izbori u francuskoj 2024
Foto: Alo/Tanjug/Ap

Objavljeni su preliminarni rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora.

Na opšte iznenađenje, Novi narodni front je preuzeo prvo mesto, osvojivši između 180 i 215 mesta u parlamentu, pokazuju podaci Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Ifop.

Iza njih je koalicija oko Emanuela Makrona sa 150 i 180 mesta.

Konačno, na trećem mestu su Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i saveznici sa između 120 i 150 mesta.

Republikanci i razni desničari bi sakupili između 60 i 65 mesta. Ostali su osvojili 10 mesta, preneli su francuski mediji.

Melanšon: Makron mora da nas zove da formiramo vladu

Lider levičarske koalicije Novi narodni front Žan Luk Melanšonizjavio je večeras da francuski predsednik Emanuel Makron mora da prizna poraz.

On je istakao da je Makronov poraz definitivno potvrđen dodajući da premijer Francuske Gabrijel Atal mora da napusti tu funkciju, prenosi „Figaro“.

Melanšon je ocenio da je LFI ostvarila rezultat za koji je rečeno da je nemoguć.

Naveo je da će stranka ostati pri svojim rečima i da će sprovoditi svoj program.

„Volja naroda mora sada strogo da se poštuje, nikakvi pregovori nisu prihvatljivi, rekao je on..

Makron: Preliminarni rezultati ne pokazuju ko će vladati

Francuski predsednik Emanuel Makron smatra da preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Francuskoj ne pokazuju ko će vladati, prenosi agencija Frans pres, pozivajući se na izvore iz okruženja francuskog lidera.

„Emanuel Makron poziva na ‘oprez’ pri analiziranju rezultata parlamentarnih izbora kako bi se utvrdilo ko bi mogao formirati vladu i zadovoljan je što je centralni blok ‘živ’ posle sedam godina na vlasti“, rekao je izvor.

Bardela: Neprirodni savezi gurnuli zemlju u zagrljaj krajnje levice

Žordan Bardela, lider stranke Nacionalno okupljanje (RN), koja je zauzela treće mesto na parlamentarnim izborima u Francuskoj, poručio je večeras da su izborni rezultati rezultat neprirodne alijanse koja je Francusku gurnula u zagrljaj krajnje levice.

On je u prvom obraćanju pristalicama nakon objavljivanja rezultata kritikovao neprirodnu i nečasnu alijansu koja je, kako je rekao, lišila francuski narod pobede Nacionalnog okupljanja.

Postizborna kombinatorika

Ukoliko bi „Nacionalno okupljanje“ osvojilo apsolutnu većinu, Makron bi imenovao Žordana Bardelu, predsednika „Nacionalnog okupljanja“, za novog premijera Francuske, što bi dovelo do kohabitacije predsednika iz jedne i premijera iz druge političke struje.

Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa konzervativnim predsednikom Žakom Širakom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom od 1997. do 2002. godine.

U slučaju kohabitacije, premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone. Predsednik je oslabljen tokom kohabitacije, ali i dalje ima određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i odgovoran je za pregovaranje i ratifikaciju međunarodnih ugovora.

U slučaju da ishod izbora bude osvojena relativna većina u parlamentu, odnosno 230 poslaničkih mesta, pobednik će morati da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Šta dalje...

Ukoliko nijedna stranka ne bude imala jasnu podršku za vođenje vlade, Makron bi mogao da imenuje vladu eksperata.

Takva vlada bi se verovatno bavila svakodnevnim pitanjima održavanja normalnog funkcionisanja Francuske.

Svaka od ovih opcija zahteva parlamentarnu podršku.

Ukoliko politički pregovori potraju dugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, Makron bi mogao da zadrži prelaznu vladu do daljnjeg.

Makron ima predsednički mandat do 2027. godine i izjavio je da neće odstupiti pre isteka mandata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading