DEČAK OSUĐEN NA SMRT BIO INSPIRACIJA ZA FILM KOJI SRBI OBOŽAVAJU! Nevino "spržen" zbog zločina koji nije počinio

Pravni sistem u Americi doživeo je jedan od najvećih debakla u svojoj istoriji, i to godinu dana pre kraja Drugog svetskog rata. Džordž Džunijus Stini Junior je bio afroamerički dečak koji je sa 14 godina osuđen na smrt i pogubljen električnom stolicom zbog navodnih ubistva dve bele devojčice, a pritom je bio nevin.

U pitanju su bile devojčice Beti Džun Biniker (11) i Meri Ema Tejms (8) u njegovom rodnom gradu Alcolu. 

Džordž je pogubljen 16. juna 1944. godine, u 7:30 ujutru i tako je postao najmlađa osoba u ovoj državi koja je u 20. veku osuđena na smrt. Tela devojčica su pronađena u plitkom jarku u blizini kuće u crnom delu grada Alkol u Južnoj Karolini, u kojoj je Džordž stanovao sa roditeljima, a devojčicama je razbijena lobanja klipom za šine. 

Jedini, posredan dokaz na suđenju bila je činjenica da je sa devojčicama pričao dan pre nego što su pronađene mrtve.

Inače, Džordž je imao alibi u vreme ubistva, ali to pitanje nikad nije postavljeno. U vreme kad su devojčice ubijene, dečak je bio sa svojom sestrom i čuvali su krave. U to vreme, svi porotnici na suđenju bili su belci. Suđenje je trajalo svega dva sata, a presuda je doneta za svega 10 minuta. 

Pre pogubljenja, Džordž nije mogao da vidi svoje roditelje 81 dan. Bio je zatvoren u samici, 80 kilometara od grada u kom je živeo. Saslušan je nasamo, bez prisustva roditelja ili advokata. Šerif je tvrdio da je dečak priznao ubistva, iako nije bilo nikakvog potpisanog ni pisanog dokumenta, kao ni dokaza koji su povezali 14-godišnjeg dečaka sa ubistvom. Kroz nazovi suđenje prošao je bukvalno sam. Više od 1.000 belih Amerikanaca okupilo se u sudnici, a nijedan Afroamerikanac nije prisustvovao suđenju.

"Samo su tražili nekoga koga će da okrive", rekla je kasnije za CNN Džordžova mlađa sestra Ejmi Rafner.

Uplakani Džordž odveden je 16. juna 1944. godine na stolicu, a morao je da sedi na debelom telefonskom imeniku jer je Stini bio premali za stolicu. Rukama, nogama i telom bio je privezan za stolicu.

Policajac je pitao Džordža da li ima poslednju reč da kaže pre izvršenja egzekucije, ali on je samo odmahnuo glavom i rekao "Ne, gospodine". Dželat je izvukao kaiš sa stolice i stavio ga preko Džordžovih usta, što je dovelo do još jačeg plača. Zatim je stavio masku na njegovo lice. Usmrćen je strujom jačine 5.380 volti koja mu je prolazila kroz glavu, a u jednom trenutku je spala maska koja je prekrivala dečakovo lice, te je moglo da se vidi koliko je bio preplašen. 

Roditeljima dečaka je prećeno i sprečeni su da mu prilaze u sudnici. Njegov otac je otpušten sa posla u lokalnoj pilani, a kasnije je porodica proterana iz grada. Pravda je stigla... prekasno. Sedamdeset godina kasnije, u decembru 2014. godine, njegovu nevinost dokazao je sudija Karmen T. Malen iz Južne Karoline: "Džordžovi advokati su podbacili. Nisu pozvali nijednog svedoka koji bi pobili navode tužilaštva". Deo šine kojom su devojčice ubijene, bio je težak više od 19 kilograma. Stoga je bilo nemoguće da je Džordž podigne, kamoli da zamahne dovoljno jako da pobije devojčice. Tada je bio visok oko 152 centimetra i težak oko 45 kilograma. Dečak je bio nevin, a neko je "namestio" da on bude okrivljen samo zato što je bio crnac.

Ubica priznao zločin na samrti

"Postojala je osoba koja je imenovana kao krivac, a koja je sada preminula. I porodica je rekla da je bilo priznanja na samrti". Frierson, koji je priznao jezivi zločin, kako se priča, je došao iz poznate, ugledne bele porodice. Član ili članovi te porodice bili su u prvoj istražnoj poroti mrtvozornika, koja je preporučila da Stini bude krivično gonjen.

Stiven King je bio inspirisan njegovom tragičnom pričom kada je pisao "Zelenu milju", koja je ekranizovana 1999. godine. Njegova priča takođe je ispričana u filmovima "The current: The story of George Stinney, Jr (2017)"; "83 days"; "The execution of George Stinney".

Umoran sam šefe,
umoran sam od putovanja,
usamljen kao vrabac na kiši.
Umoran sam od usamljenosti,
nemam koga da pitam odakle dolazimo,
gde mi to idemo i zašto.
Najviše sam umoran od ljudi koji se
ponašaju ružno jedni prema drugima.

Džon Kofi, Zelena Milja

Alo.rs/Mondo

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI