PUTINOVA JEZIVA PORUKA: "SLOBODNO UBIJAJTE, NIKADA VAS NEĆU NAPUSTITI"! Sve neistomišljenike "žrtvovao" zbog jednog čoveka

Epska razmena zarobljenika između Rusije i Zapada, do koje je došlo juče, nije se dogodila ni za vreme Hladnog rata — a u kojoj je razmenjeno čak 26 zatvorenika, od kojih 16 ruskih i 10 iz zapadnih zatvora.

S jedne strane, to je veliki uspeh turske diplomatije, koja je odigrala posredničku ulogu, što će ceniti obe strane, ali nikako nije znak poboljšanja ili "relaksacije" odnosa Zapada i Rusije, već sasvim suprotno – još značajnija potvrda nikad većih razlika i razjedinjenosti, piše "Jutarnji list".

 

 

Putinova glavna želja

Vladimir Putin je oslobodio svoje političke zatvorenike i disidente, nekoliko američkih državljana koje je uhapsio samo radi razmene. Tako je "nastradao" novinar "Volstrit žurnala" Evan Gerškovič, koji je bio samo "novčić za zamenu" da zameni špijune i FSB "ubice" poput Vadima Krasikova, koji je ubio bivšeg čečenskog pešadijskog komandanta, gruzijski državljanin Zelimkan Čangošvili— kada je imao pasoš na ime Vadim Sokolov, usled čega je u Nemačkoj osuđen na doživotni zatvor.

On je odavno glavna Putinova želja, kao i špijunski "bračni par" koji je živeo u Ljubljani sa argentinskim pasošima pod imenima Marija Majer i Ludvig Girš, a zapravo su agenti ruske spoljne obaveštajne službe Ana i Artjom Duljcev. Sa njima je u Rusiju otišlo njihovo dvoje maloletne dece.

 

 

"Patriote koji se žrtvuju za otadžbinu"

Na listu za razmenu ušli su Mihail Mikušin, ruski špijun uhapšen u Norveškoj i Pavel Rubcov, koji je živeo u Poljskoj kao "španski novinar" Pablo Gonzales. Putin ih je lično, uz počasnu gardu koja se postrojava kada stignu visoki strani državnici, dočekao na moskovskom aerodromu Vnukovo 2 i odmah najavio da će im dodeliti najviša državna odlikovanja i beneficije.

Putin je ovom razmenom poručio svojim špijunima i "ubicama" koje se možda još kriju na Zapadu: "Špijuni, ubijte, nikada vas neću ostaviti na miru".

Ruski režimski mediji kao što su "TASS" i "Ria Novosti" izveštavaju o "zadovoljstvu razmene". To pokazuje da je Kremlj zadovoljan, a to je i poruka ruskoj javnosti da Putin vodi računa o svojim građanima, šta god da rade, a pro-putinski mediji ionako pišu o njima kao o "patriotama koje se žrtvuju za otadžbinu", piše "Jutarnji list".

Putinova poruka

- Za Moskvu je razmena bila važna jer Putin kaže da ne napušta svoj narod. Putin se vratio staroj sovjetskoj tradiciji herojstva stradanja i žrtvovanja za otadžbinu, odnosno režimu - izjavio je ruski politikolog Konstantin Kalačov za moskovski "Komersant".

Neposredno pre nego što su avioni sa zarobljenicima stigli na aerodrom u Ankari, Putin je potpisao ukaz o pomilovanju svih i stranih ruskih državljana. Putin je Krasikova, sa kojim su se družili, i obilazili istu streljanu, a koji je u sred bela dana u parku ubio Čangošvilija nazvao "patriotom koji je likvidirao razbojnika", a zapravo je on bio glavna meta razmene.

 

 

"Nestali u nepoznatom pravcu"

Podsetimo, Putin je u intervjuu američkom novinaru Tedu Karlsonu indirektno rekao da je oslobađanje Gerškoviča povezano sa oslobađanjem Krasikova. Zapad je, pak, poručio građanima da ih neće napustiti i da je spreman da pusti hladnokrvne "državne" ubice za novinare, ali se i vraća u hladnoratovske sredine, kada je spasavao ruske neistomišljenike. iz gulaga, kao što su Ilja Jašin i Vladimir Kara Murza (osuđeni na duže kazne od serijskih ubica), bliski saradnici Alekseja Navaljnog i njegovih političkih naslednika. On je prvi anti-putinov disident koji je poginuo pod sumnjivim okolnostima u Putinovom polarnom gulagu (navodno, bio je spreman i da ga razmeni).

Ali da se nešto sprema bilo je jasno pre desetak dana, kada su svi razmenjeni ruski disidenti "nestali" iz svojih zatvora u "nepoznatom pravcu", piše "Jutarnji list" u svojoj analizi. Rusi su Gerškoviča žurno osudili na 16 godina, a novinarku Alsu Kurmaševu na 6,5 godina, dok je Aleksandar Lukašenko niotkuda "pomilovao" nemačkog državljanina Rika Krigera, osuđenog na smrt zbog terorizma.

Kako piše "Bi-Bi-Si", Rusi i Amerikanci vode pregovore o razmeni više od pola godine, a umešane su i Nemačka, Norveška, Poljska i Slovenija, u čijim zatvorima su bile Putinove mezimce. "Bi-Bi-Si" navodi zanimljiv podatak da je samo sat vremena pre nego što je objavio da se povlači iz predsedničke trke, Džo Bajden razgovarao sa premijerom Slovenije Robertom Golobom o razmeni bračnog para Duljcev.

Dobrodošli na najvišem nivou

Gerškovića, Kumaševa i bivšeg američkog marinca optuženog za špijunažu Pola Vilana dočekali su u Beloj kući predsednik Džo Bajden i najverovatniji predsednički kandidat demokrata Kamala Haris, dok je nemački kancelar Olaf Šolc poželeo dobrodošlicu Krigeru i ruskim građanskim disidentima, rekavši da je to teška odluka da se "pusti hladnokrvni ubica", misleći na Krasikova.

Nemačka negodovala razmenu, pa pomogla da se oslobodi "ubica"

Tako "Politiko" navodi da je ova razmena velika prednost za demokrate, odnosno Kamalu Haris u izbornoj trci sa Donaldom Trampom. Ali proces ovakvog rada polako izlazi na videlo, iako je bio obiman. Pregovore je prvi inicirao Rodžer D. Karstens, savetnik za taoce Bele kuće. Sada se ispostavilo da je u razgovoru između šefa FSB Aleksandra Bortnikova i direktora CIA Vilijama Džej Bernsa upravo Krasikov bio najveća Putinova želja, a Pol Vilan je "nuđen" u zamenu, ali su tada Amerikanci osećali da to nije bila "adekvatna" razmena, a Nemci su takođe negodovali što su morali da dozvole ruskom "ubici" da spase američkog državljanina, takođe smatrajući to "neprikladnim" dogovorom.

Konkretno, nemačka obaveštajna služba je bila protiv takvog sporazuma jer je verovala da bi Rusi tada mogli da "masovno zatvaraju zapadne građane" kako bi ih imali kao zalihe za primopredaju. Navodno, tada se pojavila mogućnost da Aleksej Navaljni bude pušten na Zapad.

Kako prenosi "Bi-Bi-Si", Hristo Grozev, urednik istraživačkog portala "Bellingcat", pozvao je Amerikance da u priču o razmeni uključe ruske disidente, pre svega Navaljnog. Naime, Amerikanci su bili fokusirani na spasavanje svojih građana, ali je vremenom i Putin popustio i konačno pristao da se reši svojih političkih zatvorenika. Naime, Putin je posle smrti Navaljnog bio sve skloniji da se otarasi svojih neistomišljenika koji su, uprkos velikoj represiji i potpunoj medijskoj izolaciji, ipak postali mučenici njegovog režima.

Iz američkog zatvora pušteni su i Vadim Konošenok, koji je osuđen za šverc tehnologije i oružja, i Roman Seleznjov, koji je uhapšen zbog sajber zločina. Na ruskoj strani, piše ruski portal "Argumenti i fakti", oslobođeni su politički zatvorenici Lilja Čaniševa, Ksenija Fadejeva i Vadim Ostanin, kao i umetnica Aleksandra Skočilenko, aktivista Andrej Pivovarov, rusko-nemački politikolog Diter Voronin, aktivista za ljudska prava Oleg Orlov, aktivista Herman Mojš i državljani Rusije i Nemačke Kevin Lik (osuđeni za izdaju) i Patrik Šobel, zadržani na aerodromu zbog navodnog šverca narkotika, ali je u pitanju marmelada koja je sadržala marihuanu.

Nemci mogu da zadovolje svoju javnost jer su i njihovi građani oslobođeni, a već se čuje negodovanje zbog oslobađanja Krasikova.

(Jutarnji list, Bi-Bi-Si, Blic)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI