ČASNE SESTRE ILEGALNO SEKLE ŠUMU! Napravile haos, sve zakrčile, ljudima sad prete klizišta!

Putevi kojima su građani prolazili sada su blokirani odsečenim granama, a neke od grana vise sa krošnja drveća i predstavljaju opasnost za potencijalne prolaznike. Vlasnik zemljišta sa šumom je Manastir Milosrdnih sestara Sv. Krst koji se takođe nalazi u blizini.

Monahinje su prošlog leta posekle drveće na terenu označenom kao klizište i zato meštani strahuju od potencijalnih odrona. Iako se teren nalazi u širem centru Zagreba, gradske i državne službe nisu zadužene za njegovu kontrolu i nadzor. Održavanje klizišta je zadatak vlasnika, u ovom slučaju manastira. Zbog bespravne seče, manastir je posetio i Državni inspektorat.

„Obeleženo je više od 100 stabala, časni su dobili opomenu Inspektorata“

O slučaju bespravne seče faktografa su obavestili meštani kojima je zasmetao način na koji se vrši seča. Posebno im je smetao nered koji nije uklonjen ni više od pola godine nakon seče. Navode da je seča obavljena prošlog leta i da je obeleženo preko 100 stabala.

„Uglavnom je to zdravo, tehničko drvo, izvučeno je i sređeno oko 80 trupaca, pa odvezeno. Sama seča je trajala skoro mesec i po dana“, rekao je za Faktograf čovek koji živi u obližnjoj ulici. On navodi da je teren obišla inspekcija i da su časne sestre upozorene da moraju da zavedu red u šumi.

Čovek je rekao i da mu je jedan od starešina rekao da su drva namenjena prodaji kako bi se prikupila sredstva za izgradnju hospisa u Vrhovcu. Da monahinje prikupljaju novac za hospis, može se proveriti na internetu, gde piše da su ovih dana organizovale donatorsku večeru u hotelu Šeraton. To su uradili i krajem prošle godine.

Faktograf je upitao Hrvatske šume da li su upoznati sa sečom na klizištu i da li je urađena nezakonito, na što su odgovorili da navedena šuma nije u njihovoj nadležnosti s obzirom da se nalazi na privatnom zemljištu. Sličan odgovor dao je i Grad Zagreb.

Monahinja je rekla da nema opasnosti od odrona, što nije tačno

Faktograf se čuo sa monasima iz manastira u Vrhovcu, a prvi put krajem marta, oko 10 dana nakon upita manastiru na koji nije dobijen odgovor. Tada je stara monahinja Finka rekla novinaru da imaju sve dozvole Ministarstva poljoprivrede nadležnog za privatne šume, da je šumski red uglavnom uspostavljen, livada očišćena i da je još mali deo ogranaka. koje treba ukloniti iz šume.

Povodom tvrdnji da postoji opasnost od odrona, Finka je rekao da manastir postoji već 100 godina, da nije bilo klizišta i da stručnjaci ne bi rekli da treba seći drveće da je opasno.

Međutim, podatak sestre Finke o šumskom redu nije bio sasvim tačan. Iz Faktografa su 21. aprila ponovo posetili šumu i utvrdili da šumski red još nije uspostavljen jer građani i dalje ne mogu da prođu kroz to područje drveća. Osim toga, Finka je prenela netačnu informaciju kada je rekla da nema opasnosti od odrona.

U inspekciji potvrđuju izjave meštana

U međuvremenu je stigao odgovor Državnog inspektorata kojim se potvrđuju izjave meštana Ulice Zatišje, a to je da je inspekcija zbog seče obišla šumu koja se nalazi u njihovom naselju.

Inspektorat navodi da je inspekcijskim nadzorom utvrđeno da je od 16. do 19. oktobra prošle godine oboreno 25 stabala hrasta seduma i nekoliko manjih stabala graba, te da je drvni sortiment uklonjen sa sastojine, a nije uspostavljen šumski red.

„Protiv izvršioca, šumarska inspekcija Državnog inspektorata podigla je optužnicu za obavljanje šumarskih poslova bez registracije i dozvole u ​​skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o šumama, za koje je oglašen krivim u decembru mesecu“, navodi se u Državnoj. Odgovor Inspektorata.

Međutim, u Zakonu o šumama, u članu 87, koji se odnosi na prekršaje malih šumoposednika, jasno je navedeno da će mali šumoposednik biti kažnjen novčanom kaznom od 1.320 do 2.650 evra ako, između ostalog, „ne angažuje licencirani i registrovani izvođač radova, a za stručne poslove ne angažuje ovlašćenog inženjera“.

Inspekcija nije kaznila manastir, već šumara kojeg je manastir angažovao

Inspekcija je, suprotno zakonu, odlučila da manastir neće kazniti, već da bude kažnjen samo šumar koji je izveo radove. Šumara je angažovao manastir.

Faktografa je interesovalo zašto inspekcija nije podigla optužnicu protiv manastira, u čijem je vlasništvu šuma, kada to predviđa sam Zakon o šumama. Inspektoratu su rekli da su teren obišli pre 10-ak dana i da šumski red još nije uspostavljen. Pitali su čija je tačno odgovornost i koje su nadležnosti Inspektorata po ovom pitanju.

Odgovorili su da protiv vlasnika njive nije podignuta optužnica jer je zahtev za doznaku stabala uredno podnet. To je tačno, ali i dalje ne objašnjava zašto nije podneta prijava protiv vlasnika šume ako je angažovao nelicenciranog izvođača, što predviđa Zakon o šumama. Inspektorat je ignorisao pitanje neuspostavljanja šumskog reda.

Nije jasno zašto je šumar kažnjen

Iz zagrebačkog Opštinskog prekršajnog suda rekli su da je optuženi šumar oborio drveće na zahtev časnih sestara. Optužen je da je izvršio prekršaj iz člana 50. stav 1. Zakona o šumama, kažnjiv iz člana 92. stav prvi tačka deseta istog zakona.

U članu 50. Zakona o šumama navodi se da poslove u šumarstvu mogu obavljati isključivo licencirani i registrovani izvođači, a stručne poslove ovlašćeni inženjeri. Međutim, član 92. tačka 10. (po kojoj se kažnjava šumar bez dozvole) odnosi se na prekršaj fizičkog lica koje nije šumovlasnik, koje bez dozvole šumoposednika upravlja motornim vozilom van šumskih puteva.

Nejasno je da li je šumar kažnjen zato što je obavljao šumarske poslove bez dozvole i registracije, kako nam je rečeno u inspekciji, ili zato što je bez dozvole časnih sestara vozio motorno vozilo van šumskih puteva. Taj scenario je pomalo nelogičan jer je pomenuti šumar izvršio seču upravo na zahtev časnih sestara, piše Faktograf.

Šumar je prekršaj priznao i oglašen krivim i kažnjen sa 300 evra sa troškovima postupka od 14 evra. Sestra Finka je upitana da li je upoznata sa činjenicom da je šumar koji je izvodio radove završio na sudu jer su ga angažovali. Rekla je da ne zna.

Zaposlenik Hrvatskih šuma preporučio je šumara časnim sestrama

Prema Elaboratu sa smernicama gazdovanja koji nam je poslala monahinja Finka, Ministarstvo poljoprivrede poslalo je u pomenutu šumu ukupno 103 stabla ukupne drvne mase oko 144,34 m3. To su raskošni hrast, bagrem, pitomi kesten, obični grab i tvrda belica.

U istoj studiji piše da se šumski red mora uspostaviti tri meseca nakon seče. Faktograf je pitao zašto još nije uspostavljen šumski red, pola godine nakon seče, gospođa je rekla da se šumar koji je obavljao posao razboleo i da trenutno ne može da završi posao.

Novinara je zanimalo i da li je u manastiru poznato da šumar nije registrovan. Sestra Finka je rekla da im je izvođača radova preporučio radnik Hrvatskih šuma Ljupko Bagarić. Kaže da im je bio veliki problem da nađu radnika za radove u šumi, pa im je Bagarić ponudio pomoć.

Bagarić nije mnogo rekao Faktografu, ali je potvrdio da je izdao propratno pismo. To je dokument koji se izdaje pre transporta drvnih i nedrvnih šumskih proizvoda i drveta posečenog van šuma i šumskog zemljišta, a izdaje ga licencirani izvođač. Ovaj dokument sadrži podatke o količini izvađenog drveta iz šume, da li je posečeno za sopstvene potrebe ili za prodaju, i koje je njeno konačno odredište, odnosno kom kupcu i u koje skladište ide.

Gde je drvo završilo?

Više od 100 stabala koja su prebačena imaju određenu ekonomsku vrednost. Bagarića su pitali da li možda zna gde je drvo završilo, na šta je on odgovorio. „Ne znam kome su to prodali“, rekao je on i kasnije izjavio da ne zna gde je završio. Ili u pilani ili je poklonjeno“, rekao je on i dodao da je vernik i da pomaže Crkvi bez obzira na sve.

Faktograf je želeo da sazna koja je tačno njegova uloga u seči, pa su Hrvatskim šumama poslali još jedan upit, pošto su na prvi odgovorili da privatne šume nisu u njihovoj nadležnosti.

Iz Hrvatskih šuma odgovorili su nam da u predmetnoj šumi nisu vršili dopremanje stabala, iako Hrvatske šume sa najvećim brojem ovlaštenih šumarskih inženjera mogu obavljati poslove iz oblasti šumarstva za sve faze pripreme, izvođenja i nadzora radova. . Potvrdili su da je Ljupko Bagarić zaposlenik Hrvatskih šuma.

„Milosrdne sestre Sv. Križa obratio se njihovom kolegi ovlašćenom inženjeru šumarstva Ljupku Bagariću, dipl. djelatniku Hrvatskih šuma za uslugu premjera, označavanja i izdavanja tovarnog lista (tovarnog lista) za okruglu i četvrtastu građu, što je njegov kolega Ljupko Bagarić uradio na osnovu propisa koji uređuju ovo područje“, odgovorili su iz Hrvatskih šuma.

Klizište

Deo posečene šume nalazi se na terenu označenom kao područje opasnosti od klizišta. To se može vidjeti na karti koja je nastala u sklopu projekta „Primijenjena istraživanja klizišta za razvoj mjera za ublažavanje i prevenciju rizika PRI-MJER“, koju su izradili istraživači sa Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta u Zagrebu i F. građevinarstva na Sveučilištu u Rijeci.

Meštani su ispričali da je pre 20-ak godina na tom mestu došlo do klizišta i da se klizište aktiviralo samo 100 metara od zgrade. U publikaciji Hrvatske platforme za smanjenje rizika od katastrofa navodi se da su klizišta razorne pojave, često potpomognute ljudskom aktivnošću.

 Index.hr

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI