MANASTIR KOJI GRČKA POLICIJA HOĆE DA ISELI KRIJE STARU SRPSKU TAJNU: Ktitor Esfigmena je Srbin

Manastir Esfigmen na Atosu ponovo je pod policijskom opsadom: organi reda, pokušavaju da iz svetogorske svetinje isele monahe koji su se odvojili od zvanične pravoslavne crkve, dok njih 118 koji su se zabarikadirali unutra poručuju da će pružiti otpor i žrtvovati se.

Prema izveštaju koji je objavio grčki portal "Pronjuz" ispred manastira je stotine policajaca sa vozilima i očekuje se naredba da se započne racija i iseljenje monaha.

Srpski vladari sa Svetom Gorom imaju neraskidivu vezu koju je uspostavio još Sveti Sava Prvi Srpski, kada je zajedno sa ocem, a svojim duhovnim sinom, pređašnjim moćnim velikim županom, a potonjim smernim monahom Simeonom obnovio zapusteli manastir Hilandar i udario temelj srpskoj vasionoj duhovnosti.
Skoro da nema niti jednog kralja ni cara iz doma Nemanjića koji obilno nije darivao sve svetogorske svetinje-uključujući i sada toliko aktuelni manastir Esfigmen.

Ne ulazeći preterano u lavirinte zamršenih odnosa ovog drevnog manastira sa Vaseljenski patrijarhom, moramo reći da je Esfigmen srpski koliko i grčki-taman toliko što mu je ktitor Srbin! Doduše, novi ktitor, ali ipak ktitor.
Despot Đurađ Prvi Brankovć, na molbu manastirskog bratstva koje, pritisnuto materijalnim teškoćama, okreće glavu ka srpskim krunisanim glavama, koje nikada nisu žalile zlata kada je pomoć ovoj ''Monaškoj republici'' u pitanju, izdaje povelju. U istoriji poznatiju kao Esfigmenska povelja.

Branković ovu povelju izdaje 1429. godine, dakle samo dve godine od stupanja na despotski tron koji mu je ostao od njegovog ujaka, a sina na Kosovu polju stradalnog kneza, od Crkve i naroda prozvanog carem, Lazara Hrebeljanovića.

- Po neizrečenom milosrđu i čovekoljublju vladara mog slatkog mi Isusa Hrista i po njegovoj svemilosnoj dobroti odabrao je smirenost moju i postavio me za naslednika roditelja mojih, za gospodara Srbima. Tako sam ja despot Đurađ milošću božjom u Hristu Bogu pravoverni i hristoljubivi gospodar Srba sa od Boga darovanom mi pobožnom i hristoljubivom gospodaricom despoticom gospođom Jerinom - započinje povelju srpski vladar.

Ovaj vrlo važan dokument iz 15-og veka svedočanstvo je da Srbi nisu bili zaštitinici i ktitori samo jedne svetinje na Svetoj Gori-Hilandara, već da su imali mogućnost, ekonomsku prvenstveno, da svoje pokroviteljstvo šire širom Atosa.

- Molimo i onoga koga će Bog izabrati da bude naslednik posle nas prestola našeg, bilo sina našeg, bilo nekog iz roda našeg, ili nekog drugog, da ovo naše zaveštanje ne bude narušeno, nego potvrđeno. Ako se neko obuzet zavišću ili lakoumstvom usudi da naruši bilo šta od onog što smo gore zapisali, taj da je proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i vrhovnih apostola, i od trista osamnaest svetih i od Prečiste Bogomatere i od sile časnog i životvornog krsta, i od dvanaest svetih i svehvalnihbogonosnih otaca u Nikeji, i od svih svetih koji su od početka sveta ugodnici Gospodnji. Zadatom rečju i zapovešću gospodstva našeg utvrdilo se i zapisalo se godine 6938. meseca septembra 11. u patrijaršiji u Žiči. Milošću Božjom gospodar Srba despot Đurađ - završava povelju sin, u narodnoj epskoj tradiciji toliko oklevetanog Vuka Brankovića.

Dakle, ovaj, sada toliko u žiži javnosti svetogorski manastir, imao je za novog ktitora Srbina-Đurađa Brankovića.

(Pink)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI