KATASTROFA U NAJAVI Šta čeka nemačku vladu posle debalka na izborima za EP

Nemački Demohrišćani pozivaju na nove izbore, kao u Francuskoj. Ali, socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc nema interesa za to, piše Dojče vele.

Francuski predsednik Emanuel Makron reagovao je odmah. Posle poraza koji je njegov partijski savez pretrpeo na evropskim izborima, on je u nedelju uveče raspisao nove izbore za Nacionalnu skupštinu, odnosno francuski parlament.

I nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) je posle evropskih izbora shvatio da su takozvane "semaforske stranke" (SPD, Zeleni i Liberali) koje sačinjavaju njegovu saveznu vladu očigledno izgubile. Socijaldemokrate su sa 13,9 odsto ostvarile najgori rezultat ikada na nekim nacionalnim izborima. Zeleni su pali na 11,9 procenata. Liberali (FDP) su dobili 5,2 odsto.

Katastrofa sa najavom

Troje od četvoro građana Nemačke nezadovoljno je saveznom vladom, a podrška strankama koje je sačinjavaju odavno je na niskim granama. Situacija se još više pogoršala na ovim evropskim izborima. Čak je i delimično desničarsko-ekstremistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) prošla bolje sa 16,5 odsto osvojenih glasova.

Jasni pobednik izbora su Demohrišćani, savez CDU i CSU, koji su zajedno dobili oko 30 odsto. Njihov plan da glasanje za Evropski parlament predstave kao nacionalne izbore se isplatio. „Još jedan razlog da glasate za CDU – semafor“ – to je bila jedna od poruka sa plakata CDU poslednjih dana pred evropske izbore.

Novi izbori kao u Francuskoj?

Lideri CDU Fridrih Merc i CSU Markus Zeder pozivaju na nove izbore u Nemačkoj. Evropski izbori su bili „glasanje o semaforskoj koaliciji“ i „jasno izglasavanje nepoverenja“ kancelaru, rekao je Zeder u Minhenu. Šolc, dodao je, više nema ni legitimitet, niti uživa poverenje među stanovništvom. „Olaf Šolc je kralj bez zemlje. A ako vladajuća semaforska koalicija jednostavno nastavi kao do sada, to će, kaže Zeder, „duboko frustrirati ljude“.

Redovni izbori 2025. godine

Ali, vanredni izbori za semaforsku koaliciju ne dolaze u obzir. Portparol vlade Štefen Hebeštrajt naglasio je u ponedeljak da se o tome nije razmišljalo „ni sekunde“. U Nemačkoj se očekuje da sledeći saziv Bundestaga bude izabran redovno, na jesen 2025. godine. „Planiramo da to na taj način i sprovedemo“, rekao je Hebeštrajt. Planirano je da vlada potraje četiri godine.

Foto:AP

 

Njihova odluka je takva verovatno i zbog činjenice da bi nemački kancelar – za razliku od francuskog predsednika – na vanrednim izborima verovatno izgubio. Makrona direktno bira narod i na funkciji je do 2027. godine, dok nemačkog kancelara bira većina poslanika u Bundestagu.

Novi izbori rizik za SPD, Zelene i Liberale

Iz razloga političke stabilnosti, u Nemačkoj nije tako lako raspustiti Bundestag i raspisati vanredne izbore. Preduslov je da kancelar više nema većinu poslanika iza sebe u parlamentu. Šolc bi u tom slučaju mogao da zatraži od saveznog predsednika da raspusti Bundestag i raspiše nove izbore.

Ali SPD, Zeleni i Liberali za to nemaju nikakvog interesa. Pored gubitka vlade, brojni poslanici bi verovatno morali da strahuju i da više neće biti izabrani u Bundestag.

Tenzije u vladajućoj koaliciji

Postavlja se, međutim, pitanje da li je strah od gubitka vlasti dovoljan da se prevaziđu centrifugalne sile i problemi u vladajućoj koaliciji. Odnos SPD, Zelenih i Liberala odavno nije dobar.

Politički sporovi su svakodnevni i stalno se potvrđuje da su politički interesi dve fundamentalno levičarske stranke i jedne ekonomski-liberalne stranke veoma različiti.

Spor u koaliciji naneo štetu

Za generalnog sekretara SPD-a Kevina Kinerta, to je jedan od razloga za loš rezultat njegove stranke na evropskim izborima – kako je rekao nakon sastanka Izvršnog odbora SPD-a u Berlinu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je to tako i zbog toga kako same vladajuće stranke gledaju na semaforsku koaliciju.

Članice koalicije su, naime, poslednjih meseci u više navrata naglašavale da njihov rad mora biti bolji, konstruktivniji i ciljaniji, ali gotovo ništa nije postignuto i Kinert sve više shvata da se ti sukobi neće srećno rešiti. „Malo je verovatno da će se sutra sve to smiriti, ako se svi udruže“, kaže on.

Rupa od milijardu dolara

U stvari, spor će se verovatno još više rasplamsati. Vlada planira da 3. jula predstavi nacrt saveznog budžeta za 2025. godinu. Pritom u kalkulacijama o prihodima i rashodima države postoji ogromna rupa koja se meri milijardama. O tome kolika je ona zaista, savezni ministar finansija i lider FDP-a Kristijan Lindner i dalje ćuti.

Procene se kreću od 25, do 50 milijardi evra. Lindner želi da uštedi novac pre svega na socijalnim davanjima i tako nastavi da se pridržava odredbe o „kočnici zaduživanja“. To pravilo je, naime, upisano u Osnovni zakon (ustav Nemačke) i ono predviđa da država može da troši samo onoliko novca koliko prihoduje. Međutim, mnogi u SPD-u i među Zelenima želeli bi da suspenduju dužničku kočnicu i da svežim kreditima zapuše rupe u budžetu.

Uloga Liberala u održavanju vladine većine

Lindner je još pre evropskih izbora zapretio da će svako ko želi da suspenduje kočnicu zaduživanja morati da potraži drugu većinu u parlamentu. Za njegovu stranku je fiskalna disciplina politički kredo i ona ne može sebi da dozvoli da od toga odstupi. Drugim rečima, Liberali bi u tom slučaju verovatno napustili koaliciju.

Kancelar Šolc to zna i on apsolutno želi da održi koaliciju na okupu. Zato se izričito slaže s Lindnerom po pitanju kočnice zaduživanja – na veliku žalost njegove SPD, u kojoj se zbog toga i pre evropskih izbora glasno gunđalo. „Nije moguće da se uštedi 30 ili 40 milijardi iz saveznog budžeta“, govorio je na primer kopredsednik SPD-a Lars Klingbajl.

Budućnost semaforske koalicije

Sada, posle evropskih izbora, vodeće socijaldemokrate biće samo još glasnije. Sigurno je da nećemo podržati bilo kakve rezove koji ugrožavaju socijalnu koheziju, rekao je generalni sekretar Kinert. On kaže da ne može da zamisli „nikakav scenario“ u kojem bi SPD pristala na takav budžet. „Čista socijaldemokratija, više SPD-a u koaliciji“ – to su zahtevi koji se iz centrale stranke upućuju kabinetu kancelara. Da li Šolc to može da primeni?

Njegov dosadašnji pristup je bio da poentira sa oprezom i da se profiliše kao medijator u sukobima. Na evropskim izborima se na primer predstavljao kao „mirovni kancelar“ – ali to očigledno nije uspelo.

Šolc – demonstrativno miran

Olaf Šolc nakon poraza na izborima ne deluje ni depresivno, ni zamišljeno. Kao da se ništa nije desilo, on je u noći nakon glasanja opušteno prošetao po izbornom štabu SPD-a i pravio selfije sa svojim stranačkim drugovima.

Kriza još jednom pokazuje da Šolc nije tip osobe koja deluje naprečac. Naprotiv. Ni otpor, ni poraz ga nikada nisu zaustavili. To se više puta pokazalo u njegovoj političkoj karijeri dugoj više od tri decenije. Kada bi pao, ustao je i nastavljao dalje.

FDP i Zeleni posle evropskih izbora

Ali, ni lider FDP-a Kristijan Lindner ne pokazuje spremnost na kompromis. U poređenju sa saveznim izborima 2021. godine, njegovi Liberali jesu izgubili, ali su u poređenju sa evropskim izborima 2019. u stvari malo poboljšali svoj rezultat. Linder to tumači kao „snažan signal stabilizacije koji želimo i politički da iskoristimo“.

Kad se tome dodaju još i Zeleni, možda se može zamisliti šta sve čeka semaforsku koaliciju. Lider stranke Zelenih Omid Nuripur upozorava koalicione partnere da moraju da vode računa o tome da „mi zemlju stavljamo ispred stranačkih boja“. To posebno važi za predstojeće pregovore o budžetu. Nuripur tome dodaje, gotovo molećivo, da nema smisla „nastaviti da se spor vodi javno“.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI