EVO ŠTA ĆE SE DESITI AKO JE IRANSKI PREDSEDNIK POGINUO Zakon je jasan, ali hoće li biti značajnih promena

Područje je kamenito, maglovito i kišovito, a ovi uslovi su veoma otežali potragu.

Ebraham Raisi posle vrhovnog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, on je najmoćniji čovek u zemlji. Pre nego što je postao predsednik, Raisi je bio na čelu iranskog pravosuđa.

Redovno se pominjao kao potencijalni naslednik 85-godišnjeg ajatolaha Hamneija. Raisi se u nedelju vraćao iz posete Azerbejdžanu, gde se sastao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

Kandidovao se za predsednika 2017. kada je izgubio od Hasana Rohanija, koji je dve godine ranije učestvovao u istorijskom dogovoru sa SAD i zapadnim silama o zaustavljanju iranskog nuklearnog programa. Ponovo se kandidovao 2021. Raisi je na kraju pobedio sa 62 odsto glasova. Ipak, izlaznost je bila najmanja u istoriji Islamske Republike. Prema iranskim politikolozima, njegova podrška je oko 50 odsto. Međutim, jasno je da je Raisi politička ličnost po pitanju oko kojeg su Iranci duboko podeljeni.

Bio je tužilac u nekoliko gradova, na čelu strogog iranskog pravosuđa. Zatim je postao glavni sudija Irana. Uživao je naklonost ajatolaha, koji ga je gurnuo na putu ka političkoj lestvici u Iranu.

Kao predsednik Irana, Raisi je u velikoj meri oblikovao iransku spoljnu politiku, koja je sve manje suzdržana u konfrontaciji sa Izraelom. Strateški, Raisi je podržavao i pokretao širenje uticaja Irana u regionu i aktivno učešće na međunarodnoj sceni. Raisi je podržao program obogaćivanja uranijuma do nivoa potrebnog za nuklearno oružje. On je javno podržao napad na Izrael u aprilu kao odmazdu za napad na iranski konzulat u Siriji.

Šta u slučaju smrti?

Ako predsednik umre na funkciji, iranski zakon predviđa da njegov prvi potpredsednik preuzme dužnost. Nakon toga, izbori moraju biti raspisani i održani u roku od šest meseci. Prvi potpredsednik je Mohamed Mohber, konzervativni političar.

U slučaju Raisija, o njemu se govorilo kao o potencijalnom nasledniku ostarelog i bolesnog ajatolaha Hamneija (85), prvog čoveka Irana. Pored Raisija, kao kandidat za tu čelnu funkciju pominjao se i sin vrhovnog verskog poglavara.

Strani komentatori komentarisali su u nedelju da će u slučaju smrti predsednika Raisija vlast ne očekuju značajne promene. Međutim, nema politički jakih ili istaknutih ličnosti koje bi bile logičan izbor.

Iranom, zapravo, upravlja moćna, velika elita i tokom decenija su uspostavljena čvrsta pravila ponašanja, piše Jutrarnji.hr.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI