Bajden i Zelenski
Foto: Printscreen/Foto: Twitter/printscreen

To je predmet ’Sporazuma o bezbednosti SAD i Ukrajine’ koji su tokom samita Grupe 7 u Italiji potpisali predsednici Džozef Bajden i Volodimir Zelenski. Dokument, koji ipak nema snagu pravog ugovora između dve države, je potpisan u trenutku kada Rusija drži inicijativu u ratu.

„Sve što imamo ide u Ukrajinu da bi se podmirile njihove potrebe,“ rekao je Džozef Bajden tokom zajedničkog obraćanja posle potpisivanja sporazuma s Vladimirom Zelenskim. Od drugih saveznika je tražio da sačekaju red kada je reč o dopremi naoružanja, jer je Ukrajina najvažnija. „Trajni mir u Ukrajini mora biti postignut tako da Ukrajina bude sposobna da same sebe odbrani sada i odvrati agresiju u budućnosti,“ dodaje Bajden.

„Ovo je sporazum o saradnji i o tome kako će naše zemlje postati jače. Ovo je sporazum o koracima kojima se garantuje održivi mir i zbog toga će od njega imati koristi svi u svetu,“ kaže Volodimir Zelenski. Ukrajinski predsednik dodaje da sporazum obezbeđuje naoružanje, „konkretno sistem Patriot i vrlo konkretno eskadrone borbenih aviona“ među kojima su i poznati borbeni avioni tipa F-16.

Bajden

Shutterstock

 

STRAH OD POVRATKA TRAMPA

Zapadni mediji ovaj potez ocenjuju kao pokušaj američkog predsednika da obezbedi trajniju pomoć Ukrajini u ratu s Rusijom, ali i da spreči da takvu pomoć zaustavi njegov protivnik Donald Tramp, ako pobedi na izborima u novembru. Poslednja tranša pomoći Ukrajini vredna 60 milijardi dolara odlagana je mesecima, jer su republikanci u Kongresu od demokrate Bajdena tražili da se prvo reši pitanje zatvaranja granice s Meksikom da bi se sprečio ulazak velikog broja nelegalnih imigranata.

Donald Tramp se tokom sastanka s vođama republikanaca u Vašingtonu, u koji se vratio prvi put od nereda 6. januara 2021. godine, usprotivio sprovođenju tog paketa pomoći. U intervjuu za jedan podkast Tramp je izjavio da ima „vrlo dobre“ odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, iako je prema njemu imao tvrd stav kada je reč o naftovodu Severni tok 2, koji nikada nije ni proradio, a uništen je u ekploziji na jesen 2022. godine. Tramp nije jasno rekao da li bi obustavio pomoć Ukrajini, ali je još ranije je tvrdio da bi rat Rusije i Ukrajine bio završen za 24 časa ukoliko bi on ponovo bio u Beloj kući, kroz razgovore s Putinom i Zelenskim.

TRAMP I RANIJE OTKAZIVAO SPORAZUME

Posle potpisivanja sporazuma se oglasio i nekadašnji Trampov savetnik za državnu bezbednost. Džon Bolton kaže da bi, „ako bi Tramp bio inaugurisan u podne 20. januara sledeće godine, do pet posle podne bi bi ovaj sporazum bio u celosti ukinut“. Tramp je tako nešto već uradio, kada je SAD jednostrano povukao iz Pariskog sporazuma o klimi, i još važnije, iz Sveobuhvatnog sporazuma s Iranom, kojim je bio uspostavljen mehanizam kontrole korišćenja nuklearnih tehnologija.

ZAJAM ZA UKRAJINU OD RUSKOG NOVCA

Tokom samita Italiji Grupe 7 u Pulji, najrazvijenije države su Ukrajini dodatno obećale finansijski zajam u iznosu od 50 milijardi dolara, a deo tog novca bi bio usmeren na obnovu srušene infrastrukture. Značajan deo tog iznosa potekao bi od kamate na ruski novac koji je trenutno „zamrznut“ u zapadnim bankarskim sistemima. U prvom trenutku, evropske države u G7 su se protivile ovom planu, jer je neizvesno kako će Ukrajina otplatiti taj zajam, ali su na kraju pristale. „To je snažna poruka, da se uverimo da ne plaćamo mi za štetu koju je izazvala Rusija, nego da to plati Rusija,“ izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Rusija je već ranije objavila da će, ukoliko ova sredstva budu uzeta, to smatrati krađom.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading