KOMPLIKUJE SE SITUACIJA ZA PUTINA Ekonomiju je digao, ali sada kreće pravi problem
Rastuća strukturna militarizacija ruske ekonomije sve više komplikuje napore Kremlja da okonča rat u Ukrajini. Suprotno očekivanjima da će ekonomska ograničenja osujetiti sposobnost Rusije da održi svoj rat u Ukrajini i istraje u borbi, pretnja ekonomskog kolapsa je ta koja bi mogla da primora Vladimira Putina i njegove zvaničnike da udvostruče militarizaciju i traže načine za dalju konfrontaciju, čak i ako agresija na finsku Ukrajinu.
Naime, kako analizira za Fajnenšel tajms Elina Ribakova, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju i direktor programa međunarodnih odnosa na Kijevskoj školi ekonomije, ruska privreda je prošle godine porasla za 3,6 odsto, a predviđa se da je ojačaće za više od tri odsto 2024. Uprkos opsežnim sankcijama i izvoznim ograničenjima, za koje se očekuje da će dugoročno ometati investicije i potencijalni rast, ruske vlasti se hvale kratkoročnim uspehom u izbegavanju duboke recesije 2022. i postizanju snažan rast nakon toga.
Veliki deo ovog uspeha zavisi od širenja vojno-industrijskog kompleksa. Zakasnelo i neefikasno uvođenje ograničenja cena nafte omogućilo je Moskvi da poveća fiskalne prihode i iskoristi ih za stimulisanje domaće privrede. I dok izvozna ograničenja ometaju rusku vojnu proizvodnju i čine je skupljom, ona još uvek nisu dovela do ekonomskih zagušenja ili poremećaja u lancima snabdevanja.
Rast u svim pravcima
Fiskalna potrošnja je usmerena na podršku proizvodnji vezanoj za rat. Direktna vojna potrošnja se više nego utrostručila na više od 100 milijardi dolara, ili šest odsto BDP-a, u poređenju sa periodom pre invazije na Ukrajinu. Pošto je više od četvrtine državne potrošnje Rusije skriveno od javnosti, stvarna potrošnja vezana za rat će verovatno biti mnogo veća.
Rusija sada ima 6.000 vojno-industrijskih kompanija, što je ogroman porast u odnosu na predratnu cifru od manje od 2.000. Zajedno, ove kompanije zapošljavaju više od 3,5 miliona ljudi koji rade 24 sata dnevno u tri smene i sa šestodnevnom radnom nedeljom koja postaje norma.
Od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu, radna snaga u ovom sektoru značajno se povećala – najmanje pola miliona novih zaposlenih. Takođe, plate su od početka rata porasle za 20 do 60 odsto, a mnoga preduzeća nude oslobađanja od služenja vojnog roka i služenja vojnog roka. Ta povećana potražnja u vojnom sektoru, zajedno sa velikim gubicima osoblja na ukrajinskom frontu, gurnula je stopu nezaposlenosti u Rusiji na istorijski najniži nivo od 2,8 odsto.
Industrijska proizvodnja je takođe u porastu, vođena sektorima kao što su metalna industrija, mašinogradnja i hemijska proizvodnja. Ovo se bar delimično može pripisati vojno-industrijskom kompleksu. Novo zapošljavanje, rast prihoda i povećana naplata poreza takođe su posledica ratnog buma. Regionalne vlade saopštavaju da je ovaj rast ostvaren „uspostavljanjem novih proizvodnih kapaciteta, što uključuje izgradnju industrijskih kompleksa, razvoj preduzeća i otvaranje značajnog broja novih radnih mesta”.
Štaviše, regioni koji su godinama jedva "sastavljali kraj s krajem" sada doživljavaju ekonomski procvat zbog preusmjeravanja proizvodnje na ratne napore. Za građane Rusije odluka o podršci ratu više se ne donosi samo pod uticajem političke retorike i propagande – sada je reč o pragmatizmu.
Istovremeno, pomak ka ekonomskim aktivnostima vezanim za rat nije više samo ciklična, kratkoročna politička mjera, već strukturni pomak. Iako bi upravljanje cikličnim prilagođavanjem moglo da se pokaže kao izazov, Banka Rusije ulaže određene napore da „rashladi“ pregrejanu ekonomiju tako što drži kamatne stope na 16 odsto, što je znatno iznad trenutne stope inflacije od 7,7 odsto.
Međutim, zaokret od strukturnih investicija tokom rata bio je i biće veliki izazov. Decenijama se Rusija bori sa nedovoljnim ulaganjima i regionalnom nejednakošću, pri čemu samo nekoliko regiona koji prvenstveno proizvode zajednička potrošačka dobra doprinose sistemu budžetskih transfera.
Činilo se da raniji nacionalni projekti i predsednički dekreti ovo nisu mogli da promene, ali se onda dogodio rat. Ako ruske vlasti pokušaju da zaustave militarizaciju, težak ekonomski udar mogao bi povećati pritisak na Kremlj, koji već pribegava pojačanoj represiji da bi održao vlast. Takođe, moglo bi doći do eskalacije unutrašnjih sukoba zbog ograničenih resursa.
Uzimajući u obzir ove izazove, za ruske vlasti bi mogao biti pragmatičniji izbor da nastave militarizaciju. Umesto da bude ograničenje, zaključuje Ribakova, ruska ekonomija bi na kraju mogla da postane dodatni podsticaj za produženje rata u Ukrajini.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)