ŠOLC DIŽE SEBI CENU Nemačka zarađuje milijarde na Ukrajini?

Putin, naime, ne telefonira nijednom zapadnom političaru, a na nove pakete sankcija u Moskvi su se odavno navikli. S druge strane, Zapad strahuje od mogućeg poskupljenja energenata.

U jednom intervjuu, Šolc je izjavio da će sa Putinom razgovarati "kad dođe vreme", a uslov je da Rusija povuče vojsku sa teritorija na istoku Ukrajine. Poslednji put, Šolc je sa Putinom razgovarao decembra 2022.

I predsednik Francuske Emanuel Makron veli da bi podigao slušalicu ako telefonira Putin, ali "samo ima predlog kako da se okonča rat u Ukrajini". Da bi dao do znanja da neće prvi zvati Putina, Makron je poručio "nisam menjao broj telefona, pa ako u Kremlju imaju šta da kažu, neka zovu".

To znači da do isteka mandata Šolcu i Makronu, kao i njihovom američkom kolegi Džozefu Bajdenu, razgovora sa Putinom neće biti. Putin je na poslednjoj velikoj konferenciji kazao da je Makron prekinuo "dobre odnose sa Rusijom i ako u Parizu žele da ih obnove, neka nazovu".

Sve to pokazuje da ne postoje realni uslovi za uspostavljanje političkog dijaloga na relaciji Moskva-Berlin i Moskva-Pariz. Do kraja mandata ni predsednik SAD Džozef Bajden neće razgovarati sa Putinom, pa ne treba očekivati da će bilo ko iz orkestra NATO podići slušalicu. Uostalom, Putin je odavno ocenio da se o kraju rata može razgovarati samo sa rukovodstvom Ukrajine i Amerikancima kao glavnim sponzorima i režiserima rata u Ukrajini.

Ranije je Makron smatrao da treba podržavati dijalog sa Kremljom zbog traženja rešenja, objašnjavajući da niko ne može da promeni geografiju i ljude. Poslednji put, Makron i Putin razgovarali su u septembru 2022. Od tada je Makron postepeno menjao retoriku da bi došao do stava da treba slati vojnike u Ukrajinu.

Nemačka je, međutim, kategorična da neće slati vojnike na ukrajinski front, ali će njene kompanije zarađivati na pravljenju oružja i municije. Vojni koncern "Rajnmetal" je lane dostigao poslovni rekord. Direktor tog koncerna Armin Paperger samouvereno je kazao domaćim novinarima da očekuje rast profita na proizvodnji i modernizaciji oružja za članice NATO. Lane je prodaja kompanije porasla za 12 procenata, a narudžbine su dostigle 38,3 milijarde evra, što je 12 milijardi evra više nego 2022. godine.

Ukrajinska ministarka ekonomije Julija Sviridenko kaže da u Kijevu planiraju otvaranje pet fabrika oružja i municije sa zapadnim kompanijama. Četiri fabrike u Ukrajini planira da otvori upravo nemački "Rajnmetal", a pre svih na redu je proizvodnja artiljerijskih granata po standardu NATO kalibra 155 milimetara.

Po novom britansko-ukrajinskom dogovoru o vojnoj saradnji i Englezi će praviti fabrike u Ukrajini. U Londonu tvrde da se radi o desetak projekata - od remonta zapadne tehnike do novih tehnologija za zaštitu od dronova. Za sada se zna da će britanska kompanija "BAE Sistems" graditi pogon za remont lakih tenkova L119.

Rukovodstvo u Kijevu je lane organizovalo međunarodni skup na kome su predlagali zapadnim kompanijama da otvaraju svoje fabrike u Ukrajini. Ali interes je bio mali jer su na Zapadu svesni da bi Rusi saznali gde su ti pogoni i sravnili ih sa zemljom hipersoničnim raketama. Zbog toga u Kijevu smatraju da deo proizvodnje treba da bude pod zemljom.

Habek bez najave u Kijevu

Vicekancelar Nemačke, kopredsednik Zelenih Robert Habek iznenadno je juče u Kijev i doveo privrednu delegaciju. Poseta je držana u tajnosti iz bezbednosnih razloga. U fokusu su jačanje ukrajinske ekonomije i odnosa sa Nemačkom. Habek, kao ministar ekonomije, želi i da pripremi junsku konferenciju o oporavku Ukrajine u Berlinu.

- Da, Ukrajina se bori za sopstveno samoopredeljenje, ali i za vrednosti koje ujedinjuju i definišu Evropu - poručio je Habek, koji potom putuje u susednu Moldaviju. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI