerike.

Kao rezultat toga, iranski napad pruža Rusiji i državama istomišljenika „šansu da izazovu ovaj unipolarni svet o kome su Putin, kineski predsednik Si Đinping i iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei mnogo pričali, rekao je on.

Nestabilnost na Bliskom istoku „odvlači pažnju i resurse Zapada od Ukrajine i istočnog krila NATO-a, stvara nesigurnost među američkim regionalnim saveznicima i dodatno podstiče širu, globalnu percepciju da Zapad ne može da smiri region, čime se pojačavaju percepcije Gaze rata”, rekla je Hana Note.

- U suštini, takva nestabilnost podstiče globalnu percepciju da je rat u Ukrajini još jedan rat među mnogima, jedan problem usred proliferacije problema – percepcija koju Kremlj može samo ceniti - rekla je ona.

U praksi, niz problema i sam napad mogli bi da razvodne argumente za pomoć Ukrajini, potkopavajući argumente pobornika takve podrške da sudbina Zapada i sveta visi o koncu.

Putin širi uticaj

Bez obzira na ishod prepirki oko pomoći Ukrajini u Sjedinjenim Državama, Putin bi iranski napad na Izrael mogao da vidi kao šansu da poveća uticaj Moskve na Bliskom istoku, gde se čini da je obnavljanje uticaja koji je drastično presušio nakon raspada Sovjetskog Saveza bilo duboko važno za Putina otkako je došao na vlast pre četvrt veka.

Rat Rusije protiv Ukrajine zaoštrio je njene veze sa Iranom. Iran jeste podržao napad obezbeđujući dronove za napade i tehnologiju za njihovu proizvodnju, ali Putin se godinama udvarao regionalnim neprijateljima Irana, uključujući Izrael i zemlje Persijskog zaliva, kao što je Saudijska Arabija, kao deo njegovih napora da poveća uticaj Moskve na Bliskom istoku.

Kremlj se možda nada da bi, uprkos tome što su njegovo oštrije okretanje Teheranu i njegov odgovor na rat Izrael-Hamas, naškodili njegovim odnosima sa Izraelom, bliskoistočne veze Moskve sa više pipaka mogle da mu daju značajnu regionalnu ulogu u narednim mesecima ili godinama.

- Budući da je Rusija sve bliži partner Iranu, Kremlj bi mogao da računa na to da će se sa Iranom koji se penje uz stepenice eskalacije povećati sopstvena vrednost Rusije i njenog uticaja na zalivske države – budući da bi zalivske države mogle da gledaju na Moskvu ( i Peking) kao na jedine igrače sa izvesnim uticajem u Teheranu, a samim tim i kao sagovornike koji bi mogli da pomognu u obuzdavanju Iranaca - rekla je Note za RSE.

To je klasičan pristup za Putinovu Rusiju: pomozite u stvaranju problema, u ovom ili onom stepenu, a zatim ponudite pomoć za njihovo rešavanje – na način koji koristi Kremlju. Međutim, kao što su to činili usred napada Hamasa na Izrael i rata u Gazi koji je usledio, analitičari Rusije i regiona kažu da Moskva ne želi sveopšti rat između Izraela i Irana.

- Taj scenario bi doneo značajne rizike za Rusiju - rekla je Note. To bi zakomplikovalo rusko vojno prisustvo u Siriji, a težak udarac Iranu mogao bi da umanji deo snage Moskve protiv Ukrajine.

Štaviše, „potpuni rat bi gotovo sigurno okončao rusko balansiranje u regionu (ma koliko on već postao slab). To bi primoralo Rusiju da izabere stranu“.

Iako se Moskva sve više približila Iranu i njegovim posrednicima otkako je pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu, ona svakako ne želi da u potpunosti bude na strani Irana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI