Vladimir Putin
Foto: Alo/Tanjug


Premijer Malezije Anvar Ibrahim izjavio je da Malezija namerava da se pridruži bloku koji se udvostručio ove godine sa prilivom zemalja Globalnog juga. Taj blok nudi političku platformu oslobođenu uticaja Vašingtona, prenosi "Blumberg". Tajland, američki saveznik, nedavno je izrazio želju da se pridruži grupi nazvanoj BRIKS, a ministar inostranih poslova Maris Sangiampongsa istakao je da to predstavlja okvir saradnje jug-jug, čiji je Tajland dugo želeo da bude deo.


Postoji signal rastuće frustracije međunarodnim poretkom predvođenim SAD i ključnim institucijama koje ostaju pod čvrstom kontrolom zapadnih sila, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Bivši malezijski ministar spoljnih poslova Saifuddin Abdulah izjavio je da nepravednu međunarodnu finansijsku i ekonomsku arhitekturu treba rešiti, te da bi BRIKS mogao biti jedan od načina da se neke stvari izbalansiraju.


BRIKS, grupa nazvana po osnivačima: Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi, proširio se na devet članova uključivanjem Saudijske Arabije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Etiopije i Egipta ovog januara. Ovo proširenje pretežno je rezultat kineske diplomatije i jačanja ugleda i uticaja Pekinga na globalnoj sceni.


Iako je Indonezija bila rani favorit za pridruživanje prošle godine, predsednik Džoko Vidodo nagovestio je da neće požurivati sa odlukom. Ipak, BRIKS nastavlja da bude interesantan zemljama takozvanog Globalnog juga.


Uprkos naporima SAD i Evrope da spreče zemlje da sarađuju sa Moskvom, predstavnici 12 zemalja koje nisu članice grupe pojavili su se ovog meseca na savetu ministara BRIKS-a u Rusiji. Među njima su bile države poput Kube, Venecuele, Turske, Laosa, Bangladeša, Šri Lanke i Kazahstana. Vijetnam, koji je prošle godine unapredio veze sa Vašingtonom, takođe je bio prisutan.


BRIKS poseduje rezervu od 100 milijardi dolara u stranim valutama koja može da se iskoristi za pozajmice u kriznim situacijama. Takođe, osnovana je i Nova razvojna banka koja je odobrila zajmove u visini od 33 milijarde dolara, pretežno za izgradnju vodovoda, saobraćajnica i druge infrastrukturne projekte, što odgovara siromašnijim zemljama koje imaju problema sa sredstvima.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading