Nova Kaledonija
Foto: EPA/EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

Nemiri su započeli usled političkih tenzija između domorodačkih Kanaka i doseljenika, teških ekonomskih uslova i nezadovoljstva lokalnim vlastima. Ove napetosti dovele su do nasilnih sukoba, pljački i blokada koje parališu život na ostrvu.

U pokušaju da stabilizuju situaciju, australijska i novozelandska vojska su poslale avione za evakuaciju turista, dok je francuska vlada poslala dodatnih 1.000 policajaca kako bi smirila situaciju.

Sanja Klisarić, stručnjak za antiterorizam, uporedila je situaciju u Novoj Kaledoniji sa Švedskom, koja se suočava sa rastućim problemima zbog integracije migranata i povećanog kriminala.

- Mnogo se brzo desilo sve u Evropi da bi moglo da se stanovništvo poveže jedno sa drugima. Sve je to urađeno da bi iznikao takav konflikt. To naseljavanje, da kažemo, arapsko proleće i arapska jesen su upravo i odredili ovu sada svakodnevicu. Jer ta količina stanovništva koja je migrirala u tom trenutku za cilj ne imala njihovo spasenje. Ove sada migracije nisu njihovo spasenje i put u bolji život, nego apsolutno jedna destabilizacija. Tu se ne radi o verskoj podeli, već kulturološkoj - rekla je i dodala:

Demonstracije u Novoj Kaledoniji

Printscren/Twitter

 

 

- Svako ima pravo da veruje nešto i iskreni vernik nikad neće imati potrebu da dokazuje svoju veru i da nekoga ko ne pripada toj veri na bilo koji način diskriminiše ili ugrožava. Sistemi su ti koji su uključeni u čitavu njihovu asimilaciju, a koji za cilj imaju destabilizaciju. Primer za to je recimo Švedska. Svi znamo šta je Švedska predstavljala do pre nekih osam ili deset godina, a vidimo šta se dešava danas. Sada podseća na neku vrstu građanskog rata. Vi imate neprekidne sukobe. Stanovništvo koje tamo živi, žive u nebezbednim okolnostima. Ulične bande, prave haos. Kada kažem ulične bande, treba vrlo jasno definisati koje su tu ulične bande. Nisu to Šveđani koji su se napijali i poludeli. To su upravo dosiljenici za koje se smatra da nisu imali adekvatno asimilaciju i da država nije pružila puno. Pa šta je pružila ako im nije pružila maksimum? Oni su tamo živeli na račun države i imali su sve ono što nisu mogli ni da zamisliti da imaju u svojoj matičnoj državi, ali nisu imali potrebu da se asimiluju. Da bi sada došli autohtoni Šveđani u situaciju da prioritet prilikom zapošljavanja imaju doseljenici, odnosno ljudi koji i prave probleme u čitavom tom sistemu, a najveći problem je taj što su oni intenzivno su se infiltrirali u institucije.

Alo.rs/Kurir.rs

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading