SARAJEVSKI ATENTAT IZMENIO TOK ISTORIJE Ubistvo Franca Ferdinanda pokrenulo Prvi svetski rat
Gavrilo Princip je, tokom posete austrijske delegacije Sarajevu 28. juna 1914. godine, pucao na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Smrtno je ranio i njegovu suprugu vojvotkinju Sofiju od Honberga. Policajci su odmah uhvatili 19-godišnjeg Gavrila Principa, i utvrdili da je član družine koja je organizovala i izvela atentat, a kasnije je postala poznata kao „Mlada Bosna“.
Tokom suđenja, poznatog kao Sarajevski proces, Gavrilo Princip je rekao da je njegov cilj kao „jugoslovenskog nacionaliste“ - ujedinjenje svih Južnih Slovena i oslobađanje od Austrije. Atentat je bio povod da Beč reši nevolje sa Srbijom, izazvane Aneksionom krizom 1903. godine i potonjim carinskim ratom dve države. Iz Beča je u Beograd poslat ultimatum, koji je od Srbije tražio ogromne ustupke zbog navodne umešanosti organizacije „Crna ruka“ koju je predvodio Dragutin Dimitrijević Apis.
Beč je kroz Julsku krizu u događaje uvukao Nemačku, tražeći podršku za napad i garancije da se Rusija neće mešati. Kao srpski saveznik, Rusija je odmah otpočela pripreme za očekivani rat, znajući da Austrougarska želi da izbegne sudbinu Osmanskog carstva koje u Balkanskim ratovima praktično proterana s Balkana. Srbija je odbila zahteve iz ultimatuma, i Austrougarska je napala Srbiju 28. jula 1914. godine, a Francuska, Velika Britanija i Rusija su kao članice Antante do 4. avgusta ušle u rat.
Veza sa Srbijom
Tužilac u svom predmetu tokom Sarajevskog procesa nije tvrdio da postoji jasna veza atentatora sa Srbijom, jer to nije mogao da dokaže.
UZROCI VELIKOG RATA
Austrougarska je 1878. godine, posle Berlinskog kongresa, dobila na upravljanje Bosanski vilajet, koji je i dalje zvanično ostao deo Osmanskog carstva. Kneževina Srbija je prihvatila taj sporazum i zauzvrat dobila priznanje suvereniteta od tadašnjih Velikih sila: Austrougarske, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije i Ujedinjenog kraljevstva. Kroz tajni sporazum iz 1881. godine, ali i posle proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine, kralj Milan I je negovao odnose s Austrougarskom, ali je Rusija i dalje htela da uspostavi bugrasku državu.
Tokom 1908. godine, u Osmanskom carstvu se odvijao građanski rat u kojem je prevladala Mladoturska organizacija predvođena Mustafom Kemalom Ataturkom. Bugarska je iste godine proglasila nezavisnost. Austrougarska je jednostrano anektirala Bosnu i Hercegovinu, ali se povukla iz Novopazarskog sandžaka da bi izbegla sukob s uveliko oslabljenim Osmanskim carstvom. Tokom 1912. i 1913. godine usledila su dva balkanska rata kojim su Grčka, Srbija, Crna Gora i Bugarska konačno oslobođene od Osmanskog carstva, ali je Bugarska u Drugom balkanskom ratu izgubila savezništvo Grčke i Srbije, koje su već pre toga bile spremne i za mogući napad Austrougarske.
Poseta nadvojvode Franca Ferdinanda Sarajevu u junu 1914. godine bila je deo protokolarne turneje kojom je ovaj član bečkog dvora obavljao inspekciju vojnih snaga na jugu Austrougarske. Brak s vojvotkinjom Sofijom Čotek od Honberga je bio razlog zbog kojeg je Franc Ferdinand imao problem u bečkom dvoru, i zbog kojeg je morao da se odrekne nasledne titule cara da bi uopšte mogao da dođe na presto. Očekivani naslednik austrougarskog trona je, pak, imao značajan uticaj u vojnim snagama Austrougarske, i na inspekcijsko putovanje je poveo i svoju suprugu. Njegova poseta Sarajevu, kao glavnog inspektora vojnih snaga, mogla je da znači da se Austrougarsko carstvo sprema za neki novi rat. Njegova pozicija značila je da bi u slučaju rata nadvojvoda Ferdinand bio glavnokomandujući.
U nedelju, 28. juna, saučesnik u atentatu Nedeljko Čabrinović prethodno je uspeo da baci granatu ka vozilu u kojem su bili nadvojvoda i vojvotkinja, ali je ona kasno eksplodirala i ranila putnike sledećeg vozila u koloni. Posle posete guvereneru i ranjenim članovima konvoja, kolona automobila je krenula izmenjenom trasom. Gavrilo Princip je iskoristio trenutak kada je kolona stala i iz blizine ispalio dva metka iz pištolja. Nadvojvoda Ferdinand i vojvotkinja su umrli od posledica ranjavanja pre nego što im je ukazana lekarska pomoć. Sahranjeni su u zamku Arštetenu.
Gotovo odmah pošto se prenela vest za ubistvo nadvojvode, u Bosni su izbili neredi i protesti protiv Srba, a zabeležena su i proterivanja i ubistva Srba u drugim delovima Austrougarskog carstva. Suđenje za atentat održano je između 12. i 23. oktobra, a presude izrečene 28. oktobra: glavni počinioci su dobili kaznu zatvora od po 20 godina.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (1)
Igor
28.06.2024 07:02
Zna se još od tada da taj događaj nije nikada bio pokretač velikog rata. Veliki rat je bila želja zapada da po svaku cenu okupira ono što do tada nije bilo okupirano. Ko misli drugačije u zabludi je.