SAD GUBE TLO POD NOGAMA Sve što su godinama radili moglo bi u trenutku da bude uništeno, udar dolazi od NATO saveznika

U verovatnom slučaju direktnog vojnog sukoba između Izraela i Libana, Ankara će to verovatno iskoristiti kao priliku da podriva Izrael. Ovo neće biti sasvim iznenađujuće, jer Turčin Redžep Tajip Erdogan nije štedeo napora da zauzme čvrst antiizraelski stav od terorističkih napada 7. oktobra, piše američki portal Nešnal interest.

Turska politika prema širenju sukoba počinje da se oblikuje. Dana 25. juna, samo nekoliko dana nakon televizijskih pretnji Kipra od strane Hezbolaha Hasana Nasralaha, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan uputio je oštro sročeno upozorenje Kipru zbog stalne podrške zemlje EU Izraelu. Fidan je optužio Nikoziju da deluje kao izraelski „operativni centar“. Turska je „često [vidjela] obavještajne izvještaje da određene zemlje koriste administraciju južnog Kipra grčko-kiparskih kao bazu, posebno za operacije u Gazi. Fidan je preklinjao Kipar da se uzdrži od podrške izraelskom ratu protiv Hamasa, za koji je tvrdio da bi mogao doći na prag Kipra. Tajming „upozorenja“ Ankare Kipru nije ostao bez sluha, posebno zato što se približio Hezbolahovim pretnjama da će vojno gađati državu članicu Evropske unije.

Fidanove reči nisu otkriće o konkretnoj poziciji Ankare prema Hezbolahu, ali bi prošli postupci Turske mogli da odaju važne tragove. U januaru 2024, Ministarstvo finansija SAD je sankcionisalo nekoliko turskih entiteta zbog pružanja „kritične finansijske podrške“ finansijskoj mreži koju koriste iranske snage Kuds (IRGC-KF) ​​i Hezbolah u Libanu. Američki zvaničnici identifikovali su seriju robnih prodaja kao „ključni izvor finansiranja za kontinuirane terorističke aktivnosti IRGC-KF i Hezbolaha i podršku drugim terorističkim organizacijama širom regiona“. Ovo nije izolovan incident u kome su turski subjekti i osobe umešani u pružanje materijalne podrške iranskoj IRGC i njenom libanskom zastupniku Hezbolahu. U decembru 2022. Ministarstvo finansija je sankcionisalo Sitkija Ajana, turskog državljanina koji je bliski povezan sa Erdoganom, zbog prikrivanja i omogućavanja prodaje iranske nafte kupcima u Kini, UAE i Evropi, kao i prihoda od prodaje u korist IRGC-KF.

Ovi poznati slučajevi kada je Turska zaobišla američke sankcije Iranu naglašavaju da je članica NATO-a uključena u komercijalne veze sa određenim terorističkim subjektima širom Bliskog istoka. Da bude jasno, Ankara nije zainteresovana za Hezbolahove i šire regionalne interese Irana. Međutim, zainteresovana je za podrivanje Izraela i verovatno će pristati da radi sa bilo kojom grupom ili silom koja će postići ovaj cilj. Od napada 7. oktobra, Erdogan je objavio svoje telefonske pozive i lične sastanke sa bivšim iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem, nedvosmisleno navodeći da „islamski svet treba da bude ujedinjen protiv izraelskih napada u Palestini“.

Jedna moguća ideja da bi Turska mogla da pluta u narednim danima bila bi doprinos turskih trupa Privremenim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) i njihovo postavljanje duž izraelsko-libanske granice kao tampon. Ovo bi služilo da se Izrael odvrati od pucanja na turske trupe, dok bi Turska zaštitila Liban i Hezbolah od uništenja izraelskih snaga. To bi takođe pomoglo da se spreči rat, nešto za šta bi Turska želela da traži cenu. Neki analitičari smatraju da bi Ankara tražila ustupke u Siriji od Irana, čime bi se milioni sirijskih izbeglica iz Turske vratili u svoju domovinu – ključni politički cilj za Erdogana. Takav dogovor bi takođe ojačao odnose Turske sa Iranom i verovatno bi ga cenio Hezbolah, pozicionirajući Tursku kao ključnog regionalnog arbitra. Ostaje pitanje: da li Turska ima diplomatsku gravitaciju u Libanu da posreduje u takvom aranžmanu, i u kojoj meri su Iran i Hezbolah zainteresovani da izbegnu rat? 

Vašington je već oprezan u pogledu šireg sukoba u regionu. General Čarls K. Braun, predsednik Združenog generalštaba, čak je obavestio Jerusalim da Sjedinjene Države nisu voljne da pruže Izraelu vojnu pomoć u slučaju rata sa Libanom. S druge strane, polaganje nade u Tursku da će održati regionalni mir i bezbednost može se pokazati kao pravi san. U konačnoj analizi, mora se imati na umu da cilj Ankare nije da spreči rat ili da postigne prekid vatre u Gazi. Ona je zainteresovana da olakša poraz i poniženje Izraela na svetskoj sceni. Od 7. oktobra dala je vrlo jasne znake za to.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI