BAJDEN JE TEŠKO BOLESTAN? Bela Kuća se oglasila o zdravstvenom stanju predsednika SAD

Ako bi se, na primer, Džo Bajden prijavio za posao menadžera u prodavnici, vrlo je verovatno da bi poslodavac primetio njegove fizičke i mentalne nedostatke i da bi intervju bio završen nakon prvog kontakta, osim u kompanijama koje preferiraju iskustvo zaposleni na određeno vreme na pozicijama koje ih ne uključuju u previše izazovne situacije.

Ali pošto se Bajden kandiduje za predsednika, bez obzira na godine, uživa žestoku podršku medijskih kuća, njihovih urednika, komentatora i novinara, koji veoma agresivno govore da se varaju svi koji tvrde da aktuelni predsednik ne može biti sposoban za novi mandat obmanjuju javnost - insinuiraju i podvaljuju.

Istovremeno, isti mediji koji brane Bajdena izvestili su o specijalnom timu savetnika u Beloj kući sa zadatkom da spreči da Bajden ponovo oklizne u javnosti. Da li je uopšte u skladu sa ustavom i zakonima imati tim koji će prikriti pravog predsednika i učiniti ga sposobnijim nego što objektivno jeste? Da li igra dvostrukih aršina u analizama Bajdena ili Donalda Trampa dostiže potpuni apsurd?

Sve je nejasnije kako je moguće da demokrate u Sjedinjenim Državama ne mogu da nađu pogodnijeg kandidata, već bacaju sve karte na polarizirajući obračun sa Trampom u kojem Bajden objektivno nema posebnih šansi za pobedu, što čini javne narative još čudnije.

Njujork tajms objavio je istraživanje u kojem se pita ko bi postao predsednik ako bi glasalo svih 200 miliona američkih glasača. Iako je jaka teza demokrata i liberalnih medija da je visoka izlaznost isključivo zasluga njihovog kandidata, istraživanje je otkrilo da bi sa 100 odsto izlaznosti Tramp imao prednost od 2 procentna poena. Šta će biti potrebno da demokrate u SAD shvate da je Bajden prestar i nepopularan da bi bio predsednik? Nije li zabrinjavajuće što nesrazmera javnih procena sposobnosti lidera demokrata u odnosu na njegov stvarni fizički i mentalni potencijal počinje da liči na (samo)obmanu medija u jednopartijskim režimima o superiornosti lidera?

U nastavku pogledajte snimak u kome su „zlonamerni ljudi” montirali video snimke javnih nastupa sa zapažanjima stručnjaka raznih profila, prema kojima su procene smanjenih fizičkih i mentalnih sposobnosti Bajdena perfidne političke podvale.

Na snimku stručnjaci odbacuju svaki nagoveštaj Bajdenove nekompetentnosti, zgroženi su napadima kao da su u pitanju zlonamerne manipulacije. Neki tvrde da Bajden nije uhvaćen ni u kakvom prekršaju. Video o neskladu između Bajdenovog stvarnog fizičkog i mentalnog učinka i percepcije Bajdena koja bi bila poželjna njegovim pristalicama pomalo liči na žestoku političku satiru iz britanskih TV serija. Ali ovde se radi o stvarnom političkom životu.

Može se primetiti da se iracionalnost odbrane Bajdenovih političkih pozicija ne manifestuje samo kroz bizarno zatvaranje očiju pred njegovim godinama, već i u svim drugim javnim polemicama. Dvostruki standardi se sve više primenjuju u američkoj politici.

Uzmimo za primer poslednje suđenje Donaldu Trampu, gde je zbog isplate 130.000 dolara Stormi Danijels bivši (a verovatno i budući) predsednik osuđen po 34 tačke optužnice sa osnovnom tezom da se bavio finansijskim kriminalom kako bi spasio svoju predsedničku kampanju 2016. godine, računovodstvenim kriminalcima 2017. što se ne čini naročito logičnim.

Nije preveliko iznenađenje što je Tramp osuđen nakon što je sudija uputio porotnicima da ne moraju da odlučuju o svakoj tački optužnice da li je Tramp zaista prekršio zakon, ali je jasno da će Trampov tretman na višim sudskim instancama budi drugačiji. Američki analitičari u medijima orijentisanim demokratama ne vide ništa čudno u tome što je predsednik Bil Klinton sa njihove tačke gledišta drugačije tretiran u slučajevima Pole Džons i Monike Levinski.

Klintonova je, podsetimo, politički preživela impičment nakon što ju je službenica Paula Džons optužila za seksualno zlostavljanje. Tokom Klintonovog impičmenta, ispitivana je i Monika Levinski, a ispostavilo se da je on lažno svedočio o prirodi njegovih (seksualnih) veza. I tako sada imamo situaciju da je Tramp osuđen na 130.000 dolara (kojima je platio nepostojeće ćutanje Stormi Danijels), a zaboravljeno je da je predsednik Bil Klinton poslao ček na 850.000 dolara Pauli Džons da ostane u Belom Kuća.

Dakle, 850.000 dolara koje je Klintonova platila javnoj službenici Pauli Džons za optužbe za seksualni napad nije pravno problematično spasavanje sopstvenog javnog položaja kupovinom ćutanja, ali Trampovo ponašanje u slučaju Stormi Danijels je krivično delo po sve 34 tačke optužnice. Stormi Danijels nije optužila Trampa za seksualni napad, već za seks u „misionarskom položaju“.

Da bi kupio ćutanje Pole Džons (u njegovom slučaju to se zove nagodba), Bil Klinton je dobio 375.000 dolara od fondacije koja uglavnom upravlja investicijama Hilari Rodam Klinton, a 475.000 dolara od osiguravajuće kuće koja je finansirala njegovu odbranu, tj. kao rezultat lične odgovornosti.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI